Референдум за грб са зеленим или бијелим купусом

Лудостима наших политичара нема краја, а подјела међу Србима никада није доста.

Пише: Небојша Вукановић

Херцеговци изгледа да имају све што имје потребно, а за потпуну срећу недостају нам још само званична државна обиљежја, грб, застава и химна. Херцег Стјепан Вукчић Косача сигурно би био поносан да може сада да види како његови насљедници послије седам вијекова настављају да корачају његовим стопама, јачају и дају елементе државности Херцештву Светог Саве.

Источна Херцеговина тражи заставу, грб и химну

Иако најсиромашнија регија у БиХ са свега око 60 000 становника, источна Херецговина има таква природна богатства и историју да ће хералдичарима бити тешко да разраде Славков, Весков и план остале дружине. Много је идеја и планова, а неке су дали и сами утемељивачи. Што би јели семберски главати кад имамо наш зелени купус раштику, расправљало се на последњој сједници Савеза херцеговачких општина, па је логично да домаћи купус раштан са кршем из кога је изникао заузме централну позицију на грбу Источне Херцеговине. На југу грба требало би се наћи грожђе, смоква, или најбоље смоквин лист који би нагласио медитерански карактер будуће пријестонице, на западу гром као симболе електричне енергије коју у изобиљу производимо.

Надам се искрено да ће поред домаћег пршута и вина на грбу остати и бар мало мјеста за аутентичну груду сира из мјешине. Овакав грб са дорадама би нас на прави начин представљао у свијету, али је питање како направити химну достојну наших предака када нам ни мила отаџбина Босна и Херецговина још нема текст химне. Када фудбалери Леотара ил’ гатачке Младости поново оду да се надмећу у Европу не могу подупријети срце руком уз свакакву регионалну националну пјесму, па би требало упрегнути све интелектуалне капацитете да се не осрамотимо пред покољенима.

Миљан је најбоље опјевао Херцеговину, па је сувишно питати ко ће имати част да уђе и пусти глас у у студију Радио Требиња, али велико је питање може ли детронизирани Ђоко са сарадницима написати ремек дјело политичарима, херцеговачку химну, као круну своје каријере. Размишљао сам да би можда најбоље било почети стиховима "Од Требиња до Билеће сува ‘љеба свако јешће, од Билеће до Корита понеко и за паштету пита… " а онда од села до села некако стићи до Зијемља, пардон Источног Мостара, наше капије ка западу.

Љубињски начелник: Нисмо сепаратисти, већ не може све у Бању Луку

Ма колико последња иницијатива шест херцеговачких начелника бенигно изгледала, бар би ми Срби требали научили нешто из прошлости, и морали бити далеко опрезнији са оваквим иницијативама. Ми смо једини народ који се у прошлости турчио, католичио, црногорчио и сада европчио, и који је од некада једне нације и државе успио да направи више нових нација и државица. Војвођански и црногорски аутономаши некада су били безазлени, слаби и немоћни, али видимо у шта може да се претводи и мала ватра ако се са правог мјеста добро "потпири". Питамо се да ли неко планира да у догледно вријеме стави пункт на нови пут преко Чемерна јер није под нашим грбом и заставом. Хоће ли касније Билећа, Гацко и Требиње да се одцијепе од Берковића, Љубиња и Невесиња јер тамо нема хидро и термо-електрана, па зашто би они имали користи од "наше" струје?

Отуђена и корумпирана власт у Бањалуци је лоша и погубна, гора од многих окупација, паша и субаша из прошлости, али се против ње не води борба грбом, заставама и химнама већ потпуним отклоном, поштеним радом, отпором и аргументованим критикама. Тачно је да велика средства од продате струје одлазе из Херцеговине, али то не значи да треба да се поведе борба да неко други преузме контролу над силним новцима, запошљава своје кадрове, секретарице, менаџере, даје послове својим предузећима.

Љубиње хоће да се припоји Црној Гори

Сувише смо мали и ситни да би се даље дијелили, јер не би данас било система ХЕТ-а да није некада било велике и јаке државе на овим просторима. У Љубињу је прије неколико година пропао покушај да се прегради мали поточић јер нова брана не држи воду, а не смијемо ни помислити шта би се десило када би почела градња система какви су саграђени прије пола вијека. Херцеговина годинама није у стању да направи ни озбиљан пројекат јер смо све паметне и способне отјерали са ових подручја.

Ми овдје имамо далеко важнијих и паметнијих послова од писања химне, заставе и грба. Требамо показати колективну свијест, скинути партијске окове, престати куповати одборнике и скупштинску већину народним новцима, прекинути запошљавати страначке послушнике, кумове и рођаке, рационално трошити народни новац и нешто њиме радити и стварати па ће народ стећи повјерење и таквим људима дати контролу над енергетским сектором и другим ресурсима. Наш спас није у грбу, застави, подјелама, препуцавањима и осталим испразним демагошким причама, већ у промјени система, колективне свијести, професионализацији и великој одговорности коју треба показати на сваком кораку.