Радунов и Симићев Миле

Перо Симић у епизоди: Не брини се Радуне за Милу, има он мене. Политички аналитичар и колумниста листа „Политика”, Бранко Радун, написао је текст под насловом „Наш Миле” чија теза је да Додика угрожавају и чине нервозним: комбинација огромне корупције, незадовољство моћних странаца и удруживање опозиције. Ускоро му је одговорио Додиков савјетник за медије, Перо […]

среда, 3 јула, 2013 / 09:18

Перо Симић у епизоди: Не брини се Радуне за Милу, има он мене.

Политички аналитичар и колумниста листа „Политика”, Бранко Радун, написао је текст под насловом „Наш Миле” чија теза је да Додика угрожавају и чине нервозним: комбинација огромне корупције, незадовољство моћних странаца и удруживање опозиције.

Ускоро му је одговорио Додиков савјетник за медије, Перо Симић, текстом „Миле наш”, у којем се Радуново мишљење назива глупим, а сугерише се да је његова колумна наручена. Симић тврди да је Додик никад јачи, а посебно добро је расоложен након повратака из Русије, гдје се састао са Путином и Лавровим.

1. Бранко Радун: Наш Миле

Пословично незаинтересована политичка и интелектуална елита Србије, заједно са медијима, готово да није регистровала велике промене у Републици Српској (па и у Босни). Наиме до сада најдуговечнији политичар уз Мила Ђукановића на овим просторима Милорад Додик нашао се у тешкој ситуацији која може водити или његовом слабљењу или пак одласку са власти. Додик је успео да против себе уједини опозицију (која још преговара о формалном уједињењу), моћне странце и незадовољну сиротињу којој је дојадила комбинација реторике и корупције. Рејтинзи странака показују да у овом моменту Додик и његова странка стоје лошије од опозиционог СДС и његових потенцијалних партнера. То је показатељ умора и незадовољства јавности због беде и незапослености. Власт у Бањалуци је забринуо и почетак студентских протеста у том граду.

Додикова „одбрана“ је мање-више непродуктивна – он ће оптужити странце, да су искористили незадовољство опозиције и грађана да крену у његово рушење или барем подривање. Он је „упозоравао“ да ће од сарајевских медија штафету борбе против њега преузети београдски медији. Тако ће попут Милошевића пред 5. октобар поручити: „не нападају они Српску због мене, већ мене нападају да би срушили Српску“. Но ако се поред тог не уради нешто радикално – ствари иду у правцу који није добар за њега. Већ смо писали о томе да би обрачун с великом корупцијом или пак концентрациона влада са СДС-ом могла да успори негативне трендове. Но потребна је храброст да се обрачунате с „мангупима у сопственим редовима“. Уместо тога акције Додикове падају па га напуштају и они који су га до сада финансијски и логистички подржавали.

„Наш Миле“ јесте дошао на власт као миљеник Запада кога су они инсталирали без значајније подршку јавности, но временом је еволуирао. Како се учврстио на својој позицији првог човека Српске он је (уз прекид и осцилације) показивао значајну политичку вештину и неретко зрелост. Тако је пре неколико година изгледао као државник у односу на Тадића и друге који су владали Србијом. Он је наравно схватио власт у Српској као свој „феуд“ и бранећи га бранио је и шири национални интерес. Но како време пролази све је мање уверења да се његови лични или партијски интереси поклапају са интересима Српске. То је оно што га слаби изнутра, као и процена странаца да би им било боље да Додика немају на тој позицији. Његова теза да ће Српска без њега пропасти није претерано убедљива јер му је опозиција СДС коју је основао Караџић.

Комбинација огромне корупције, незадовољства моћних странаца и удруживање опозиције је нешто што заиста угрожава Додика и што га чини нервозним. Прошла су времена када је било оптимизма у јавности и симпатија типа „како им је наш Миле одбрусио“ (Сарајеву или странцима, свеједно), а потрошене су паре од „Телекома” који је годинама био ,,златна кока“ како за власт у Бањалуци тако и за политичаре у Београду. Затварање „славина“ којима се цедио профит из „Телекома Српске” (у власништву „Телекома Србије”) је многе учинио незадовољним са обе стране Дрине.
То објашњава прилично хладне и затегнуте односе на релацији Додик – Влада Србије. Додик је, наиме, био партнер Демократске странке коју је подржао на изборима, а то је и после избора остао. Тиме је себе и Српску довео у ситуацију да ослаби своје позиције у Београду. Но даље инсистирање на подршци опозиционој ДС може само да поквари односе Београда и Бањалуке, што ником неће донети добра. Очигледно је имао лоше саветнике који су га саветовали да на изборима подржи ДС и да после избора настави у том правцу без обзира што ће се то схватити као подривање владајуће коалиције. Онај ко саветује политичке лидере, звао се он Додик или Вучић, или другачије, и да им је користан конфликт Београд – Бањалука – не жели добро ни Србији ни Српској. Тако је Караџић убрзао свој пад када је кренуо да оснива своју странку у Србији што се од тадашње власти доживело као „шамар“. Стога и Додика данас може скупо коштати мешање у унутрашње политичке игре у Србији, ма колико му се чинило „да он то може“. Но, на жалост, колатерална штета таквих политичких надгорњавања често је био не само неки политичар већ витални национални интерес Срба са обе стране Дрине.

2. Перо Симић: Миле наш

Поводом текста ,,Наш Миле“, ,,Политика“, 26. јуна

У предвечерје ишчекивања толико жељеног датума за почетак преговора Србије о чланству у ЕУ, за шта матици Србији и ми у Републици Српској држимо фиге, у „Политици” је као с неба пала колумна Бранка Радуна о ,,пропасти” Милорада Додика, која не кореспондира са општом европском атмосфером у Србији. Да би прва приступна конференција ЕУ са Србијом могла бити јануара 2014. (ако се у децембру потврди пуно спровођење Споразума) није саопштио Милорад Додик већ Ангела Меркел, па не видим откуд у том европском озрачју одједном српску јавност треба узбуњивати на наводну ,,тешку ситуацију Милорада Додика” односно Републике Српске. И откуд одједном у свему томе Милорад Додик, ако не због спина, наруџбе и замајавања јавности.

Ми у Републици Српској не да уважавамо него и подстичемо слободу говора, мишљења, различитост , као и свака демократска заједница. Тако немамо проблема ни с мишљењем господина Бранка Радуна али само онда када не говори глупости.
Не желим да претпостављам да ли је Радунов текст наручен, иако добро знам да читам између редова. Нећу у то да сумњам , поготову нећу да верујем да је то наруџба неког политичког моћника. То што ми је помало познат ауторски рукопис кога потписује Радун може да буде само моја опсена и то уопште није важно.Међутим потпуно је нетачно да је Додик у тешкој ситуацији. Управо се вратио са Економског форума у Санкт Петербургу, никад јачи и расположенији. Не зато што је разговарао с Путином и Лавровим и што је њихов најпоузданији српски партнер, већ зато што је потврђено да ће један крак гасовода Јужни ток ићи кроз Републику Српску, да ће се наставити инвестирање Руса у Рафинерију Брод, истраживање нафте, градњу две термоелектране на гас и једне (у Угљевику) на угаљ. Како ће Додик бити у тешкој ситуацији када је у јеку свеопште светске кризе обезбедио око две милијарде евра инвестиција у овој години!? Можда Радун зна нешто што ми не знамо!?

Прича о корупцији, која у Републици Српској није већа него у земљама региона, стереотип је који се покушава потурити када се неко жели циљано дискредитовати, у овом случају Додик. Да је Радун и мало упућен, колико је храбар када пише овакве брљотине, било би му потпуно јасно да је управо Милорад Додик иницирао успостављање Специјалног суда за борбу против криминала и корупције и да је омогућио логистику за његово неометано функционисање. Ако сте очекивали да Додик хапси или да то ради путем медија, онда сте се господине Радун преварили. Тиме се баве институцијеу Републици Српској.

То што су, према Вашем писању, ,,Додиком незадовољни моћни странци” не брине Додика, а зашто би и бринуо председник који је изабран на демократским изборима убедљивом већином народних гласова. Он је председник који се бори за националне и сваке друге интересе Републике Српске а није изабран на то место да би задовољавао странце. Наравно да поштујемо и њихова мишљења и сугестије уколико су добронамерне и не ударају на Републику Српску.

То што се опозиција у Републици Српској покушава ујединити потпуно је легитимно. Остало је још само да победе на изборима и онда смо спремни да им честитамо. Но према стању ствари, на то ће морати још причекати и они а изгледа и Ви. Додик је, према домаћим и страним истраживањима јавног мњења у РС и даље убедљиво најпопуларнији политичар. Странка коју он води такође. И зашто би онда Додик био у тешкој ситуацији. Он је у таквој ситуацији само у Вашој колумни и нигде више.

Друго, не видим зашто би Вам један одлучан и храбар политичар као што је наш председник сметао. Знамо да смета неким странцима али не видимо зашто би сметао Вама, евентуално Београду… Власт у Републици Српској стоји иза ставова власти у Србији и трудимо се да са Србијом имамо најбоље односе. Тако је било и тако ће и бити без обзира на персоналне носиоце власти. Паре које помињете а које смо добили од продаје „Телекома РС” „Телекому Србије” уложене су, господине Радун, у пројекте широм Републике Српске, тако да нема места Вашој бризи. Наравно да се у РС не живи идеално али Српска је и политички и економски и даље стабилна заједница.

Према томе, нема никаквих затегнутих односа на релацији Бања Лука –Београд, има их само у писањима појединих таблоида и у Вашој колумни. Милорад Додик никад се није мешао у унутрашње политичке игре у Србији нити ће, али јесте износио своје мишљења па и о Косову и Метохији, када га је звао председник Николић. Као зрео српски политичар мислимо да на то има право. Такав Вам је Миле наш.

Савjетник предсjедника РС за медије
Перо Симић

3.Бранко Радун: Српска је на првом месту

Поводом текста ,,Миле наш“, ,,Политика“, 28. јуна

Помало ме је зачудила нервозна и исхитрена реакција господина Додика кроз перо свог саветника Симића, на текст „Наш Миле”. Шта је ту било толико проблематично да изазове писмену реакцију штаба председника Републике Српске? Текст износи неколико теза: „Додику слаби рејтинг јер су грађани незадовољни сиромаштвом и корупцијом”, „решење је одлучна борба против корупције и опционо велика коалиција”, и то да није добро да се власт с једне стране Дрине меша у страначке односе са друге стране. То су тезе са којима би се сложила већина познавалаца прилика у Српској.

Нисам желео никога да повредим већ да на време опоменем носиоце власти на негативне трендове. Сматрам да како сам зимус упозоравао да се спрема „бањалучко пролеће” у организацији странаца који раде на „централизацији БиХ” тако и сада верујем да реторика или реална позиција „одбране Српске” не даје права на самовољу и толерисање корупције која изнутра урушава и друштво и „ентитет”. Патриотизам не сме бити алиби за велику корупцију и сиромаштво (као ни „европејство”) на које очигледно не утиче ни најава милијарди долара инвестиција.Но, поштено говорећи, Додик није ни бољи ни гори од других политичара који када им нешто одговара то сматрају „патриотским”, а када су им неке тврдње кост у грлу то нападају директно или преко својих саветника.

Неко ко је учествовао у лансирању идеје да се „Додику спрема пети октобар”, што је од његове стране прихваћено као добра политичка прича, сигурно не спада у оне који желе нешто лоше ни председнику Српске а нарочито Српској. Но то исто тако не значи да је сада због тога потребно толерисати све што ради „Наш Миле”, а нарочито ако то као корупција и сиромаштво разједа друштво. Мој текст је био добронамерни прекор да је потребна промена политике, а не да се озлоглашени пријатељи и кумови уместо заслужних казни за корупцију награђују. Промена политике је потреба, а не само обрачун с крупним зверкама из својих редова који су се на народној муци богатили, или пак концентрациона влада.

Иако се клоним сукоба са онима који су на власти јер то није баш паметно, ипак не могу да пређем преко неких ствари. А у овом случају непримерен је тон саветника који је по налогу шефа реаговао и агресивно оплео по „тамо неком који нешто пише”. Што ми говори да је председника и његово окружење тај текст ипак заболео јер у себи садржи неке болне истине. То оставља простор за наду да ће текст подстаћи на размишљање о неопходним променама које пре свега подразумевају склањање „пријатеља и кумова” са важних позиција и другачији однос према сиромашним и обесправљеним. Без тога је „одбрана Српске” мало више од политичког маркетинга и уточишта за „мангупе у нашим редовима”. Приче о камионима и авионима који ће преко ноћи препородити Српску нису озбиљне – јер се онда сви питају где су те милијарде отишле јер се од њих не види значајнији ефекат.



0 КОМЕНТАРА

  1. Симо Пeрић Ороз, 03.07.2013. 13:22:37

    Немој се љутити! Ти си мени омиљени лик из бајки. Послије Црвенкапице и Вука(фон Драсковитза).

    http://www.youtube.com/watch?v=nh5y_yt_Fj4 😉

    A ко жели, може мало да иде у ово прозорче горе десно па погледа шта ти све стављаш у уста. Ороз јесте жилав, али ипак јестив. B-)

  2. Перо Симић: Миле наш

    Svaka cast na tekstu.
    Novinari politike u poslednje vreme se iskljucivo bave Republikom Srpskom(kada kazem Republika Srpska naravno mislim na Milorada Dodika),jer je u par navrata otvoreno stao u zastitu naroda na Kosovu. Odmah nakon toga je pocela medijska hajka od strane pojedinih Srbijanskih medija, takodje jedna od meta tih istih medija je i SPC. Da bi uzeli vlast u Srbiji,cena je bila da se Kosovo preda u potpunosti,a svest gradjana skloni na pricu o hapsenju nekih biznismena (koji su usput finansirali i tu sada vladajucu stranku, sto ce vreme pokazati).
    Znaci Milorad Dodik smeta na putu jedinstvene BiH…treba ga skloniti i na vlast dovesti ljude spremne da sprovedu jedinstvo u delo zarad vlasti,to ce biti cena…Stranci ce dati pare,Srbija podrzati…Vecina u BiH su naravno bosnjaci…tako da Srbi u toj drzavi gube identitet… Uvek su Srbi iz Republike Srpske bili vise okrenuti Srbiji i pokazivali ljubav prema istoj, dok su Srbijanci te Srbe iz RS posmatrali kao nizu rasu,i to sa podsmehom. Prodace ih Srbija kad tad.

    Vidim da Frontal ima fenomenalnu saradnju sa BN televizijom,cak i ovi neobrazovani i nadasve nekulturni komentatori se pojavljuju u ulozi pljuvaca na sajtu te televizije. Samo…sve ih je manje 😉

Оставите одговор