Радници Дома "Рада Врањешевић”: Овако се више не може

Ко стоји иза ње? Питање на које још увијек нема одговора. Са надом да ћемо објавити писма која су нам послали, обратили су нам се радници Дјечијег дома Рада Врањешевић. Ријеч је, кажу, о писмима која су у три наврата упућивали надлежнима и медијима са очекивањем да ће разумјети њихове проблеме и помоћи им. – […]

понедељак, 1 априла, 2013 / 18:55

Ко стоји иза ње? Питање на које још увијек нема одговора.

Са надом да ћемо објавити писма која су нам послали, обратили су нам се радници Дјечијег дома Рада Врањешевић.

Ријеч је, кажу, о писмима која су у три наврата упућивали надлежнима и медијима са очекивањем да ће разумјети њихове проблеме и помоћи им.

– Вјерујемо да Ви нисте подложни дневно политичким утицајима, а зарад нечијег ситног интереса, те да ћете нам помоћи да покренемо ову цијелу причу и дамо јавности могућност да се информише о дешавањима у Дому и сама донесе суд, када надлежне институције којих се то директно тиче нису жељеле ништа да ураде. Апелујемо на Вас да нам помогнете да Дому вратимо репутацију коју је изгубио и да наши суграђани не окрећу више главу од дјеце која живе у овој институцији – каже се у допису радника Дјечијег дома.

Писмо објављујемо у цјелости

Након што смо два пута обавјештавали надлежне и јавност о озбиљности ситуације у Дјечијем дому Рада Врањешевић, стање се промјенило, али на горе. Надлежне институције нису нашле за сходно да изврше озбиљну контролу наших навода о криминалним радњама које се дешавају у Дјечијем дому. Питамо се коме је у интересу да штити очигледан криминал, бахатост и нељудскост једне такве личности која на жалост, овог цијелог Друштва, преставља једну овакву институцију? Углед Дјечијег дома је трајно нарушен бројним аферама које су се дешавале у посљедње три и по године директорског мандата Свјетлане Благојевић. Па зар је могуће да нико нема слуха за ово?

Док се ми све то питамо Дјечији дом тоне све дубље и дубље, дјеца трпе, радници су очајни и понижени. Самовоља директорице већ одавно постала је неподношљива. Мобинг је на сцени. Немамо начина да се боримо против овог зла. Синдикално водство је под њеном контролом. Завела је своју страховладу. Нико се не усуђује да се супротстави тиранији, иначе бива најстрашније кажњен. Узела нам је све, нормалан живот, ведрину, радост, права! Али да пишемо, и да на тај начин искажемо своју забринутост, и вапај за помоћи, е то, то нам не може узети!

Да ли постоји имало слуха у овом Друштву за проблеме дјеце без родитељског старања и људе који свој рад и труд посвећују тој дјеци? Да ли треба дозволити да једна особа без скрупула, са толико лица, упропасти све што је толико деценија стварано?

Сви знају ко је Свјетлана Благојевић, али сви упорно затварају очи, и нико не жели да преузме одговорност и каже: ДОСТА ЈЕ!

Дјечији дом је у финасијској дубиози. Нова стара вИјест је да плата нема, здравственог осигурања нема. Ко год се од новинара и надлежних распитивао за стање у Дјечијем дому био је вјешто обманут.

За то вријеме…

И поред ових чињеница у Дјечијем дому се континуирано одвијају неки грађевински радови. Кроз дом ходају разни нови и стари извођачи. Дјеца се константно селе из групе у групу да би се створио простор за нове радове и за неконтролисано трошење новца. Да ли ће и ови радови да буду катастрофални као што су били и претходни? Само неки од примјера су столарија која је украдена прије око двије године и од тада није престала да се квари. Колико је само та столарија коштала? Инсталације за топлу воду које никада нису профункционисале, а вјероватно су дебело плаћене. Ограда и санација игралишта. Нови аутомобил за директорицу и многи други радови. Колико су све инвестиције у Дјечијем дому коштале? Да ли ико уопште жели да провјери како је новац пореских обвезника трошен? Како је трошен новац намијењен дјеци без родитељског старања? Да ли ико жели да провјери стварну вриједност изведених радова и њихов квалитет? Мислимо да се овдје крије одговор на питање зашто смо данас ту гдје јесмо.

Директорица Свјетлана Благојевић, довела нас је на руб егзистенције, али је зато своју будућност осигурала. Да ли ико има храбрости да провјери имовину госпође Благојевић, прије него што је постала директор дома и сада? Да ли то икога занима или је криминал постао легалан?

Нови министар-нова нада

Господине, министре Станићу, Вама се обраћамо и вапимо за помоћ за трунку разумијевања и слуха за наше проблеме.

Свјесни смо ситуације у друштву, али не тражимо превише, само вас молимо да не занемарите ове проблеме. Немамо други начин и принуђени смо на овај корак. Не тражимо да нам вјерујете на ријеч, само тражимо да провјерити наше наводе. Ово је трећи пут у посљедњих годину дана да на овај начин тражимо помоћ и до сада нико није имао слуха за наше проблеме и нико није нашао за сходно да нам помогне. У Вас, као нашег новог министра, полажемо све наде.

Директорица која не одговара на непријатна питања:

Прије скоро двије године, у мају 2011. године Фронтал је у пар наврата слао питања за интервју директорици Дома, Свјетлани Благојевић која је тада потврдила да их је примила и да ће одговорити на њих, али се то никада није десило. Ево тих питања:

Питања за интервју са Свјетланом Благојевић, директорком Дома за дјецу без родитељског старања „Рада Врањешевић“

1) Да ли су Ваши штићеници предмет стигматизовања, дешавају ли се још увијек случајеви називања Ваших штићеника домцима? Постоји ли изграђен однос повјерења дјеце и васпитача, да ли им се дјеца повјеравају у вези постојећих проблема?

2) За колико дјеце је један васпитач задужен? Да ли је тај број довољан ради остварења квалитетног педагошког односа?

3) У дому живи одређен број дјеце смањене менталне способност, као и одређен број надарене дјеце. Имате ли стручан кадар који води рачуна о њиховим потребама, и постоји ли план и програм прилагођен њима, а који би водио што успјешнијем развоју њихових способности?

4) Зашто је угашен пројекат „Један брат, једна сестра“ који је водио ка већој социјализацији дјеце из Дома?

5) Охрабрујете ли дјецу на високо образовање, и какву подршку од Дома тада могу очекивати, обзиром да би у том случају још пар година били зависни од туђе помоћи?

6) Реците нам нешто о постојању планова и мрежа подршке за дјецу која излазе из Дома убрзо након пунољетства. Да ли су након изласка препуштени сами себи?

7) Какви притисци се врше са Ваше стране на институције да би дјеца из Дома стекла некаве повластице при запошљавању?

8) Колика су дуговања општина из којих дјеца долазе, и на који начин се врши наплата у случају дужег временског периода неподмиривања тих надокнада?

9) Како реагујете на новинске натписе о Вашем евентуалном договору са фирмом Прокарт, којом сте им прибавили око 40 000КМ, а за који сте потписали уговор без одобрења Министарства породице и социјалне заштите? Да ли су стигле какве дисиплинске мјере од стране министарства за злоупотребу службеног положаја, или од стране омбудсмана за дјецу, Наде Граховац, какве притужбе за злоупотребу дјечијих права?