Рајко Васић: Додик и Николић – српски гласови у свијету

Свједочење Предсједника Републике Српске пред Хашким трибуналом, у корист одбране бившег Предсједника Радована Караџића, и говор Томислава Николића, Предсједника Србије у Уједињеним нацијама, у анализи политичког и правног насиља тог истог Хашког трибунала, важни су српски гласови у Европи и у свијету, какви се нису чули више од двије деценије.

Провинцијално обезвређивање које покушавају „Чедо-Пајтић-Србљановић“ неформалне и дириговане групе, истицањем наводног другог мишљења или наметањем друге теме, не може пореметити одјек тих гласова. Као што то не може учинити ни америчко-трибуналски бојкот расправе у Уједињеним нацијама.

„Пјевачи геноцида“ и „ослободиоци злочинаца“ неће више имати своје сигурно мјесто на љествицама рјетинга мада то страдањима Срба на простору бивше Југославије, неће значити много.

Али Додик и Николић су значајно подигли љествицу националне одговорности и политичке храбрости изабраних лидера и то је највећа унутрашња добит.

Комшић и Изетбеговић у исту тикву

Комшић и Изетбеговић су на примјеру одласка у посјету Београду, на потпуно два различита начина, показали исте особине и намјере.

Они су, прије свега, демонстрирали политичку незрелост. Комшић својим паметовањем о разлозима неодласка а Изетбеговић својим уцјењивачким и претходним ставовима.

У њиховим политичким главама је општи национални, историјски и „државнички“ кошмар што је посљедица стања у бошњачком политичком корпусу, јер, обојица су изабрани гласовима Бошњака, и обојица, политички подсвјесно, знају да им је изборни легитимитет сумњив. Комшићев поготову јер је натурени хрватски члан Предсједништва, изабран бошњачким гласовима а Изетбеговићев јер је као бошњачки члан добио много мање бошњачких гласова од Комшића.

Њихова политичка подвојеност главни је извор и политичког аутизма којег показују на два различита начина.

Од Комшића Београд не може имати користи и да сваке недјеље иде Предсједнику Србије а од Изетбеговића може само сазнати још коју предрасуду о Србима на којима многи граде своје политички рејтинг, дакле, на српској несрећи и балканским развалинама. Али, када Србија прича са Тачијем, може и са Изетгеговићем.