Радојичић: Излази се из кризе, а на изборе са старим партнерима

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић оцијенио је да је годину на измаку економски обиљежио излазак Српске из рецесије, али и политички јака и негативна реторика. Радојичић је рекао да је ова година за парламент била натпросјечна по учинку, јер је усвојено око 75 закона у 59 дана пленарног засједања. Говорећи о посебној сједници […]

четвртак, децембар 19, 2013 / 08:23

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић оцијенио је да је годину на измаку економски обиљежио излазак Српске из рецесије, али и политички јака и негативна реторика.

Радојичић је рекао да је ова година за парламент била натпросјечна по учинку, јер је усвојено око 75 закона у 59 дана пленарног засједања.

Говорећи о посебној сједници посвећеној буџету и економској политици за наредну годину, Радојичић је рекао да је опозиција направила скоро предизборну атмосферу, што није добро, јер смета законодавном раду, али и ствара напетост међу грађанима и генерише њихову поларизацију.

"На тој сједници никоме није било ускраћено ниједно право, а опозиција је покушала да одигра неколико трикова у којима није успјела", рекао је Радојичић за Радио-телевизију Републике Српске.

Коментаришући примједбе опозиције на процедуру усвајања ових аката, он је подсјетио да су они у посљедњих 12 година шест пута усвајани по хитном поступку.

Са Србијом добро, па добро

Радојичић је оцијенио да су односи власти Србије и Републике Српске изузетно добри.

"Сматрам да и код власти у Београду постоји осјећај да треба да сарађују са властима у Бањалуци, без обзира ко је на власти", рекао је Радојичић.

Он је упозорио на јачање екстремних десничарских снага у Хрватској, оцијенивши да је однос према Србима лошији него ранијих година, са чим, како је рекао, актуелна Влада не може да се носи.

Према његовом мишљењу, интересовање међународне заједнице за БиХ је слабо и она није спремна да се уплете са новим идејама.

"Не видим нову иницијативу у Европи и ван ње, укључујући и званични Берлин", рекао је Радојичић, додајући да се у Бриселу када је ријеч о напретку БиХ појављује одређена врста зида ћутања, што је много лошија порука од негативних критика.

ДНС и СП, стари партнери

Потпредсједник СНСД-а Игор Радојичић претпоставља да ће ова странка на наредним општим изборима у БиХ имати блок са садашњим коалиционим партнерима.

"Претпоставка је да ћемо ићи са заједничким појединачним кандидатима и да ћемо тражити оптималне комбинације за парламентарне листе“, рекао је Радојичић за Радио-телевизију Републике Српске.

Он је најавио да ће у суботу, 21. децембра, бити изабран и нови Градски одбор странке у Бањој Луци, који ће подразумијевати озбиљну кадровску обнову и нове политике у наредном периоду.

Говорећи о усвајању буџета БиХ, Радојичић је рекао да нема потребе за састанком лидера политичких странака, већ да се то може договорити ад хок, али је упозорио да за извршење буџета Републике Српске за ову годину може бити упитно 100 милиона КМ због односа на нивоу БиХ.

"Још очекујемо да би ова средства у јануару могла бити реализована, а уколико се то не деси, мораће се пронаћи други начини. Водимо разговоре о покушају препакивања наших дуговања, што би олакшало буџете“, рекао је Радојичић.

Кубурење с буџети

Он је подсјетио да је рок за усвајање буџета 9. децембар "пробијен", што ће имати посљедице за ентитетске буџете, с обзиром да ће се за наредну траншу Међународног монетарног фонда, укалкулисану у ребаланс буџета Републике Српске, морати чекати на усвајање буџета БиХ, али и да је вето СДА на измјене Закона о "Електропреносу“ био бесмислен.

Радојичић је оцијенио да је бесмислено увођење царинских баријера за робу из Републике Српске у Федерацији БиХ, упозоривши да ће, уколико Федерација не повуче ту одлуку, Српска реципрочно одговорити. Он сматра да Европска комисија, на чији је дневни ред дошло ово питање, не може ријешити овај проблем.

Говорећи о провођењу одлуке "Сејдић и Финци“, он је рекао да је расправа о том питању отишла у погрешном правцу, јер рјешавање хрватског питања представља њену девијацију, с обзиром на то да се садржај одлуке односи на националне мањине.

Радојичић је напоменуо да у осталим питањима постоји разумијевање СНСД-а и ХДЗ-а, подсјетивши да је хрватски корпус избором Жељка Комшића за члана Предсједништва БиХ и избором федералне владе доживио мајоризацију, што би се могло десити и српском народу.



0 КОМЕНТАРА

  1. Izvoz iz RS u EU skoro dostigao uvoz.

    RS sa Slovenijom bilježi pozitivan bilans. Naime, u prvih šest mjeseci na slovenačko tržište izvezeno je robe u vrijednosti od 112,2 miliona KM, dok je istovremeno uvezeno 96,70 miliona KM.

    Situacija sa Austrijom je još povoljnija, jer je RS u proteklih šest mjeseci realizovala gotovo duplo veći izvoz od uvoza u tu alpsku zemlju. Naime, u Austriju je u periodu januar – jun izvezeno proizvoda u vrijednosti od 104,6 miliona KM, dok je istovremeno uvezeno 56,7 miliona KM.

    Spoljnotrgovinski deficit u periodu januar – jun 2013. godine iznosio je 862,937,000 КМ, dok je pokrivenost izvoza uvozom bila rekordnih 59,0%.

  2. Бруто домаћи производ (у милионима КМ):
    2005.године – 5,763,
    2006.године – 6,544,
    2007.године – 7,351,
    2008.године – 8,489,
    2009.године – 8,223,
    2010.године – 8,308,
    2011.године – 8,669,
    2012.године – 8,608,
    Процјена за 2013.годину – раст од 0.8% (8,677). Дакле,никад већи бруто домаћи производ ове године.

  3. Industrijska proizvodnja (stopa rasta u odnosu na prethodnu godinu):

    2006.: 19,1%
    2007.: 1,0%
    2008.: 17,7%
    2009.: 10,7%
    2010.: 5,4%
    2011.: 4,8%
    2012.: -4,0% (prvenstveno zbog loših uslova za proizvodnju električne energije)
    2013. (januar-septembar): 4,4% (kao rezultat rasta u sva tri područja: proizvodnja i snabdijevanje električnom energijom, gasom, parom 5%, prerađivačka industrija 4,4% i vađenje ruda i kamena 0,8%).

  4. filipvito, 19.12.2013
    Probem je u tome što vi naftu i naftne derivati nigde ne prikazujete u uvoz, jer se sirova naftovodom doprema o u prodatoj rafineriji prerađuje. Sva nafta koja pokrće sva vozila u BiH i RS je uvoz. Svi proizvodi automobilske industrije – uvoz. VIše od pola hrane – uvoz. Sva elekronika, informatička, komjuterska oprema – uvoz. Tesktilna industrija, kožarska indistrija, odjeća i obuća -uvoz. Šta stoji kao protivteža tolikom uvozu? I ničim se može pokriti ni 10% tog uvoza, jer mi robe za izvoz nemamo. Imamo jedino sirovine i prirodne resurse koje sada rasprodajete.

  5. Зар си ти радојчићу био у кризи? Колико сте кућа, аута и хацијенди избубили ти и твој шеф док је трајала та криза?
    Како се та криза није односила на вас, већ сте напротив стално напредовали ви дебели смрадови партијски прваци и ваши тајкуни!?
    Да ли је криза погађала вас политичку класу, банкаре и осигуравајућа друштва на начин на који је погодила обичне радне људе!? Стоко режимска!

Оставите одговор