Рат будућности ће бити рат за подморске каблове за пренос података

Звучи парадоксално. Што брже напредује дигитализација, што више података генеришемо и комуницирамо бежично, постајемо све зависнији од "дебелих каблова”.

четвртак, 5 августа, 2021 / 11:37

Модерна и дигитализована глобална економија почива на преко 400 подморских каблова дужине око 1,3 милиона километара. Положених по дну океана. Они повезују континенте и државе брже од интернет-комуникације путем сателита.

У међувремену, као и у трци за контролу космичког простора, стратешки значај ове важне подводне инфраструктуре бива све више у фокусу великих сила и технолошких компанија. Тамо гдје међународне ИТ корпорације, посебно из САД, добивају све већи утицај, а Русија и Кина све агресивније слиједе своју политику моћи покушавајући да стекну контролу над протоком података и комуникацијским каналима, Европи пријети да буде самљевена између фронтова.

Критична инфраструктура

У свом програму "Европски Дигитални путеви", донедавно португалско предсједавање ЕУ препознало је подморске каблове као стуб који недостаје европској дигиталној стратегији, што је од суштинског значаја за експоненцијално повећање обима интернет промета и његову безбједност. Наша економија и наше друштво зависе од безбједне инфраструктуре подморских каблова. Португалско предсједавање је такође признало да је већина постојеће европске инфраструктуре застарјела. Ово угрожава потенцијал Европе као глобалног играча, али и њену способност да војно одбрани своју критичну инфраструктуру.

У вези са порастом глобалног ривалства, није изненађујуће што је западна подморска кабловска инфраструктура постала од огромног интереса за земље попут Русије и Кине. Шпијунирање подморских каблова може пружити драгоцјене информације двојици системских ривала, док би њихово прекидање могло значајно успорити комуникацију између САД и њених савезника у НАТО.

У Америци је тамошњи Стате департмент прошле године, за вријеме Мајка Помпеа (републиканац), додао подморске каблове на своју листу угрожених технологија и позвао међународну заједницу да обезбиједи да их агресивно понашање комунистичке НР Кине не поткопа. Исти апел је упућен са самита НАТО у јуну у Бриселу, који је Кину идентификовао као изазов, а Русију као потенцијалну пријетњу Алијанси.

Још 2017. године тадашњи војни командант британских оружаних снага, Сир Стјуарт Пич, упозорио је да би уништавање подводних каблова представљало "нови ризик по наш начин живота" и да би имало катастрофалне посљедице по британску економију. Овај ризик се може пренијети на цијелу Европу и западни свијет, чији су подводни каблови изложени нападима, без готово икакве могућности за одбрану. За разлику од времена Хладног рата, НАТО сада има само неколико фрегата дизајнираних за лов на подморнице. Арсеналу НАТО-а такође недостају подморнице које би могле да изводе поправке на стратешки важним ИТ-чвориштима на већим дубинама. Кина и Русија су, с друге стране, надоградиле и специјализовале своје поморске снаге за управо такве маритимне операције.

Потребна је цијела флота

У међувремену, НАТО је почео да затвара овај отворени стратешки бок и недавно своју нову команду снага за Атлантик прогласио оперативном. Јединица у Норфолку у америчкој држави Вирџинија треба да обезбиједи бољу заштиту транспортних и комуникационих путева између Сјеверне Америке и Европе. Али да би ова безбједност била гарантована -не само на папиру и у декларацијама – потребна је одговарајућа флота.

Недавна најава британске морнарице да ће изградити један брод намијењен искључиво заштити подморских каблова може се посматрати као добар почетак. Али само један једини брод тешко да ће моћи гарантовати заштиту више од 400 подморских каблова који се користе широм свијета. Остали партнери из НАТО-а, попут Њемачке, морају се такође активирати. У међувремену, притисак расте: до 2025. године у дубине свјетских мора биће постављено још најмање 45 подморских каблова.

Европска унија се такође суочава са бројним изазовима у изградњи својих дигиталних стратешких способности. С обзиром на ширење услуга у Клауд и 5Г-Мрежи, пораст тражње за оваквим облицима комуникације ће довести до још већег обима количине података у подморске каблове широм свијета.

Поред опасности од саботаже, питање контроле подморских каблова избија све више у први план. Индијски Институт за Мир и Студије конфликта и Азија Центар у холандском Лајдену процјењују да је Кина била крајњи корисник, власник или лиферант 11,4% свјетских подморских каблова у 2019. Између 2025. и 2030. године очекује се да се овај удио повећа на 20%.

Истовремено, Гугл и Фејсбук улажу у више од десетак пројеката подморских каблова, а Амазон и Мајкрософт такође слиједе њихов примјер. Новији пројекти укључују два кабла која су заједно планирали Гоогле и Фејсбук ("Бифрост” и "Ехо”) а који ће опслуживати Азију – уз заобилажење Кине. Међутим, овим двјема компанијама је поменута одлука од стратешке важности морала бити буквално наређена од стране владе Доналда Трумпа (републиканац), која их је натјерала да напусте раније планирану руту, за коју су концерни били већ одлучили да води до Хонг Конга.

Свилен конац

Супротстављање пријетећем монополу америчких технолошких дивова, који већ контролишу половину пропусног опсега подморских каблова, представља још један велики изазов и за европску политику и за европске компаније, уз реализацију спровођења сопствених суверених права. Старије трансатлантске каблове замјењују новијим, али и даље у власништву доминантно страних, неевропских технолошких концерна. Каблови у Средоземном и Балтичком мору сматрају се одавно непоузданима или су већ у власништву глобалних играча. Парадни примјер ове тенденције је планирани кинески Пис Кејбл, који ће из Кине ићи копном до Пакистана, а одатле подводно кроз Црвено и Средоземног море до Француске.

Колико новим играчима може бити тешко да уђу у геополитички сложено окружење, показује случај "Кавказус Онлајн”, чији подморски кабл повезује Кавказ са Европом, заобилазећи Русију. Недавно га је инвеститор "Нексол” купио ради санације и повезивања на оптичку мрежу "Диџитал Силк Веј”, која је независна од кинеске и руске контроле. Овај пројект је у Грузији уваљен у блато тамошњих политичких интрига те упркос свим европским интервенцијама и протестима национализован од стране владе у Тбилисију – на захтјев Москве.

Пренос података преко Атлантика удвостручује се сваке двије године, док је просјечна старост подморских кабловских система, који повезују државе чланице ЕУ међусобно или са остатком свијета, већ на нивоу проблематичних 17 година. Португалско предсједавање ЕУ заслужно је што је овај изазов по први пут постао приоритет.

Подморски каблови се убудуће морају третирати као дио критичне инфраструктуре ЕУ, што би требало да доведе до већих улагања у европске каблове и ојача европску дигиталну безбједност. Не ради се ни о чему другом него о гарантовању улоге Европе као глобалног политичког и економског актера јачањем дигиталног суверенитета. Безбједни каблови, што вријеме више протиче, постају све више свилен конац о ком овиси судбина нашег континента у дигиталном добу.

Аутор: Оливер Ролофс, дугогодишњи директор Комуникација Минхенске безбједносне конференције

Превод: Мирко Вулетић

Извор: Вијести.ме