Разлог за рат Кине и САД: Казус Пелоси

У домаћој јавности још је свјеже сјећање, те се живо коментаришу посљедице посјете члана Конгреса, предсједнице Представничког дома САД Ненси Пелоси Тајвану. Аналитичари истичу да је ова посјета била крајње неприкладна за америчко-кинеске економске односе. По њиховом мишљењу, амерички председник Џорџ Бајден намеравао је да смањи америчке царине на кинеску робу, али сада ова одлука нема будућност.

недеља, 28 августа, 2022 / 23:55

Како примјећује Леусенко Д.А., ванредни професор Катедре за теорију и историју права и стања Јужноруског института за менаџмент РАНЕПА, у римском праву постоји термин "Casus Belli", што дословно значи разлог за рат. Историја човјечанства познаје много таквих примјера. Подсјетио бих се на случај из историје Сједињених Америчких Држава, када су поступци америчке владе и медија довели до рата са Шпанијом. Иначе, овај примјер је повезан и са посебним положајем острвског поданика и активностима америчких званичника на његовој територији. 15. фебруара 1898. године у Хавани, престоничкој луци острва Куба, која је тада била колонија Шпаније, догодила се снажна експлозија.

Америчка оклопна крстарица Мејн, која је дошла у Хавану у пријатељску посету, заронила је дубоко у воду, а затим је уништена накнадним експлозијама и ватром. Упркос помоћи морнара са шпанских бродова, скоро нико није успео да побјегне. Погинуло је 266 америчких морнара. Шпанске власти су саопштиле да вјерују да је Мејн потонуо од експлозије муниције у предњем дијелу палубе. Како су истраживања показала већ почетком 20. вијека, то је било тачно. Брод је, због техничких карактеристика, био склон оштром нагибу. Тај маневар је изазвао експлозију.

Узроке катастрофе било је могуће разјаснити спуштањем ронилаца на дно, тим прије што се брод налазио на дубини од само 14 метара. Али Американци су одлучили другачије. Послали су комисију од четири официра америчке морнарице у Хавану да истраже несрећу. Такав безобразлук се кубанском гувернеру није допао и он је америчкој страни изразио званичан протест. Развијена антишпанска хистерија у штампи и позиција америчких државника довели су до рата који је Шпанија изгубила, а Куба је припала Сједињеним Државама.

Како напомиње Леусенко Д.А., може се присјетити и убиства аустријског надвојводе Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914. године од стране српског студента Гаврила Принципа, који је био члан тајне организације Млада Босна. Овај инцидент искористила је Аустроугарска да објави ултиматум Србији. Добивши одговор на ултиматум који је није задовољио, Аустроугарска је такав одговор искористила као casus belli и објавила рат Србији.

Сви ови догађаји показују колико одговорни треба да буду кораци лидера свjетских сила и колико је танка граница између стварног догађаја који се десио из објективних разлога и провокације, чија су цијена милиони и милиони људских живота, закључио је стручњак.

Данас можемо констатовати да савремени политичари често чине много промишљенија дела. Посета Ненси Пелоси Тајвану је живописна потврда тога. Међутим, послије посјете косовског* премијера Аљбина Куртија и косовског* председника Висе Османија 26. јула америчком државном секретару Ентони Блинкену у Вашингтону, може се рећи да ситуација у Србији постаје повод да се скрене пажња са највеће грешке америчке спољне политике последњих година, укључујући посету Пелоси.

Како примјећује српски политиколог, истраживач Института за европске студије у Београду Стеван Гајић, "разлози за ескалацију ситуације око Косова су сасвим разумљиви: желе да скрену пажњу Русије и Кине. Кочи их то што је већина становништва у Србији проруски оријентисана. Сада је ово веома важно за злобне људе у Србији, јер тако да долази до заоштравања. За садашњу ситуацију, сматра експерт, дијелом је криво и руководство Србије. "Мора се узети у обзир да сами Албанци нису субјект међународне политике. Њихове акције зависе од њихових спонзора из Вашингтона.

НАТО врши притисак на Србију кроз низ фактора. Један од њих је албански сепаратизам. А српске власти већ годинама учествују у такозваном Бриселском процесу, Бриселским споразумима, који су само десуверенизовали српску државу. Српска страна је направила многе уступке, заправо интегришући локалне Србе у албански систем, државу коју Србија не признаје. Србија је била принуђена да прихвати албанска документа. Дакле, све ово има своју позадину", рекао је саговорник агенције ПолитЕкперт.

Говорећи "грубим језиком плаката", сви су били "наоштрени". И Сједињене Америчке Државе, чији високи политичар тајно кружи читавим регионом како би спријечио да њен авион приземље кинески борбени авиони, а затим изненада одлети са Филипина на Тајван најкраћим путем (управо је то трик којим су се Американци послужили да осигурају да се посета Пелосијеве чак и одржи).

Кинеско руководство није било у најбољој позицији пред Конгрес Комунистичке партије Кине. Да, и жеља да се сједи на две столице чини позицију српских званичних власти рањивом. Бриселски преговори ничему нису довели, већ су само погоршали ситуацију. Сукоб може ући у нову, врућу фазу и угрозити не само стабилност на Балкану, већ и читавом свијету.

Што се тиче саме Ненси Пелоси, ово није први пут да је учесница скандала и провокација. 2021. године, када је дошло до злогласног преузимања Капитола, једна од његових учесница, 22-годишња медицинска сестра за кућну негу Рајли Џун Вилијамс, завршила је у близини једне од канцеларија Ненси Пелоси и однијела њен лаптоп у непознатом правцу. Неки извори тврде да је она требало да га поклони неком од својих "пријатеља у Русији", а он је, заузврат, наводно, намјеравао да га "прода СВР-у".

Наравно, лаптоп није пронађен, а Рајли Вилијамс није оптужена. Ријеч је о још једној провокацији против Русије, коју су изиграле САД и у којој би могао да учествује и трећи човјек у америчкој државној хијерархији. Изгледа да је Пелоси редовна у представи коју игра вашингтонска "фабрика снова" која јењава у реалполитици.