Распудић: БиХ се одржава искључиво због притиска међународне заједнице

У БиХ ситуација је катастрофална и ова земља одржава се у животу искључиво захваљујући притиску међународне заједнице, сматра Нино Распудић, професор загребачког Филозофског факултета.

"Територијална јединица са хрватском већином био би корак према одрживој БиХ, али опстанак земље у овом тренутку најмање зависи од Хрвата", истакао је Распудић, јавља портал "Дневник.ба".

Говорећи о трећем ентитету у БиХ, Распудић истиче да постоје различити сценарији расплета кризе у БиХ и да, стога, оно што данас изгледа као утопија, сутра може бити претворено у стварност, али и обратно.

Према његовим ријечима, чињеница је да су Хрвати у БиХ најмалобројнији и политички најслабији, те да је међународна заједница играла на "поједностављењу" ситуације у БиХ, редуковањем БиХ на бошњачки и српски политички фактор.

"То не амнестира хрватске политичаре у БиХ за оно што су могли учинити, а нису. Од безусловног пристанка на почетну дејтонску асиметрију, до нереаговања на измјене дејтонских одредби након 2000. којима је омогућено данашње стање у којем Бошњаци могу Хрватима одабрати по вољи политичке `представнике`", рекао је Распудић.

Он сматра да се вјештачки ствара мит о подијељености Хрвата у БиХ, јер никада нису били јединственији, те истиче да шачица хрватских манекена мултиетничности лидера СДП-а БиХ Златка Лагумџије не представља релевантан фактор у хрватском корпусу у БиХ.

Коментаришући избор Жељка Комшића за хрватског члана Предсједништва БиХ, он је нагласио да је то чин бесрамног и неодговорног политичког волунтаризма. Он је нагласио да је, ако је ико од добронамјерних Хрвата прије овога имао икакву илузију о одрживости овакве БиХ, Лагумџија га је увјерио у супротно.

Говрећи о медијима на хрватском језику, Распудић је истакао да је хрватску политичку јавност у БиХ спасила појава интернета, јер су портали и форуми данас најзначајнији за обликовање мњења млађег, динамичнијег и образованијег дијела популације, али да то не значи да јавни ТВ канал на хрватском језику није и даље насушна потреба.