Ramonda Serbica

У сувим пукотинама кречњачких стијена које оскудијевају земљиштем, дуж узане Сићевачке клисуре, али и на пирамидоликој планини Ртањ на истоку Србије, расте српска рамонда.

среда, новембар 11, 2015 / 11:52

То је једна од свега тридесетак биљака под небеским сводом, којима је природа дала способност анабиозе или лаички речено, васкрсавања.

Наиме, српска рамонда цвјета од друге половине априла до прве половине маја. Након тог периода у њеним стаништима наступају суше. Тада љупки цвјетови постају беживотни и повијају се до те мјере да се на додир могу издробити. Али веома брзо, након киша, српска рамонда враћа своје функције и њени љубичасти листови, покривени свијетлим, полеглим длачицама, изнова красе стјеновите врлети.

Открио је Јосиф Панчић, далеке 1874. године и дао јој име Ramonda Serbica. Није познато да ли је Панчић знао за њену способност анабиозе. Данас се, међутим поуздано зна да је једну од најзанимљивијих потврда васкрсавајућих способности ове чудесне биљке дао руски ботаничар Павел Черњавски 1928. године.

Док је изучавао биљке са европског тла, Черњавски је сасвим случајно просуо чашу воде преко хербаријума. Сутрадан је остао затечен – годину и по стара српска рамонда из хербаријума, била је потпуно жива.

У Србији постоји још једна биљка из рода Рамонда. Њу је, у околини Ниша 1884. године, открио Сава Петровић, дворски љекар краља Милана Обреновића. Дао јој је име Ramonda Nathaliae, у част тадашње српске краљице Наталије.

Због својих нетипичних способности, српска и Наталијина рамонда, попримиле су карактеристику симбола у српској историји.

Тако је српска Влада почетком новембра 2012. године донијела одлуку да сви министри, функционери, запослени у јавним установама, ученици, студенти, спортисти у седмици прије Дана примирја у Првом свјетском рату (11. новембар), на видном дијелу гардеробе носе амблем на коме је упечатљиво истакнут цвијет Ramonda Nathaliae. Тиме је сиболички указано на васкрснуће српске државе из пепела Великог рата.

Ramonda Serbica послужила је и као инспирација многим музичарима, писцима, модним креаторима.

Чак се на Књижевној колонији у Сићеву додјељује награда за допринос српској књижевности чије је име Ramonda Serbica.

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *