Референдум – дум у Британији и митинг у Батковићу

У земљи парадокса није више смијешно када представници власти у Српској као свој јак аргумент саопште да су анализирала све информације које се тичу британског референдума о останку или изласку из Европског савеза (ЕУ).

Пише Марко Шикуљак

Власти у Српској покушавају направити паралелу између референдума и уступака Британији, са референдумом у РС. Занимљиво објашњење да се тиме процјњује шта се дешава са ЕУ у коју жели да уђе БиХ и хоће ли она бити другачија због референдума. Занимљиво за земљу која није способна да поднесе кредибилну апликацију за чланство у ЕУ.

Не тако давно, посматрани су случајеви референдума у Шкотској, као примјер издвајања којим жели да крене и Српска. Данас се поново прича о референдуму на британском оствру, и то на скупу који СНСД организује у Батковићу.

Какви сте ви Енглези, такав сам и ја Камерон

Сличности са референдумима на острву су скоро никакве. Изјашњавање у Шкотској дозвољено је онда када је процијењено да су шансе за одвајање најмање, или да је боље урадити то прије, јер ће сецесионизам полако расти.

И у тим околностима, Шкоти су неочекивано показали доста воље да раскину савез са Енглезима. Од најављеног референдума у који се неће мијешати већ избор препустити грађанима, све се претворило у стварање атмосфере страха уколико Шкоти изгласају „Аје“: Нећете моћи у ЕУ, фунта вам неће бити валута, неће бити пензија, пашће стандард…

Обећани су и уступци по којима би Шкотска добила „мање од независности“ и постала неко ко би у Уједињеном краљевству могао да има најбољи положај. У комбинацији са пријетњама, добијен је тражени резултат.

Потом су услиједили избори у Великој Британији, на којима је Камрону једино на руку ишло то што је опозиција била прилично малокрвна. Сви су очекивали да ће се политичка сцена расути, да ће многе странке ући у парламент и да ће чак три странке морати правити коалицију да би дошли до владе. Британски већински систем омогућава да у парламент улазе само најјачи, и ријеткост је да једна од двије странке нема надполовичну већину.

Кад је тешко – референдум

У ситуацији у којој би могао изгубити власт или је дијелити на парчиће, премијер је извукао кец из рукава. Референдум. Уколико побиједи, Камерон ће поданицима Британске круне омогућити да се изјасне: Да ли су за останак, или напуштање Европске уније. Десило се то да су Енглези огромном већином дали гласове Камероновим конзервативцима.

Обећање се морало испунити, а већина Енглеза је за излазак из ЕУ. Шкоти, Велшани и Сјеверни Ирци су за останак. Осим што руши темеље ЕУ, британски излаза из ње поново на сцену враћа шкотски, али и друге сецесионизме. Камерон је јасно за опстанак, ако ни због чега другог јер је то питање његовог опстанка. И у његовој странци многи желе излазак из ЕУ, и ако та опција побиједи, његова политичка улога је завршена.

Но многи су прерано помислили да се Камерон неће извући из замке коју је сам направио. Вјеровало се да се не може тако брзо доћи до договора о измјенама ЕУ правила и добијања специјалног статуса за Велику Британију. Посебно када се референдум пресатирао из 2017. у јесен 2016. Британски премијер тражи од ЕУ неколико ствари.

Прво је заштита земаља које нису дио еврозоне, тачније да земље чланице које користе евро не могу доносити одлуке на које ове друге не могу да утичу.

Друго је питање конкурентности, поједностављивање и јачање постојећих механизама који чине јединствено ЕУ тржиште конкурентнијим.

Треће је већа улога националних парламената у процесу одлучивања ЕУ, за шта су номинално сви, али је то тешко усагласити у пракси, и штети ефикасности одлучивања.

Четврто су миграције и смањењ права грађана ЕУ у Британији. У питању су основне слободе на којима почива ЕУ, али једноставно, грађани Велике Британије не желе да плаћају социјалу досељеницима из Бугарске, Румуније, Мађарске, Пољске… Ово последње питање је кључно за бираче, који су због тога анти ЕУ настројени.

Договор који је услиједио је био поприлично експресан. Као последица се јавља и ново убрзавање са референдумом, ваљда да се што прије капитализује постигнути договор. Нема сумње да ће сви медији бити на линији одбране ЕУ. Већ само дрмање берзи и пад фунте и евра, најављује да ће бирачима бити утјериван страх у кости на саму помисао да напусте велики европски савез. Идеју тако мегаломанску, да се не смије дозволити да падне на једној тако баналној ставки као што је – изјашњавање грађана.

А гдје смо то ми, и да ли се о томе говорило у Батковићу крај Бијељине, на скупу СНСД? Да ли је извучена основна поука коју шаље господин камерон: Мораш имати излазно рјешење…