Рапорт из Либије: Нафте и хране има, али нема бензина

Либијске власти још не желе да коментаришу овдашње разговоре Абдулаха ел Хатиба, специјалног изасланика генералног секретара УН, као ни вијести из Адис Абебе гдје је Француска изразила спремност да о питању Либије сарађује с Афричком унијом.

Одлазак пуковника Гадафија са власти и даље је „одлучујућа тачка” француске позиције, али послије одређене дозе дистанцирања италијанског премијера Силвија Берлусконија чини се да Европска унија нема чврст став око Либије.

Италија је у посебној позицији, јер много зависи од испорука нафте и гаса које подводним цијевима иду директно из Либије за Италију. Сада је Гадафи заврнуо вентиле, а послије лета долазе јесен и зима.

На војном плану, иако побуњеници најављују некакве три офанзиве, од тога очито нема ништа.

У Триполију има хране у изобиљу, у Бенгазију је нема, па је Гадафијева власт понудила помоћ у храни становништву Бенгазија у вриједности од 400 милиона долара.

У Бенгазију, као и у Триполију, нема бензина. У току је својеврсна размјена на приватној основи. Грађани возе нафту, које Либија има довољно, у Тунис, а одатле се враћају са кантама бензина. Редови за бензин су у Триполију велики, али жене возачи имају предност и добијају гориво преко реда. Жене никада не чекају ни у каквом реду.

Како Либијци слабо возе бицикле, а сада је то због несташице бензина врло популарно средство превоза па тако ових дана докторка Нина Ђорђевић мора и ноћу у Триполију да интервенише због таквих повреда јер Либијци у њу имају највише повјерења. У болници на Занзуру у Триполију ради петнаестак наших медицинских радника, при чему је најпопуларнија и особа од највећег повјерења међу Либијцима госпођа Тања Џалета.

У граду Сабрата у Онколошком центру ради тренутно двоје наших љекара, пет медицинских сестара и један медицински техничар. У градићу Жмељ код Сабрате ради шест наших медицинских радника.

У фабрици воде и сокова Џафара, у Триполију, раде Александар и Раде Бранковић из Србије, који су једини у тој фабрици остали од странаца.

Медицинско особље из Србије помаже свим Либијцима, па их има и у Бенгазију. У градићу Шехат, којег контролишу побуњеници, у локалној болници ради доктор из Србије, који тамо живи са супругом. Са свим грађанима Србије у Либији, како они кажу, а овдје их има 150, амбасада Србије у Триполију има свакодневни контакт. По бројности српска је дијаспора тренутно и најбројнија европска дијаспора у Либији.

Ипак, највећа звијезда из Србије у Либији свакако је тренер либијске фудбалске репрезентације Бранко Смиљанић који је раније био тренер једног од два најпопуларнија клуба у Триполију „Итихад”. Смиљанић је са репрезентацијом узео бронзану медаљу на Медитеранским играма у Италији, па у Либији ужива статус националног хероја. Захваљујући њему, центарфор репрезентације Либије требало би да настави каријеру у „Звезди” или у „Партизану”.

Но, осим спортских и политичких трансфера, у Либији су актуелни и новинарски трансфери. Либијски новинари, који одлуче да напусте Триполи и премјесте се у Бенгази, за прелазак добијају и до 300.000 долара.

Мирослав Лазански