Развојни и спасоносни ребаланс на годишњицу ослобођења

Прије нешто више од годину дана на локалним изборима дошло је до промјене власти, а током прославе изборна побједа слављена је како велико народно ослобођење.

Пише: Небојша Вукановић

Послије само два мјесеца, када је крајем 2012. усвајан готово до детаља преписан буџет претходне власти многима је могло бити јасно да неће бити никаквих промјена у начину функционисања локалне администрације. Први ребаланс, који је био најављен још за март, а предложен тек крајем октобра, најбоље показује и осликава карактер нове власти. Иако је градоначелник Вучуревић на почетку мандата најавио инвестиције, рестриктивне мјере штедње, смањење плата и гломазне администрације, издвајања за плате запослених у администрацији без градских предузећа повећана су са 5 370 000 на преко 6 000 000 марака. Трошкови смјештаја и путовања повећани су са 190 000 на 222 000 КМ, а иако је примљено 30 стручњака, углавном са листе ПДП-а и СДС-а, за стручне услуге годишње се издваја 401 000 марака. Сваки дан у години за усавршавање неадекватног и неспособног кадра издваја више од 1 000 марака, повећани су и расходи за електричну енергију, комуналне и комуникацијске услуге, фамозно одржавање јавних површина достигло је невјероватних 1 300 000 марака, а непоменути расходи, који су ваљда толико ситни да их је сувишно помињати, изашли су на скоро 1 000 000 КМ.

Лако је било Ћуку, имао их је гдје ухљебити

Доброслав Ћук имао је олакшавајућу околност да је његова странка имала републичку власт па је скоро све одборнике запошљавао у јавна електро-енергетска предузећа, док дисидент и страдалик Славкан све мора да натрпа на мала јасла градског буџета. Готово сви одборници владајуће коалиције већ у првој години мандата остварили су најважнији задатак и циљ, и добили измишљено радно мјесто у градским предузећима, а како функционише нова градска власт најбоље се види на расходима Територијалне ватрогасне јединице. Расходи за бруто плате повећани су са 437 000 на 521 000 КМ (19,11%), расходи за струју и телефон повећани су са 16 000 на 23 700 (46)%, расходи за стручне услуге са 4 300 на 13 000 (297%), непоменути (дакле ситни) расходи са 8 500 на 27 000 КМ (317%), а расходи за путовања и смјештај повећани су са 23 000 на 46 000 марака.

Трошећи дневно 112 марака руководство Ватрогасне јединице могло је обићи цијели свијет, од Кубе, Малдива, Емирата до братске Москве и Зујева. Поставља се питање гдје и зашто ватрогасци толико путују, и да ли заједно са мрским челницима Владе траже црно грашка у душецима заједно одсједајући у најлуксузнијим хотелима свијета? Уколико јавности не покажу све рачуне и оправдају невјероватне трошкове остаће велика сумња да су ставке фиктивне, и да су средства испумпавана у друге намјене! Да ли је могуће да хотелски рачуни ватрогасаца износе готово као издвајања требињским пензионерима (50 000 марака), за која се градоначелник тако јуначки и срчано борио у предизборној кампањи. Зашто се сада за путовања издваја 5 пута више него за 7 000 угрожених пензионера?

А колико добију ампутирци и инвалиди?

Као што је све у нашем граду и држави парадоксално, Туристичка организација је на путовања и промоције потрошила свега 11 000 марака, или четвртину од активних ватрогасаца. Тешко се могу оправдати расходи за бруто плате у Дому младих повећана за 45%, у подијељеном ЦИКУ за 52%, док су стручне услуге са 51 000 повећане на 57 000 КМ. Спортски клубови се распадају, Леотар је последњи на табели, а парадоксално средства за финансирање спорта увећана су за 27%, са 298 000 на 378 000 марака. За ампутирце и инвалиде годишње се издваја свега 7 200 марака.
Реално је било и очекивати да БЕМА неће доћи у Требиње, али колико смо атрактивни и привлачни инвеститорима говори и податак да се приход од грађевинског земљишта умјесто планираних 2 030 000 марака остварује са свега 60 000 марака, или 2,96% од планираног! Нереални буџет од 24 000 000 марака оствариће се узимањем кредита у износу од 3 200 000 марака, или 76% више од планираног.

Фасада за будућност

Доброслав је био велики умјетник јер са 160 000 000 марака током осмогодишње владавине није успио саградити ниједну трајну вриједност достојну помена, али је Славкан већ у првој години постао маестро и надмашио је вјероватно и најсуморније прогнозе највећих песимиста. И велики Худини тешко би успио проћердати 24 000 000 марака, а да није урађено ништа осим 20-ак квадрата фасаде изнад тунела и на стадиону малих спортова у Бреговима. Ако је и даље у снази, вјерујем да би вриједни Жика Мисита са лопатом без мјешалице за дан припремио бетон за све инвестиције и радове који су изведени од поновног ослобођења.

Сваки почетак је тежак, а за очекивати је да у предизборној години са новим кредитима наредни буџет и ребаланс буду још више развојни, да напокон одбацимо мистрије и лопате и модерним мјешалицама кренемо у нове радне побједе за добро народа, града и државе. Стари би људи рекли – не дај Боже горе!