Радо иде Србин у војнике (ако га пусте мама и тата)
Синоћ је у Београду, на платоу испред Дома Народне скупштине, представљена 130. и 131. класа Војне академије Војске Србије. Славна српска војска, покушала је показати да има нешто славно и осим традиције. По пети пут испред Дома Народне скупштине, одржана је промоција најмлађе класе потпоручника (130. и 131.). Уз свечани дефиле и прелете летјелица ратног […]
Синоћ је у Београду, на платоу испред Дома Народне скупштине, представљена 130. и 131. класа Војне академије Војске Србије.
Славна српска војска, покушала је показати да има нешто славно и осим традиције. По пети пут испред Дома Народне скупштине, одржана је промоција најмлађе класе потпоручника (130. и 131.). Уз свечани дефиле и прелете летјелица ратног ваздухопловства Војске Србије.
Промоцији су присуствовали премијер Мирко Цветковић, бројни министри и начелник Генералштаба ВС генерал-потпуковник Милоје Милетић, начелник Генералштаба копнене војске Италије генерал-потпуковник Ђузепе Валота и представници министарстава одбране БиХ, Македоније и Црне Горе, представници дипломатског кора, војни изасланици акредитовани у Београду и делегација Националне гарде САД.
Тактичко-техничке перформансе
На основним судијама школује се око 800 кадета, за све родове војске, док је Школу националне одбране, којом се стиче образовање за успјешно ношење генералског чина, завршило је 107 официра, а у новим класама које ових дана крећу у Војну академију, школоваће се и официри из БиХ, Црне Горе, Турске, Аустрије, САД.
Мастер студије на Војној академији ове године завршава и 20 официра оружаних снага Алжира, саопштио је бригадни генерал др Младен Вуруна, начелник Војне академије, који је додао да се ове године прославља 160. година српског војног школства и да Војна академија улази у завршну фазу реформе.
Вуруни је било очигледно битно да нагласи како питомци који су завршили четворогодишње и петогодишње школовање добијају дипломе које ће „по први пут бити признате и ван Србије“. Ником баш није најјасније зашто би неком било битно да нека друга војска призна диплому Војске Србије, пошто војно образовање баш и није неко слободно образовно тржише. Када неки страни питомац стигне у Србију на школовање, то је одобрено и финансирано од стране његове земље. Самим тим она и признаје диплому, па је таква напомена потпуно небитна за шире народне масе.
Но, наглашавање тако небитног податка за једну оружану силу која се спрема за одбрану интереса Србије, потпуно је у складу са општим трендом, који поставља њен врховни командант, који се овај пут (зачудо) није појавио у јакни „вијетнамци“. Само је то фалило.
Борис, маме и тате
Ново понижење од стране ЕУ на коју је под притиском пристала његова администрација, Тадић је означио као "заједничка резолуција 28 европских земаља", како би представио Србију као равноправног партнера, којег његови спонзори третирају са уважавањем.
"Договор који смо постигли са 27 земаља ЕУ међу којима има оних које нису и које јесу признале такозвану косовску независност и резолуција коју је акламацијом усвојила Генерална скупштина УН отвара могућност дијалога и чува право Србије да мирним и дипломатским средствима брани властити интегритет и легитимни интерес на Косову и Метохији, поштујући прититом и легитимна права албанског народа", ријечи су предсједника Србије, у које не вјерује вјероватно ни он сам.
Борис Тадић је свакако личност која не може да заборави издашну и пресудну помоћ ЕУ и САД приликом његовог избора на мјесто предсједника државе, уз тадашњи нови круг (испоставиће се лажног) обећавања о најскоријем могућем укидању визног режима, прича о запошљавању хиљада људи, новим привредним пројектима, те лансирање (посебно лажне) гласине од западних савезника, да његов избор мијења перспективу земаља Запада према Косову и Метохији. Готово одмах по преузимању функције предсједника Србије, слиједило је проглашење независности, које је Тадић унапријед коментарисао тако да: „Србија више никада неће употребљавати силу“.
Но, та визура је отишла већ предалеко за некога ко је предсједник државе, те се сво његово дјеловање свело на увјеравање грађанства како ЕУ нема алтернативу, те продавање магле о томе да је могуће паралелно задовољавати хтијења водећих земаља НАТО и борити се за повратак Косова и Метохије у правни поредак Републике Србије (које су силом кроз чин агресије 1999. из Србије издвојиле управо те земље).
Предсједник Србије се више брине о томе да његов имиџ у сваком тренутку одаје модерног и лијепо обученог човјека, него што је свјестан значења традиције и неких установа које су њени несумњиви чувари. Тако је он људима који се школују да силом и оружјем бране интегритет Србије, говори да ето, ако „не дај Боже, затреба, бране Србију“. Уз то, официрима који баштине српску војничку традицију, те су ове године по први пут носили и заставе Војске Краљевине Србије, он спомиње „маме и тате“. За тако модерног и европски орјентисаног предсједника, термин „мајке и очеви“ на промоцији нових 130 официра Војске Србије, вјероватно представља „симбол мрачне прошлости и Милошевићевог наслијеђа“…
Живела Србија!
Колико је његова владавина довела до безнађа и идеолошке збуњености грађана Србије, најбоље говори неколико неуспјешних покушаја клапера да се изазове аплауз на реченице о томе да Србија никада неће признати нелегално проглашење независности Косова. То се није примило чак ни код родбине, дјевојака и пријатеља најмлађих официра Србије, који су по дефиницији родољубиво оријентисана публика. Бориса Тадића напросто нико не узима за озбиљно када прича о важним државним питањима, поготово о војсци.
Тако је предсједник тројици најбоље оцијењених потпоручника уручио официрске сабље:Николи Фејсову са просјечном оцјеном 9,73, Ивану Тубину (9,51) и Милошу Ранђеловићу(9,35); а громогласне аплаузе и одушевљење присутних су измамили други. Питомци сами, пјевајући химну Боже правде, те, посебно, честитка мајора Бојана Милосављевића својим најмлађим колегама, коју је упутио из кокпита авиона у којем је управо надлетио присутне.
Да будемо прецизни, питомаца је било 134, само што ће четворица њих носити униформу Војске Црне Горе. Да ли су и они пјевали Боже правде, или су само отварали уста, није познато.