Рекордна производња угљевичке термоелектране

0 КОМЕНТАРА

1. RiTE Ugljevik nema nikavog razloga za slavlje, kad se ima u vidu tužba elektrprivrede Slovenije koja je podignuta protiv RiTE Ugljevik, zbog potraživanja povrata jedne trećine uloženog osnivačkog kapitala u izgrađeni blok 1 i neizgrađeni blok 2. Kad se ima u vidu da je elaktroprivreda dala stranom investitoru rudnik na koncesiju od 40 godina da ga eksploatiše sa svojim termoelektranom od 600MW, za samo 10% dobijene proizvenene struje. Kad se ima u vidu da strani investitor nema nikakvu obavezu da isporučuje struju RS, nego za tržište EU. Kad se ima u vidu da u sasvim izvjesno izgubljenom sudskom sporu koliko god bude bilo dosuđeno RiTE nema odakle platiti, jer bi to bilo reda veličine celokupne vrednosti poludotrajale termoelkrane čiji je radni vijek 45 godina. Nikakvog razloga sa hvalisanje nema jer postojeća RiTE za 25 godina rada nije nikave ozbiljne investicije imala, a morala je da bi termoelktrana samo svojim radom sebe otplatila od proizvedene struje već do sada sama izgraditi jedan blok termeolektrane i tako misliti na svoju budućnost. Ali mi imamo elektroprivredu koje je dobila od države komletno izgrađene termo i hidroelektrane, koja je dobila prirodne resurse rudnike uglja i rijeke, naprimer RiTE Uglejvik opštini plaća godišnji rentu za rudnik 5 miliona KM. Cijena električne energije se u 2011g na evropskoj berzi kretala 50-60 evra/MWh. Pomnožimo li to sa navedenim brojem MWh dobijemo 89310320 evra.
   Cijena proizvodnje električne energije:
   1900 radnika x 1500KM(prosečna plata sa doprinosima)x12 mjeseci 34200000 KM.
   Kad se ima u vidu kolika je cijena eksploatacije i separacije rude uglja sa njegovim transportom sa drobilane trakam 3 km na termoelektranu, troškovi tekućeg održavanja, redovnih godišnjih remonta, potrošnja električne energije u samom kotlovskom postrojenju na mlinovima uglja, na turbonapojnoj pumpi, hemijskoj pripremi vode i sveukupan takav proračun izvede za identičnu termoelektranu u Gacku. Te se izvedu blilansi stanja i bilansi uspijeha svih hidrolektrana i termoelektrana, jasno se dolazi do zaklučka da je elektroprivreda RS koja je dobila na raspolaganje kompletno izrgađena fabrička postrojenja iz SFRJ, dobila rudnike i rijeke koji nisu svojina elektroprivrede nego države i naroda. A šta je narod koji je 40 godina ulagao u izgradnju dobio zauzvrat, nesposobnu elektroprivredu koja nije u stanju ni sama sebe da izdržava, niti da obnovi u velikoj meri dotrajala postrojenja termoelektrana izgradnjom novog bloka termoelektrane. Podsećamo kompletan dobit, elektroprivrede kako je prikazano u revizornom izvještaju za 2011. iznosi samo 30 miliona KM.
   Dobili smo elekrtoprivredu koja nije u stanju da izgradni ni jednu termoelektranu ni jedni hidroelektranu. Elektroprivreda koje je dobila sva fabrička postrojenja izgrađena će na kraju sve prokockati, ekonomski uništavajući termoelektranu. Elektroprivreda najprofitabilnija privredna grana koja non stop proizvodi ogromen količčine robe koju istovremeni prodaje.
   Elektroprivreda bez stranog investitora i koncesionog gubitka prirodnih resursa ne može da izgradi termoelektranu.

   Пријавите се да бисте одговорили

2. Uporedan rad termoelektrana u različitim svojinskim oblicima nije moguć. Nema takvog primjera ni u kolonijalnim ni u slobodnim zemljama. Odluka da se u Ugljeviku gradi privatna na suprot postojeće državne termoelektrane je sa tog iskustvenog stanovišta neosnovana. Upornost našeg najvišeg političkog, državnog i rukovodstva preduzeća RiTE Ugljevik na ostvarenju ovog nemogućeg rješenja nužno dobiva karakter organizovane prevare.
   Prividno, snage se usmjeravaju u pravcu ostvarenja nemogućeg kao osnove postizanja sasvim drugog cilja. Preko nemogućeg do poželjnog. Nije cilj izgradnja privatnog rudnika i privatne termoelektrane koji bi radili uporedo sa državnom termoelektranom i državnim rudnikom. Cilj je na sasvim drugoj strani. Ekonomski uništiti postojeću termoelektranu i na toj osnovi da nova privatna termoelektrana preuzme rudnik i svo rudno bogatstvo Ugljevika. Zbog toga toliki otpori izgradnji termoelektrane dva kao zamjene postojećoj. Da bi se ubrzalo ekonomsko propadanje postojeće termoelektrane prisutna je politika podsticanja rasta troškova (sudski sporovi i slično).

   Preuzimanje postojećeg rudnika od strane privatne termoelektrane prvi je uspješan korak privatizacije ukupne Elektroprivrede Republike Srpske.

   S obzirom na društvenu i ekonomsku pogubnost ovakvog rješenja postoje sve osnove da se zaustave daljnje aktivnosti na izgradnji termoelektrane tri i da se cijela stvar vrati na početak. Umjesto sadašnjih krajnje neutemeljenih izjava najviših političkih i državnih predstavnika o izuzetnim dobrobitima investicije ruskog milijardera Rašida Sardarova nužno je obavezati Vladu na izradu pouzdanih studija opravdanosti ove investicije.

   Vlada je na to i zakonski obavezna. Vlada je obavezna da ostvaruje samo najracionalnije izbore, a jedini način da se do njih dođe je u izradi potrebnih studija. Ova investicija se ne može zasnivati na slobodnim, neutemeljenim izjavama nego na pouzdanim studijama.
   Potrebno je angažovati sve snage na ubrzanoj izgradnji termoelektrana dva kao zamjene za uveliko dotrajalu postojeću termoelektranu. To je jedini način da se produži sa državnom svojinom u proizvodnji električne energije, kao jedinim ispravnim svojinskim oblikom koji je odlučujući u svijetu, a posebno na strani najrazvijenijih.
   Onda kada se otpočne sa izgradnjom termoelektrane dva u državnoj svojini prestaće izgradnja privatne termoelektrane tri. Tada će prevara izaći na vidjelo.

   Пријавите се да бисте одговорили

3. ?

   Srbija,Crna Gora i Republika Srpska saradjuju na zajednickom planiranju i izradi studija.

   Energetika i infrastruktura/Energetika/bilten/avgust 2012.

   ___
   03/08/2012

   Srbija

   Izmenjena Pravila o radu prenosnog sistema

   Decembra prošle godine, srpski Operator prenosnog sistema izmenio je Pravila o radu prenosnog sistema. Ove izmene nisu dovele do suštinskih promena u pravilima, ali su unele novine
   •tehničke uslove za priključenje na mrežu, uključujući posebne uslove za priključenje proizvodnih postrojenja;
   •pristup sistemu.

   Izmene su objavljene u Službenom glasniku Republike Srbije 02/12

   Značajno kašnjenje u donošenju podzakonskih akata za obnovljive izvore

   Godinu dana nakon donošenja Zakona o energetici, Vlada i dalje nije donela podzakonske akte za obnovljive izvore energije, uključujući novu feed-in tarifu, čime je za više od sedam meseci prekršila rok za donošenje ovih propisa. Aktuelna feed-in tarifa prestaće da važi do kraja 2012. godine

   Vlada takođe još uvek nije imenovala javnog snabdevača koji će biti zadužen za otkup struje u sistemu feed-in tarife. Prema zakonu, ona je obavezna da ga odredi do oktobra 2012. godine.

   Kao rezultat ovih kašnjenja, nije jasno kako će sistem funkcionisati u praksi.

   Vesti

   Maj
   •U Srbiji je izdata prva građevinska dozvola za vetroelektranu. Elektrana, Plandište I, će se graditi u Plandištu, Vojvodina. Sa instalisanom snagom od 102 MW, Plandište I bi trebalo da smanji CO2 emisije za oko 330.000 tona, počevši od 2013. godine. Plandište I je priv projekat mehanizma čistog razvoja (CDM) koji su odobrile srpske vlasti (DNA).
   •Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) i Lotika d.o.o. potpisali su protokol o saradnji u energetskim projektima na Mećavniku, Mokra Gora. Projekat, koji će realizovati zajednička kompanija EPS-a i Lotike uključuje 4 elektrane istalisane snage od po 1 MW: jednu solarnu, jednu na biomasu, i dve hidro elektrane na reci Crni Rzav. Druge pojedinosti o projektu, uključujući cenu i vremenski raspored, nisu saopšteni.
   •Edison Spa je objavio da će izgradnja projekta Kolubara B započeti sledeće godine. U međuvremenu, Edison i EPS će nastaviti rad na studiji izvodljivosti (prošlogodišnji izveštaji su predviđali da će studija biti gotova do početka 2012). Prema nezvaničnim izveštajima, izgradnja projekta Kolubara B trebalo bi da bude gotova do 2017. godine. U maju, srpska Vlada je izdala pismo podrške investitorima za Kolubara B projekat. Pismo nije zvanično objavljeno, ali verujemo da je vezano za mogući zajam od 400 miliona evra od EBRD-a za projekat.
   •Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku i češka Alta potpisali su izjavu o saradnji na izgradnji termoelektrani Štavalj i revitalizaciju njenog rudnika (TE Štavalj Projekat). Još jedna češka kompanija, VDO, će takođe biti uključena u TE Štavalj Projekat. Projekat uključuje novi termo blok vrednosti 500 miliona evra, sa 350 MW instalisane snage, i modernizaciju rudnika od 150 miliona evra, čineći ukupne procenjene troškove projekta 650 miliona evra. TE Štavalj Projekat će biti završen za 3 do 5 godina. Nakon završetka izgradnje, Alta će preneti vlasništvo na TE Štavalj na EPS, a za uzvrat će dobit procenat od dobiti.

   April
   •Nakon tri godine pregovora, Comico Oil – srpska kompanija Comico Overseas-a i grad Smederevo popisali su 99-godišnji, 652 miliona dinara vredan zakup parcele od 113 ha. Comico Oil planira da razvije naftnu rafineriju sa planiranim kapacitetima od 100.000 barela sirove nafte, procenjene vrednosti 250 miliona dolara. Prema ugovoru o zakupu , Comico je obavezan da zaposli najmanje 540 radnika i da ispuni zahteve u pogledu zaštite životne sredine.
   •EPS, Grad Novi Sad, konzorcijum međunarodnih ponuđača (grčka Metka, ruska Optima Energostroj i slovačka Global Group Energy), i Energija Novi Sad a.d. (projektna kompanija koju su osnovali EPS i grad Novi Sad za razvoja CG- CT projekta) potpisali su Protokol o otpočinjanju konačnih pregovora za zaključenje Ugovora o zajedničkim investicijama u projekat. Potpisnici nisu mogli da potvrde kada će ugovor o investiranju biti potpisan. Članovi konzorcijuma će postati članovi projektne kompanije kroz investiranje kapitala. Projekat se procenjuje na 320 miliona evra. Ukoliko pregovori budu brzi, prva faza modernizacije CG-CT Novi Sad mogla bi da bude završena do kraja 2014. godine.

   Mart
   •EPS i Hitachi Power Europe potpisali su protokol o saradnji. Kompanije će raditi zajedno na poboljšanju grejača EPSovih termoelektrana i smanjenju njihovih emisija azota i ugljen-dioksida. Kompanije takođe planiraju da udruže snage za buduže projekte termo-elektrana, uključujući TENT B3, Obrnovac.

   Crna Gora

   Doneta Pravila za funkcionisanje prenosnog sistema električne energije

   Crnogorski Operator prenosnog sistema izdao je nova Pravila za funkcionisanje prenosnog sistema električne energije u oktobru 2011, koja zamenila Privremeni kodeks mreže iz 2005. godine.

   Pravila za funkcionisanje prenosnog sistema električne energije regulišu:
   •priključenje na mrežu,
   •normalno funkcionisanje mreže,
   •korišćenje i pristup mreži,
   •kriterijume za pružanje pomoćnih i sistemskih usluga,
   •planiranje i razvoj mreže,
   •merne sisteme, i
   •razmenu električne energije između različitih energetskih sistema.

   Pravila za funkcionisanje prenosnog sistema električne energije takođe postavlja minimalne standarde za funkcionisanje elektrana. Ovi standardi se baziraju na standardima preporučenim od strane Evropske mreže operatera prenosnih sistema električne energije (ENTSO-E).

   Pravila za funkcionisanje prenosnog sistema električne energije i odluka RAE su objavljeni u Službenom glasniku Crne Gore br. 5/12.

   Donete nove tarifne metodologije

   Regulatorna agencija za energetiku Crne Gore (REA) donela je četiri nove metodologije za utvrđivanje:
   •regulatornog prihoda i cena za korišćenje sistema za prenos električne energije,
   •regulatornog prihoda i cena za korišćenje distributivnog sistema električne energije,
   •regulatornog prihoda javnog snabdevača i regulisanih tarifa za snabdevanje električnom energijom, i
   •cena i uslova za pružanje pomoćnih, sistemskih i usluga balansiranja za prenosni sistem električne energije.

   Prve tri metodologije su objavljene u Službenom glasniku Crne Gore br. 12/12. Četvrta je objavljena u Službenom glasniku Crne Gore br. 16/12.

   Pružaoci regulisanih usluga su izračunali svoje cene po novim metodologijama. Kad ih REA odobri, one će biti obavezne za sve učesnike u sektoru. Nezvanično, biće uskoro odobrene i stupiće na snagu 1. avgusta 2012. godine.

   Očekuje se da će nove cene biti više nego one izračunate po privremenim metodologijama iz 2010. godine (izdatim nakon Zakona o energetici iz 2010. godine). Ove privremene metodologije su prestale da važe izdavanjem novih metodologija.

   Ministarstvo usvojilo Pravilnik o graničnoj vrednosti potrošnje energije za određivanje velikog potrošača, sadržaju plana za poboljšanje energetske efikasnosti i izveštaja o sprovođenju plana

   Sa skoro godinu dana zakašnjenja, ovog februara Ministarstvo ekonomije je konačno donelo Pravilnik o graničnoj vrednosti potrošnje energije za određivanje velikog potrošača, sadržaju plana za poboljšanje energetske efikasnosti i izveštaja o sprovođenju plana (Pravilnik).

   Zakon o energetskoj efikasnosti (EE Zakon), donet 2010. godine, uveo je kategoriju „velikog potrošača“, i zahteva da ti potrošači pripremaju godišnje planove o energetskoj efikasnosti. Iako je EE Zakon stupio na snagu pre više od godinu dana, zahtevi za velike potrošače nisu se mogli primenjivati do donošenja Pravilnika.

   Pravilnik reguliše:
   •godišnje pragove potrošnje energije za utvrđivanje velikih potrošača,
   •godišnji plan zahteva za unapređenje energetske efikasnosti velikih potrošača, i
   •zahteve za godišnje izveštavanje o prethodnim planovima za poboljšanje energetske efikasnosti.

   Pravilnik je objavljen u Službenom glasniku Crne Gore br. 10/12.

   Usvojen Pravilnik o informacionom sistemu potrošnje energije i načinu dostavljanja podataka o godišnjoj potrošnji energije

   Ministarstvo je konačno usvojilo Pravilnik o informacionom sistemu potrošnje energije i načinu dostavljanja podataka o godišnjoj potrošnji energije (IS Pravilnik) ovog januara.

   IS Pravilnik postavlja sadržaj i karakteristike informacionog sistema potrošnje energije u Crnoj Gori (koji je uveden EE Zakonom), kao i zahteve u pogledu sadržaja i podnošenja informacija o godišnjoj potrošnji energije.

   Informacioni sistemi

   Informacioni sistem potrošnje energije se sastoji od Centralno informacionog sistema (koji ustanovljava i održava Ministarstvo) i informacionih sistema koje osnivaju veliki potrošači i potrošači iz javnog sektora (IS Potrošači). IS Potrošači su obavezni da instaliraju i održavaju informacione sistem za svoje objekte. IS Pravilnik predviđa standarde za informacione sisteme IS Potrošača.

   Podaci iz Centralnog informacionog sistema su dostupni jedino IS Potrošačima koji im mogu pristupiti preko web stranice Ministarstva.

   Podaci o godišnjoj potrošnji

   IS Potrošači su obavezni da podnose izveštaje o svojoj godišnjoj potrošnji i faktorima koji utiču na potrošnju Centralnom informacionom sistemu. Rok za podnošenje je svaki 1. mart za prethodnu godinu.

   IS Pravilnik je objavljen u Službenom glasniku crne Gore br. 6/12.

   Vesti

   Mart
   •Ministarstvo ekonomije i Kol Energy potpisali su ugovor o koncesiji na 30 godina za razvoj male hidroelektrane, Rastak, na reci Rastak u opštini Kolašin. Elektrana planirane instalisane snage 624kW, sa planiranom godišnjom proizvodnjom od 2.5 GWh. Cena je procenjena na 1.16 miliona evra.

   I. Republika Srpska (RS)

   Konačno usvojena Strategija razvoja energetike

   U martu, RS je konačno usvojila Strategiju razvoja energetike do 2030. godine (Strategija).

   Strategija se nalazi u središtu planova RS za njen energetski sektor. Ona sadrži:
   •pregled trenutnog stanja u energetskom sektoru, dostupnim izvorima energije i potrošnji energije,
   •razvojne prioritete i svim energetskim sektorima i smernice za njihovu realizaciju,
   •smernice za zaštitu životne sredine (uključujući energetsku efikasnost), i
   •smernice za razvoj i liberalizaciju energetskog tržišta.

   Strategija predviđa značajne investicije u energetskom sektoru do 2030. Zvanične procene dovode do cene razvoja od oko 11,2 milijardi konvertibilnih maraka (oko 5,75 milijardi evra), od kojih je više od 15% namenjeno za sektor obnovljive energije. S obzirom na nedostatak dovoljnih sredstava za ove poduhvate, RS planira da traži sredstva ne međunarodnom tržištu kapitala.

   Odluka Parlamenta o usvajanju Strategije objavljena je u Službenom glasniku RS 28/12.

   RERS izmenio Pravilnik o podsticanju električne energije iz obnovljivih izvora i u efikasnoj kogeneraciji (OIE Pravilnik)

   U martu, nepunih 6 meseci, nakon donošenja OIE Pravilnika, Regulatorna komisija za energetiku Republike Srpske (RERS) ju je izmenila.

   OIE Pravilnik je ponudio obavezan otkup/premije za hidro i vetro elektrane koje su bile u funkciji do 15 godina pre 1. januara 2012. godine, dok ih je istovremeno uskratio za elektrane sa opremom starijom od 10 godina. Kako su ove dve odredbe suprotstavljene, RERS je izmenio OIE Pravilnik tak oda se ograničenje za polovnu opremu do 10 godina starosti primenjuje samo na nova postrojenja – ona koja su započela sa radom nakon 1. januara 2012. godine.

   Dodatno, samo će nova postrojenja pretrpeti smanjenja garantovanih cena/premija za instaliranje polovne opreme starosti do 10 godina.

   Izmene OIE Pravilnika su objavljene u Službenom glasniku RS br. 53/12.

   Usvojena Pravila rada Operatera podsticaja

   U kapacitetu Operatera podsticaja, javno preduzeće Mješoviti Holding – Elektroprivreda Republike Srpske donela je Pravila rada u januaru.

   Pravila rada predviđaju detalje procedure za podsticanje proizvodnje i potrošnje energije iz OIE i kogeneracija (CHP), odnosno one za korišćenje podsticaja. Podsticaji za OIE i CHP proizvođače su predviđeni vladinom Uredbom o proizvodnji i potrošnji energije iz obnovljivih izvora (OIE Uredba), i uključuje:
   •obavezan otkup struje po garantovanim cenama na osnovu ugovora o obaveznom otkupu (PPA) zaključenom sa OIE proizvođačima i CHP-a,
   •premije za struju prodatu na tržištu (ukoliko povlašćeni proizvođač odluči da je ne prodaje Operateru podsticaja) ili struju koju potroši proizvođač,
   •prednost u pristupu mreži, i
   •privilegije u vezi sa priključenjem na mrežu.

   Sa usvajanjem Pravila rada i izradom modela PPA (videti dole), RS je zaokružila OIE regulatorni okvir, i podsticaji za zelenu energiju će konačno biti dostupni OIE proizvođačima.

   Odluka o odobrenju Pravila rada objavljena je u Službenom glasniku RS br. 1512

   Pripremljeni modeli PPA

   Početkom 2012, Mješoviti Holding – Elektroprivreda Republike Srpske delujući u svojstvu Operatera podsticaja, pripremila je modele ugovora za korišćenje podsticaja predviđenih OIE Uredbom, uključujući:
   •model PPA za OIE proizvođače,
   •model PPA za CHP,
   •model PPA za postojeća postrojenja,
   •predugovor o preliminarnom pravu na podsticaj,
   •model ugovora o isplati premije za električnu energiju proizvedenu iz OIE, i
   •model ugovora o isplati premije za električnu energiju proizvedenu iz CHP.

   Modeli ugovora regulišu saradnji i podsticaje koje Operator podsticaja daje proizvođačima zelene energije.

   Modeli ugovora su dostupni na: http://www.ers.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=122%3Apodsticaj-proizvodnje-iz-obnovljivih-izvora&catid=17%3Anovosti&Itemid=66&lang=ba

   Пријавите се да бисте одговорили

4. Inace,vezano za ovo gore ako je tacno…cestitam.B-)

   Пријавите се да бисте одговорили