Радмановић: Изгледа да ЕУ нема ни воље ни жеље да се прошири на БиХ
Члан Предсједништва БиХ Небојша Радмановић сматра да не постоји ни воља ни жеља да се ЕУ прошири према БиХ Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Небојша Радмановић оцијенио је данас да одговорност за застој у процесу провођења одлуке "Сејдић-Финци" сносе "јаке политичке снаге" у Сарајеву, али и у Бриселу. "Када се вратим уназад и кад […]
Члан Предсједништва БиХ Небојша Радмановић сматра да не постоји ни воља ни жеља да се ЕУ прошири према БиХ
Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Небојша Радмановић оцијенио је данас да одговорност за застој у процесу провођења одлуке "Сејдић-Финци" сносе "јаке политичке снаге" у Сарајеву, али и у Бриселу.
"Када се вратим уназад и кад размишљам о корацима БиХ према ЕУ, онда долазим до закључка да јаке снаге унутар БиХ и јаке снаге у Европи уопште и неће да БиХ буде чланица ЕУ, јер све што лидери политичких партија са сједиштем у Сарајеву раде у посљедње вријеме показује да они уствари и неће да БиХ постане дио ЕУ, већ само причају о томе", рекао је Радмановић Срни.
Према његовим ријечима, ако би се сагледали потези Комесаријата за проширење ЕУ у посљедњих пет година, односно прошлог и садашњег комесара Олија Рена и Штефана Филеа, видјело би се "да не постоји ни воља ни жеља да се ЕУ прошири према БиХ".
"Због свега тога, још прошле године сам након састанка политичких лидера из БиХ са европским комесаром за проширење изразио своју скепсу, а сви су рекли да ће то бити готово. Ево, нажалост, и данас видимо да то не иде", подсјетио је Радмановић.
Он сматра да је требало направити малу промјену у Уставу БиХ, која би значила корак ближе ка европској причи БиХ, па би се могло брже ићи даље, што је приједлог Републике Српске све вријеме апсолутно омогућавао.
Српски члан Предсједништва БиХ констатовао је да укупну политичку ситуацију у БиХ већ годину оптерећује такозвано провођење одлуке "Сејдић-Финци".
"Кажем такозвано, јер суштина комплетне политичке приче овдје није била око провођења баш те одлуке, него неких других крупних политичких и уставних питања у БиХ. Понекад се нама у БиХ можда и чинило да цијела Европа размишља о томе, али то није тачно, јер су то наши медији неријетко пренаглашавали, а често се радило и о погрешним ставовима неких европских функционера", појаснио је Радмановић.
Он ставове европских званичника оцјењује погрешним, јер сматра да и они као и водећи сарајевски политичари сносе одговорност у процесу реализације поменуте одлуке.
"И на овом примјеру показало се да у БиХ нема довољно снаге за унутрашње договоре око промјена уставних рјешења, што није први пут. Свако ко је мислио да ће се то промијенити зато што постоји одлука Суда у Стразбуру, потпуно се преварио. Не треба заборавити да су овдје и много моћнији људи притискали разне структуре да проведу промјене Устава БиХ па у томе нису успјели", поручује Радмановић.
Према његовим ријечима, само мало размишљања о томе како су се поједине одлуке тог суда проводиле у БиХ, тачније како се нису проводиле у Федерацији БиХ, а прије свега у Сарајеву, показало би да се ни ова одлука неће брзо и ефикасно провести.
Он је подсјетио на одлуку у вези са пензијама коју, како је упозорио, нико није провео нити намјерава да проведе у Федерацији БиХ, а ни Европљани се до сада нису узбудили због тога.
"Ту је и одлука Суда у вези са процесуирањем ратних злочина, па још нико од бошњачких политичких лидера ни не помишља да то проведе. Зашто би онда они проводили одлуку ‘Сејдић-Финци", запитао је Радмановић.
Српски члан Предсједништва БиХ констатовао је "да су Европљани на вријеме и на сличан начин размишљали о овом проблему – видјели би да су све вријеме ишли погрешним путем".
"Да је неко из Комесаријата за проширење ЕУ или Делегације ЕУ у БиХ размишљао на овај начин не би се овако понашали. Не може се БиХ рећи: ‘Извршите то и то’, и мислити да ће то бити готово. Са људима, грађанима БиХ и онима који их представљају мора се радити и свакодневно договарати. И у томе јесте одговорност Европске комисије", закључио је Радмановић.
BiH je po odredbama Dejtonoskog sporazum pretovrena u koloniju Evrope. Ono što nije rečeno naroda pored toga što je doneo zaustavljnje rata Dejton predviđa ukidanje valute, uvođewe valutnog odbora,i valute koja je stopostotna zamana za DM kasnije evro. Državi je oduzeta monetarna funkcija, Centralan banka je samo menjačnica.
Po Detjunu su precizno među zapadnim kolonistima BiH prezizno izračunati i podeljeni sve njeni prirodni resursi.
Zato im BiH treba, do tada će držati korimpirane tipove na vlasti.
Oslanjajuči se na sporazum iz Dejtona, kojim je stvoren i bosanski Ustavo SAD i evrpski saveznici su uveli poptunu kolonijlnu upravu nad BiH. Na čelu te kolonijalne uprave je vidoki predstavnik. On ima sva izvršna ovlaštenja u civilnim poslovima sa pravom nadglasava i menja odluke vlada RS FBiH.
Novi „Ustav“ koji je kao poseban Dodatak pridodan Dejtonskom posrazumu, uzde ekonomkse politike dao je u ruke ustanovama nastalim iz Breton Wudsa i Evropskoj banci za obnovu i razvoj sa sedištem u Londonu. MMF je imao ovlaštewa imonovati prvog guvernera bosanske Centralne banke, koi jednako kao i Visoki predstavnik neće biti državljanina BiH.
POd starateljstovm i upravom MMF-a, Centalnoj banci neće biti dozvoljeno da deluje kao centralna banka. Prviš šest godina bosanska Centralan banka ne sme odobravati kredite stvarawnjem odnosno emisijom novca, te u tom smilu deluje kao valtuni odbor. Bosni nije dopušteno ni da ima vlastitu valutu, pa je novac štampala jedino kada jedino kada je emisija bila pokrivena deviznim sredstvma, niti joj je dopušteno mobilisati vlastite unutrašnje resurse. Bosni je od početak uskraćena mogučnost da samofinansira vlastitu obnovu, polazeći od nezavisne monetarne politike.
Dok je Centralan banka bila zatočenik MMF-a, EBRR je stajala na čelu Povjerenstvo za jvene korporacije koja kontroliše operacije svih korporacija «javnog sektora», uključujući energetiku, vodosnabdevanje, poštanske usluge, telekomunikacije i transport. Predsednik EBRR postavlja predsednika komisije i rukovodi rekonstrukcijom «javnog sektora», što podrazumeva, pre svega, rasprodaju po cenama ispod proizvodne vrednosti državnih koje se nalaze u kolektivnom vlasništvu aktiva, a takođe i kupovinu investicionih fondova. Zapadni kreditori, su očigledno stvorili EBRR, «da bi dali tačne političke okvire kreditno-finansijskoj politici».
Bez obzira na to što Zapad trubi o svojoj podršci demokratiji, sadašnja politička vlast u Bosni je skoncentrisana u rukama paralelnoj bosanskoj nacionalnoj vladi, izvršna mesta, na kojima se nalaze lica, koja nemaju bosansko državljanstvo. Zapadni kreditori stavili su svoje interese u osnove bosanskog ustava, koji su upravo oni u žurbi napisali. Oni su to učinili bez učešća ustavne skupštine, bez konsultacija sa organizacijama bosanskih građana i ne predvidevši mehanizme za ispravljanje tog «ustava». Njihovi planovi «obnove» Bosne čine se više prikladni za gramzive kreditore, nego za zadovoljavanje čak i elementarnih potreba bosanaca.
Zašto i ne bi? Jer neokolonizacija Bosne je logična kulminacija dugotrajnih nastojanja Zapada na uništvanju jugoslovenskog eksperimenta na razvoju «tržišnig socijalizma» i «radničkog samoupravljanja», sa ciljem njihove zamene diktatom «slobodnog tržišta».
E, kada kažem , Sete bandere, ovaj bi svakako bio poslije Onoga, glavni ukras bandera. Koliko su nas koštali on i njegova šira i uža porodica, prije i prikumci , nemoguće je da se izračuna.
A, bio goljo, gledao ko će da mu plati piće.
Još samo da mi povjerujemo kako je Radmanović za to da mi uđemo u EU. Ubio se on od truda da postanemo članica EU.