Радослав Докмановић: Ко је научио моју сестричину да мрзи азбуку?

Добро се каже да човек прво треба у својој кући да реши проблем, па тек онда друштвом да се бави. Пре две године сам од сестричине, која је тада пошла у трећи разред основне школе, чуо запрепашћујуће речи о ћирилици и са неверовањем доживео несхватљив отпор томе да јој подесим ћириличну тастатуру на телефону.

уторак, 17 новембра, 2020 / 22:20

Питао сам се како је могуће да дете од свега девет година има тако негативан и упорно негативан однос према било ком писму, затим према писму које је прво учило у школи и на крају према својој српској азбуци.

У питању су три слоја културне деформације.

Потом сам разговарао са још деце и добијао сличне реакције. Написао сам зато на Фејсбуку опширан љубавни текст кога су се просветни радници, које сам уз текст означио само да би текст допро до што више њихових колега, постидели и уклонили ознаке.

Школа ,,Вук Караџић“, која је дотад писала име латиницом – што је био најбољи пример нашег културног помрачења и самоубијања, истог дана је променила писмо имена у азбуку и нове објаве почела доминантно да пише азбуком, док је ,,Десанка Максимовић“, у коју иде моја сестричина, тај текст игнорисала и и даље наставила искључиво да користи латиницу.

То њихово азбукоубиство није нешто спонтано и необавезно, јер та школа моје обавештење о акцији за децу на Косову и Метохији неће просто да пренесе и прекопира текст, него га куца изнова на латиници и Метохију (а то је око 40% наше јужне покрајине) избацује. Као што ни отпор једног детета није спонтан и необавезан.

Пошто баш учитељица моје сестричине администрира страницом ,,Десанке Максимовић“, инсистирао сам да мој сестрић, који је ове године кренуо у школу, не иде код ње. И, Богу хвала, тако је.

Елем, тек пре два-три дана сам успео сестричини да подесим азбуку на телефону и примим прву ћириличну поруку од ње. Моји из породице сви листом имају латинична имена профила и користе латиницу на ФБ. Не зато што имају нешто против азбуке, него зато што им је латиница постала природна, органска.

Како је то латиница постала?

Тако што никад нису усвојили и у себе интегрисали СМИСАО српске азбуке. Питање избора азбуке није примарно питање политике, закона или личног допадања – то је пре свега и изнад свега питање СМИСЛА културе и оријентације у времену и простору.

Дакле, ћирилица на сваком месту и у свакој прилици.



Коментариши