Рате у 2012. години: На путу за дужничко ропство

У другом дијелу одговора на питања која нико не поставља, економисти немају баш оптимистичне прогнозе. Борци су у последњи мах одустали од изласка на улице, јер им је у склопу штедње одузето (па враћено) нешто понижавајућег додатка. Премијер Џомбић је наложио да министри плаћају телефоне из свог џепа (што је довољно само као повод за […]

среда, април 27, 2011 / 10:06

У другом дијелу одговора на питања која нико не поставља, економисти немају баш оптимистичне прогнозе.

Борци су у последњи мах одустали од изласка на улице, јер им је у склопу штедње одузето (па враћено) нешто понижавајућег додатка. Премијер Џомбић је наложио да министри плаћају телефоне из свог џепа (што је довољно само као повод за нашу првоаприлску шалу). Дажбине за привреднике су повећане.

Има ли на чему да се уштеди 2012. кад дугови које треба враћати буду вишеструко већи него овогодишњи? Шта кажу економисти на питање:

За 2012. Се најављује враћање кредитних рата ММФ које су 3 пута веће од ове које се враћају у 2011. Видите ли начин на који ћемо обезбиједити та средства? Видите ли могуће последице по привреду и грађане?

Светлана Ценић:

Светлана ЦенићВећ много пута поновљено да отплата иностранух кредита има приоритет са јединственог рачуна УИО, па државни буџет… Оно што остане, деле ентитети сразмерно утврђеним коефицијентима.

Зато страни кредитори немају бојазни да своје неће наплатити, али грађани треба да се забрину што је ино-дуг све већи, јер прво се штеди на најслабијим леђима. Привреда треба да упозори шта је то ниво оптерећења преко којег не могу. Није исто плаћати порезе и дажбине банкама или великим трговцима у односу на текстилну индустрију, кожарску или остале нискоакумулативне, а радноинтензивне гране.

Средстава за кредите ће бити, али је питање колики је остатак од којег се мора живети. Иста логика као и у сваком домаћинству – већа рата за кредит, мање пара за свакодневни живот.

Алекса Милојевић:

Алекса МилојевићУколико се нешто брзо не учини на значајном увећању нашег БДП, на жалост мора се рећи, да су наше могућности за враћање дугова минималне. Суштина кредита ММФ-а, тог завршног ударца, је у његовој изузетној заводљивости. То је углавном велики кредит, дугог рока одгоде и малог рока отплате. То је управо случај са нашим кредитом.

Износ близу милијарду КМ, одгода три године, а отплата двије године. То је оно што диже ниво отплате наших иностраних кредита за око три до четири пута почев од 2012. године. Сада је износ отплате иностраног дуга нешто око 110 милиона КМ, а он ће, ако не буде нових задуживања у 2012. години износити 305, 2013.-436, 2014.-416, 2015.-353, 2016.-266 милиона КМ.

Многи и много моћнији народи нису могли овако нешто да издрже. Нису могли да врате кредит ММФ-у и пали су у дужничко ропство. Спасили су се само они који су одбили услуге ММФ-а. Уништена привреда због тога што сва акумулација одлази на отплату дугова. Народ пада у сиромаштво.

Репрограмирање дугова, концесије над природним добрима и на крају хуманитарне помоћи да би се преживило, које шаљу повјериоци. Они који су довели до пропасти народа на крају се показују хуманитарцима. То је сценарио савременог заробљавања. То је судбина која нас чека.

Синиша Божић

О посљедицама и ефектима таквог финансирања буџета, најбоље можемо научити на примјеру Грчке. Разлог задуживања је био крах ПИО система, који ће тек да нанесе штету грађанима и привреди РС.

Дамир Миљевић:

Нема начина да ми то вратимо, уз садашњу економску политику, осим кроз ново задуживање. Овогодишњи буџет РС се већ ионако пуни са 30% од новца ММФ-а и по основу задуживања.

Од 2012. Република Српска ће пасти у дужничко ропство, што ће бити случај и са њеном привредом и грађанима. Уз неразумну и растрошну власт, какву имамо на свим нивоима, то је, нажалост, неминовно.

Повезано



0 КОМЕНТАРА

  1. Нажалост, остварује се оно о чему неколико нас (који нисмо економисти) овдје пишемо већ двије године. Улазимо у дужничко ропство и у 2012. и 2013. кредити ће се враћати подизањем већих кредита од истих повјерилаца, аонда ће на добош да иду шуме, ЕПРС,… „Жено Милка, изгубио сам Те на покеру!“
    Било би добро када би нам наши економисти разјаснили колики је реално наш БДП. Мој друг из владајућих структура је већ добио надимак „БДП“, с обзиром да свака његова дискусија о привреди почиње с реченицом: „Имамо раст БДП од …“. Мени као лаику из области економије није никако јасно како је БДП данас вишеструко већи од оног с краја 80-их, када су радили сви привредни гиганти. Зато кажем да се ради о „фризираном“ БДП-у, а та прича се користи само као пропаганда, како би се увеселио неуки пук, јер раст је раст (а власт је власт). Зар није прича како задужење у висини 43% таквог „фризираног“ БДП није наговјештај да нас Влада РС планира „увалити“ у још веће дугове. Вјерујем да се неће зауставити ни на 60%. Наравно, кад нема отпора, све ће пролазити глатко.

    Још трагичнија од свега овога јесте чињеница да се и не помишља на стварање нове вриједности, а једино тако нешто може да извуче овај народ из колективне пропасти. Овдје нико не прича о томе како створити нову вриједност, већ само о томе на којим „ставкама“ прво „кресати“ трошкове. А прве ставке, по налогу повјерилаца, су социјалне категорије. У 2012. очекујем потпуно укидање Фонда за дјечију заштиту, укидање 41 КМ социјалне помоћи и накнаде за туђу његу и помоћ, смањење најниже пензије на 100 КМ.
    x-(x-(x-(

  2. Uhvatili su se te granice od 60% i friziranog rasta bdpa kao da sva ekonomija zavisi od toga. Pa Japan i USA imaju dug preko 100% BDP ali iimaju proizvodnju i tehnologiju kojom uredno servisiraju taj dug, plus medjunarodni uticaj i clanstva u svim mogucim organizacijama koja im daju povoljen kredite. Sta mi proizvodimo- nista, izvozimo drva sa tim da je pola firmi koja otkupljuju ista fiktivno.

  3. Onomad smo isprozivali poslanika Srđana Mazalicu zbog ovih rastućih rata. Nema tu mnogo filozofije, pare se moraju vratiti i ići će se nekim srednim rješenjem, kombinacijom različitih izvora. Nešto para će se obezbjediti kroz povećanje prihoda od PDVa, nešto ćemo pozajmiti (nadam se pod povoljnim uslovima a ne od komercijalnih banaka zelenaša), nečega ćemo se morati odreći.

    Ne kontam ovu priču o friziranju, pogotovo dio u kojem Dražen tvrdi kako njega neko ubjeđuje da imamo višestruko veći GDP danas u odnosu na predratni period. Pa izmislili su ljudi gugl, tamo sve lijepo piše.

  4. То су те мале теме о којима пише Шикуљак. А теме су велике да не могу бити веће. Они који краду и крију своју неспособност да стварају нову вриједност праве измишљене велике теме око којих ништа не раде.

    Ја сам патриота и Српска ми је на првом мјесту, али ови само парфемишу причу. Ништа нема од тога, јер ништа неће остати док се они напљачкају.

  5. @ ex 1978

    nema tu sednjeg rjesenja. Povjerioci se prvi namiruju pa drzavni pa entitetski budzeti, pise Cenicka o tome. I cega se odreci? Pa nemamo mi platu 1500e kao na zapadu ili USA pa da se odreknemo izlaska u restoran na veceru, ili jednog auta, ili novog lcda svake godine. Kod nas je plata takva da svako novo odricanje znaci pad ispod svakog egzistencionalnog minimuma. TO je to, blizu smo dna.
    Sto se tice povecanja pdva, bice kao i sa povecanjem doprinosa. Rast prihoda prva tri mjeseca a onda pad. Zasto nema analitickih podataka koliko se napunio budzet nakon povecanja doprinosa, ili ja nisam vidio. Trubi se o nafti i nalazistima.
    Ja ako imam 200km za hranu i gorivo, ja cu toliko potrositi, ako se pdv poveca, logicno je da dcu se odreci necega, ili kupovati jeftinije, tako da od pdva drzava nece imati koristi.
    Sto se tice predratnog perioda, Srbija ce tek mozda 2020 da dostigne bdp iz 1989, sto znaci da Bih moze tad ili kasnije.

  6. @ zlizo, 28.04.2011. 08:19:12

    Srednje rješenje podrazumijeva da će se obaveze podmiriti iz više izvora: novim zaduženjem, uštedama u javnoj potrošnji i povećanjem javnih prihoda.

    Neće se pivećavati stopa PDVa (ako baš ne bude morala) već će se uvođenjem reda i smanjenjem sive ekonomije poboljšati naplata PDVa. Čujem da su se kineske trgovine prve našle na udaru i da se tu polako zavodi red. Nema više plaćanja carinskih dažbina na fiktivne fakture iz Kine.

    Martovski prihodi od PDVa su nikada veći. Za 17% veći nego u istom periodu prošle godine. Kontam da će se trend nastaviti…

  7. novo zaduzenje ide upravo u finansiranje javne potrosnje, tako da je novo zaduzenje i usteda u javnoj potrosnji u suprotnosti jedno sa drugim.
    Zavodjenje reda je pozeljno, ali ce dovesti do cega, zatvaranja radnji. Uvodis red a ekonomija grca, zasto, zato jer je postavljena pogresno. pretpostavke razvoje ekonomije su pogresne od starta i mi samo mozemo i dalje da grcamo u dugovima jer sledece godine stizu duplo veci dugovi, tako da ce se te pare samo preliti stranim kreditorima. Razvoj RS? misaona imenica. Prekretnica je bila 2006 ili 2007 za razvoj, sad je samo mazanje ociju.

  8. Права ствар, то није ништа. То ћемо вратити с’по к***а. B-)

    Шта се дерњате, ко бабетите как’е, кредит, рата… Водите љубав, а бригу о Српској сте ионако препустили Милету, за 10 година у Српска ће бити најпожељније мјесто за живјети, геј парада ће бити заштитни знак Српске, заства ће бити дугиних боја, пензићи ионако ће поцркати (шта ће нам),а ви ћете бити матори, крезуби, алкохоличари, ионако од вас нема неке добити, само кукате…:P

Оставите одговор