Рајко Васић: Чија је владина администрација
Пошто је дошло Коалиционо Доба, стигли су и подаци из Владе Републике Српске, по министарствима, о томе ко је гдје, кад и докад именован. И ко је члан које политичке странке. За припадност политичким странама нема података. И ово што је дошло пуна је шака браде. Јер. Министри и њихове секретарице, тачније Секретарице и њихови […]
Пошто је дошло Коалиционо Доба, стигли су и подаци из Владе Републике Српске, по министарствима, о томе ко је гдје, кад и докад именован. И ко је члан које политичке странке. За припадност политичким странама нема података.
И ово што је дошло пуна је шака браде.
Јер. Министри и њихове секретарице, тачније Секретарице и њихови министри, нарочито ако су из туђе странке или партије, крију и списак мјеста која подлијежу конкурсима и именовањима. А камоли спискове људи. На тај начин свако штити свој феудални коридор у владиној администрацији.
Има и случајева да су министри пали с плафона, да и не знају шта обухвата њихово министарство и зашто би уопште разматрали кадровски мозаик, припадност, способност, ефикасност.
Есенесде је већ годинама најлибералнија политичка невладина организација на Балкану.
Чеда Јовановић, да то зна, напустио би онај свој ДЛС, како ли, и молио на кољенима, спавао на клупи, пред главном канцеларијом, да га учланимо.
Од 924 мјеста која су прикупљена у Влади, што укључује министарства и разне директорске позиције, позиције у надзорним и управним одборима, а што није ни близу свеобухватности, чланова Есенесдеа има 426.46%.
Договор са коалиционим партнерима био је такав да Есенесдеу припада 75%.
Вршку странке сам говорио. Другови и господо, не можемо бити Режим са 46%. Како ћу Чавићу погледати у очи, кад га сретнем на улицу. Он ће да ме доживи ко губавца и помисли Ти Режим, Ви Режим, па ви не знате ни вратнице на тору да затворите.
А онда сам и ја престао да причам.
Владајућа Политичка Странка мора да искористи сваки стуб на коме почива. Владина Администрација, Посланички и Одборнички Мозаик и Страначка Организација.
За изборе и за позитивне поруке јавности и грађанима.
Сваки од тих стубова огледало је ВПС.
Ако посланик може да буде свако, ако одборник може да буде свако, ако у владиној администрацији може да буде свако, јасно је да неће свако гласати за ВПС. Гласаће само практични инетересанти.
По структури оних који су чланови Есенесдеа од тих 924 јунака, именована, постављена и исконкурисана, највише их је постало члан 2006е. Кад је Есенесде убједљиво побиједио.
Са 2007ом то је 118 јунака (87 + 31). 12.77%.
Јасно је да су ранија годишта пријема требала да буду заступљенија. Та скоројевићина разара раније страначке организационе структуре.
Још је поразнија чињеница да је 8.5% оних који су у чланство примљени непосредно прије или непосредно послије постављања или именовања на неку од малих или великих функција.
То је знак да је Владина Администрација затворен круг. Они се између себе мијешају као врућ кестен. Иди само формално се учлани, да нам не може нико да сере од оних страначких пацова.
Они су сами себи и бубањ и лото куглице и сузана манчић. МИЈ.
Предложићу новој Влади да да се за свако министарство купе челичне касе па да секретарице држе чланске карте свих оних који их имају, по неколико. Па како који министар дође, ако му случајно падне на памет да пита, она му извади, да простиш, сортиране ЧК које он треба да види.
Ово што Отпозиција и Странци Усранци серу о професионалности, експертности и слично, смијешно је размазивање балеге по чичку.
Потребно је увести пливајућу кадровску политику. Након сваких избора мијењамо оркестар. Изузетно, неко може бити у два мандата. Тад ће се у странкама створити конкуренција. Колико знаш, колико си користио странци, шта ће у току мандата странка да има од тебе у смислу угледа и опредјељења гласача и јавности.
Овако, Владина Администрација користи Политичке Странке као задње наивце.
Странке при томе могу и да падају. А они остају. Множе се и легу.
Ја сам мислио да запослени у Влади раде у корист државе, чији су упосленици, а не странке. За друга Васића странка је центар свијета и све треба да је подређено успјеху и расту странке. Умјесто да је странка средство, она је циљ.
Како се г-дин Васић у хрватском дијелу ФБиХ (у којем се налази и највећи број јама са српским костима) „осјећа као на слободној територији“, отворено заговара прохрватску политику Срба с ове стране Дрине, поклонићемо му једно занимљиво штиво о организацији организације попут оне која му је центар свијета:
“ Nakon što su frakcije nacionalne buržoazije uvidjele da se ne mogu nositi s jačom konkurencijom sa Zapada ili da im nivo potražnje nije dovoljan za profitabilno djelovanje, okrenuli su se državnom proračunu i koruptivnim poslovima čijim sudskim epilozima ili bar medijskim aferama svjedočimo svakodnevno. Jednostavno, nisu kao u neoliberalnoj bajci pravedne tržišne utakmice nakon poraza rekli – OK, priznajemo, slabiji smo, idemo kući. Zbog toga su presudno povezani sa strankama jer im one omogućuju unosne poslove, od pumpanja cijena kilometra autoceste do predstečajnih nagodbi. S druge strane, stranke, barem zasad, omogućuju i integraciju dijela podređenih klasa i njihovo pacificiranje. I tu je korupcija kroz prijevremena umirovljenja i zapošljavanja u javnom sektoru jedini mehanizam na raspolaganju. Hegemona frakcija kapitala je prepustila integraciju državnim aparatima tražeći pritom što niže poreze i socijalna davanja, direktno ugrožavajući taj integracijski balans. U situaciji u kojoj korupcija funkcionira kao efekt kontradikcije u bloku moći, dolazi do miješanja različitih funkcija države, primjerice upravljačke i socijalne, jer je klijentelističko zapošljavanje socijalna mjera koju socijalna država nije u stanju ispuniti. Zato ne treba čuditi da ljudi i dalje glasaju za HDZ ili Bandića, ili u nekim gradovima za SDP, bez obzira na afere. Radi se o stvorenim klijentelističkim mrežama koje nadomještaju socijalnu državu ili apsorbiraju viškove s tržišta rada.
Neizvjesno je koliko će kontradikcija u bloku moći izdržati i koliko će ovaj mehanizam djelomične integracije držati situaciju iznad vode. Proračunska politika preostala je kao jedini prostor političko-ekonomskog djelovanja, a korupcija gotovo jedini instrument i posljedično gotovo jedina tema javnog govora kao i refleks za objašnjavanje društvenih procesa. Fiskalni monitoring iz Bruxellesa dodatno intenzivira klaustrofobičnu skučenost. Manjem dijelu podređenih klasa zaposlenih u sektorima pod dominacijom hegemonog kapitala odgovara status quo, nešto veći dio uključen je u široke klijentelističke mreže, dok velik broj ostalih ne vidi nikakvu političku opciju na raspolaganju. U takvoj konstelaciji razne regresivne inicijative dobivaju na zamahu – ne zato jer su ljudi reakcionarni kao takvi, već jer su svi prostori realnog političkog djelovanja ispražnjeni od bilo kakvog demokratskog upliva koji bi koincidirao s njihovim materijalnim interesima. Barem zasad.“
Друг Рајко, вођен логиком полураспалог Симе Пјетлића, не види проблем што је његов пријатељ од Српске направио „легло криминала“, што избацује из позиције Предсједника Српске у синергији са странцима легално изабраног Поплашена, што из Палате Предсједника Српске избацује легално изабраног Иванића, СРПСКОГ члана Предсједништва, што понижава институцију Предсједника Српске крајње крканским понашањем на јучерашњој сједници НСРС, што се од сиротиње пплијени овца за неплаћену тв претплату, а странцима који исисавају капитал опрашта пореске дугове од пола милијарде, што новцем грађана Српске покрива пљачку Литванаца у Бирчу, што је аминовао отимање Брчког из Српског, што Човићу није обећао славенски савез већ пут у НАТО, што јуче подилази Америма, што емитује безброј обвезница, трезорских записа, узима милијарде кредита за потрошњу, што гради аутопутеве који повезују хрватске, а не српске центре. Не, криви су они који указују на све то, јер тако „криминализују“ Српску. Не криминализује је онај ко краде, већ онај ко о томе не ћути. Ја сам мислио да је за друга Рајка Момо Крајишник паљански лопов, али не видјех да га данас прозива. И тражи да се криминалци прогоне преко институција. Које је његов пријатељ ставио у службу криминала. Афера „два папка“ то најбоље потврђује, јер су истом понижене институције Српске, Влада РС, МУП, Тужилаштво, НСРС.