Ради ли Славко у Додиковом интересу?

У својим јавним наступима градоначелник Требиња Славко Вучуревић већ дуже времена износи тешке оптужбе и квалификације на рачун предсједника РС Милорада Додика, а иако је актуелна власт препуна афера и многобројних хипотека, оптужбе су често паушалне, површне, неувјерљиве и неутемељене.

Пише Небојша Вукановић

То су најбоље може видјети на фамозном примјеру "Нимани" гдје је Славко на вандредно заказаној конференцији за новинаре дао дводневни рок предсједнику да каже какве је имао везе у прошлости са породицом Нимани и албанском мафијом са Косова, а након што је Додик рекао да се не обазире на глупости "требињског смора" Славко је остао нијем и јавну обзнану везе предсједника са косовском мафијом оставио за неку другу прилику.

Можда је Додик преко албанског подземља опрао на десетине и стотине милиона марака, али овакав и слични Вучуревићеви иступи, непоткријепљене и неаргументоване оптужбе код већине становништва врло често могу да створе потпуно супротан ефекат од очекиваног. Када би се детаљно анализирао рад, јавни иступи и постигнути резултати требињског градоначелника у првој години владавине пријестоницом туризма, врло лако би се могло доћи до закључка да је Вучуревић највише радио у Додиковом интересу.

Површно сумирајући прву годину резултати које су постигли Вучуревић и коалиција коју он предводи долази се до поражавајућих и катастрофалних резултата. Осим поправљања фасаде на тунелу Старог града и стадиону малих спортова у Бреговима, радовима вриједним десетак хиљада марака, за годину дана није урађено апсолутно ништа друго иако је кроз буџет потрошено астрономских 24 000 000 марака. Иако је и прије избора Требиње имало најгломазину администрацију у односу на број становника у Републици Српској, Вучуревић је у малу градску кућу и јавна градска предузећа и установе без конкурса и законских процедура натрпао још 50-ак партијских активиста, одборника, рођака, кумова и пријатеља. Због тога су издвајања за бруто плате из буџета повећана за 12% у односу на претходника, а од 10 до 27% процената повећана су и издвајања за стручно усавршавање, смјештај, путовања и остале најсумњивије ставке за испумпавање пара у буџету.

Иако су основни приходи значајно смањени, драстично су повећани непотребни расходи, па поред 3 500 000 марака кредита (са каматама 5 000 000), град не престаје да продаје своју имовину како би закрпио буџетске рупе и повећану потрошњу. За годину дана није било ниједне инвестиције и запошљавања радника у реалном сектору, а прегломазна администрација је паралисана и упркос доласку менаџера и савјетника институције не функционишу. На супрот предизборним обећањима положај пензионера и социјално угрожених категорија није се ни најмање побољшао, а за разлику од свог претходника, кога су због успјешног испирања мозга сиротињи прозвали "бенсендин", Вучуревић је свом замјенику препустио пријеме грађана и није имао чак ни времена да саслуша њихове проблеме и покуша да им помогне.

Од намјештеног тендера и скандалозног увођења градског превоза сви послови са градом су намјештени, а умјесто једних ангажоване су друге дворске фирме. Осим бесмислених братимљења са градовима за које није чула већина грађана, погранично Требиње није искосистило велики потенцијал и могућности, није се отворио и успоставио конкретну сарадњу са сусједима. Умјесто тога градоначелник као конфликтна личност није искористио ниједну прилику а да не отвори неки нови непотребан сукоб, нападне, извријеђа и понизи сваког ко му није по вољи.

Вучуревић својим иступима није нашкодио само себи, већ и својој партији и шефу Младену Иванићу јер је показао на дјелу како друштво уређује ПДП, и какви су поражавајући резултати њихове управе. Иако је све партијске ресурсе уложио у Вучуревића, његову кандидатуру и кампању, Иванић нема никакву контролу над својим кадровиком. Новим увредама и сулудим избацивањем НДП-а из коалиције Вучуревић је постигао нови аутого на домаћем терену, и полако почео да отвара фронт са ровитим Драганом Чавићем. Због свега овог страначки лидер и доктор економских наука тешко може пронаћи оправдање за погубну политику и лоше резултате у Требињу.

Осим неколицине најближих сарадника и партијских другова који су имали неку личну корист, вјероватно је врло мали број грађана који није разочаран, који је задовољан новом влашћу и дао јој пролазну оцјену. Иако то на први поглед многима изгледа лудо, великих разлога за задовољство има предсједника СНСД-а Милорад Додик јер је свјесно или несвјесно Вучуревић највише радио у његовом интересу. Вучуревић је око себе окупио готово све странке које се у овом тренутку представљају опозицијом, предвођене ПДП-ом, СДС-ом, радикалима, напредњацима, НДП-ом, НСП-ом, и све оне ће на одређени начин сносити одговорност и бити потопљене због стања и лоших резултата у Требињу.

Након распада коалиције веома је упитно до када ће Вучуревић имати потребну већину у градској скупштини јер ће сада тешко моћи да испуни све додатне уцјене и захтјеве "пресудних" одборника. Уколико Вучуревић остане на функцији до наредних избора Додик ће сигурно узети за примјер Требиње и рећи гласачима шта добијају када он оде са власти – нова задужења, распродају, повећање администрације, трошкова, смањење инвестиција и радних мјеста, хаос и паралисање система…

Уколико Вучуревић према очекивањима настави са сулудом политиком и конфликтима врло лако би могао остати без подршке коалиционих партнера, а тек онда Додик и СНСД би имали много разлога за задовољство. Због тога би требало размислити ко у цијелој ситуацији има највише користи, и ко свјесно или несвјесно у чијем интересу ради!