Рачун без Српске: Самоморонизација ефбиховских страних агената ЕУ и лобиста НАТО

Направити догађај у Сарајеву, а који се тиче парламентарне контроле извршне власти, при том не зовнути никог од изабраних представника у Српској (док из Ефбиха зовете) може бити нормално у искључиво у њиховим главама.

недеља, 1 марта, 2020 / 11:11

Тако ће они свашта нешто испричати о свом хепенингу, помињући само оне који непосредно финансирају овај догађај, а не ко им новац даје и иначе, да праве потпуно економски неодрживе и једностраном лобистичком агендом бескорисне портале, који се баве унутрашњим политичким питањима, на начин забрањен у земљама финасијерима.

Неће, пак, поменути да нису зовнули никога из Српске, већ је ту Дамир Арнаут, одбјег из СББ Фахрудина Радончића, Јана Прлић, нећака познатијег Прлић Јадранка, али у улози „муслиманског цвијећа“ у СДП и то као његова потпредсједница, те да за групу њихових „познавалаца и аналитичара друштвено политичких прилика“ нико никад није чуо ван тих ефбиховских донираних кругова.

Одсуство представника Републике Српске у било ком погледу, надомјешћује се позивањем истих таквих персоница из Републике Србије. Дакле, нису позвали чак ни редовне нудигузе који се представљају као Срби и добијају десетине хиљада марака на лични банковни рачун, да „одговорно блогују“.

Ваљда сарајстанске друштвенополитичке онаничаре баш јако ложи када неко прича екавски, а против политике апсолутно већинске народне и партијске воље у Српској.

Српска се замјењује (другом) Србијом и (феудалном) Црном Гором

Тако ће се гошћа из Црне Горе јадати што је пут ка ЕУ након уласка у НАТО мало прикочен „идентитетским питањима“, што је најтежи облик еуфемизма за феудални фашизам под окриљем НАТО; док ће исти такав из Београдског пашалука причати изнова и изнова шупље приче о вакту Зорана Ђинђића и наглашавати да у Србији „ЕУ нема алтернативу“, што би рекао Слободан Милошевић за мир, прије него су га уморили у Хагу.

Овдје Миру Марковић изиграва Весна Марјановић, којој се такође наводи само титула народне посланице, а не да је из данас готово програмски антисрпске Демократске странке.

Партије која је изњедрила такве аутошовинистичке величине као Зоран Живковић или Чедомир Јовановић, који толико воле свој народ, државу и странку, да су направили себи по једно од свега. Наравно, не треба заборавити ни Бориса Тадића, који се потпуно уклапа у профил.

Горданиним стазама полуције

Но, највећи хит ових дана је Гордана Чомић, из исте те Демократске Странке, која се уз Бојана Пајтића покушава бјесомучно препоручити за мјесто пљувача српског народа екавским изговором. Нестаје парица од бављења политиком. Бивши Шешељев радикал Вучић их све помео геј премијерком која добија дијете и пореским олакшицама за оне који запосле афроазијске мигранте.

Дакле, у питању је типични шовинистички и мајоризаторски догађај, финансиран од стране земље на начин да се испољава не крајњи политички и идеолошки аутизам, већ је ово веома опасно стварање подлоге за приче по којем народу у Српској „треба помоћи“ да се ослободи диктатора и недемократа.

Ипак је довољно упитати, да ли би у Низоземској могло бити могуће да се организује један овакав догађај за страни новац, а да при том зовну само Фламанце из Белгије, док причају о реформи и иступању Белгије из ЕУ? Докле више рекламирање тог савеза тешко трулих бирократа који се више ни не сакривају у свом ратоборном НАТО-наступу?

Ако вам је сасвим у реду да Метју Филдс продаје причу по којој ЕУ није добра уопште за његову земљу, те су је напустили, али да ћемо морати да слушамо његове савјете на путу да се у исту ту ЕУ учланимо (и то како сам обећава биће присутан још и више!!!); онда ево прочитајте пресловљено на српско писмо, како се спремају нови 1. мартови и залуђује плебс у Ефбиху, да је Република Српска нешто што ће успјети укинути у име ЕУ и НАТО.

Савеза обећаних земаља…

Парламенте ослободити притиска извршне власти и утицаја политичких центара моћи (али не и страних пара)

Контрола политичких партија, њихових централа и саме извршне власти над парламентима највећа је препрека за европски пут у региону Западног Балкана, један је од закључака конференције “Изазови процеса европских интеграција у Босни и Херцеговини и улога парламената”, која је одржана у петак 28. фебруара у Сарајеву. Ова конференција међународног карактера у организацији Удружења грађана „Зашто не“ и портала јавнарасправа.ба, уз подршку Амбасаде Краљевине Низоземске у БиХ, осим креатора политика у БиХ окупила је и саговорнике из држава чланица ЕУ, држава из Региона које су на путу ка ЕУ, бројне представнике цивилног друштва као и ширу јавност како би се разговарало о изазовима пред којима се налази БиХ у том погледу.

“Портал јавна расправа је у протекле двије године окупио десетине хиљада грађана који су постављали питања, али се и информисали о процесима доношења закона у БиХ, посебно оних битних за ЕУ интеграције, те је ова конференција и покушај да се дискусија из већ остварене онлине комуникације пренесе и у форум у овом облику”, рекао је предсједник УГ “Зашто не”, Дарко Бркан приликом отварања конференције.

У склопу конференције одржане су двије панел дискусије које су, уз модерацију познавалаца и аналитичара друштвено политичких прилика у БиХ и Региону, Аднана Хускића и Дениса Чаркаџића, покушале дати одговоре на питања шта је све до сада урађено када је ријеч о путу Босне и Херцеговине и осталих земаља Западног Балкана ка Европској унији.

На првој панел дискусији о усклађивању бх. законодавства са ЕУ легислативом, односно ономе шта је на том путу учињено али и пропуштено, говорили су Лана Прлић, заступница у Парламенту Федерације БиХ, Амира Лазовић из Дирекције за европске интеграције БиХ, Јасмина Пашалић из Панеуропске уније у БиХ те Дамир Арнаут, заступник у Парламентарној скупштини БиХ.

Да БиХ још увијек није испунила своје обавезе из Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) истакла је Амира Лазовић из Дирекције за Европске интеграције БиХ у свом уводном излагању подсјетивши да је рок за усклађивање домаћег законодавства према овом споразуму јуни 2021. године.

Панелисти су се током својих излагања фокусирали и на приоритете и препоруке из Мишљења Европске комисије и пратећег Аналитичког извјештаја, те с тим у вези и подвукли битност усклађивања бх. законодавства са Ацqуис цоммунаутаире (правном течевином ЕУ).

Дамир Арнаут, заступник у Представничком дому ПС БиХ говорио је о динамици рада овог законодавног тијела те указао на чињеницу да је БиХ од од 2010. године до данас разматрала само 12. закона битних за ЕУ интеграције.

“Потпуно изостаје законодавна активност, од тих 12 усвојено је готово пола тако да ми као земља заиста каскамо на питу ка Еуропској унији (…) БиХ се налази далеко иза свих земаља региона, а разлог томе је константно присуство блокада законодавних институција” истакао је између осталог Арнаут.

Заступница у Представничком дому Парламента ФБиХ, Лана Прлић такођер сматра да је хронични недостатак политичке културе велика препрека на европском путу.

“Највећи проблем јесте вријеме које нам треба да усвојимо неки закон. Значи, то је врло тешко и јако споро. Имамо законе који су усвојени у нацрту и који годинама чекају у ладицама другог дома да дођу у форму приједлога како би се о њима могло расправљати. Највећи проблем је вријеме које је потребно да се усвоје закони. Чак прођу мандати и мандати док се не усвоји неки закон”, изјавила је Прлић истичући да се током јавних расправа у парламенту “максимално појави пет заступника и то у главном истих” .

О значају сарадње цивилног друштва са властима у процесу ЕУ интеграција, у име предсједништва Панеуропске уније у БиХ, говорила је Јасмина Пашалић која је истакла да је “највећи проблем непостојање политичке воље”.

Друга панел дискусија је кроз примјере добрих пракси из региона покушала дати одговоре на питање каква је бил улога парламената у процесу ЕУ интеграција у земљама Региона, а панелисти су били Весна Марјановић, посланица у Народној скупштини Републике Србије, Бобан Стојановић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду, Милица Ковачевић из Центра за демократску транзицију (ЦДТ) из Црне Горе те, Дарко Алексов из организације МОСТ из Републике Сјеверне Македоније.

Весна Марјановић, поред осталог је истакла да се сви у Региону у више или мање сличним проблемима када је у питању функционисање парламената гдје се сви налазе под одређеним притиском извршне власти.

“За мене је највећи проблем слабост Парламента да контролише Владу, да извршава ту своју контролну функцију (…) Ми имамо политичку контролу на тај начин да већинске странке сматрају да опозиционе странке и политичке мањине немају никаква права и оно што се дешавало у Народној скупштини Србије је да је већина спријечавала мањину да предлаже законе, да говори, да користи права гарантована пословником, а сједнице су се свеле на велику количину личних увреда. ЕУ је у ствари схватила да је улога Скупштине да ствара консензус различитих политичких опција о ЕУ интеграцијама”, закључила је Марјановић.

Милица Ковачевић из Центра за демократску транзицију Црне Горе говорила је и о НАТО интеграцијама ове земље у контексту ЕУ интеграција.

“Чини ми се да смо у доба када смо приступили НАТО савезу имали више замаха и елана за ЕУ интеграције него данас, када су поново превладала нека друга питања, попут питања идентитета”, рекла је Ковачевић која дијели мишљење панелиста да у Региону постоји доминација извршне власти над законодавном и политичких партија над парламентарним процесима.

Република Сјеверн Македонија је на прагу уласка у НАТО, а Дарко Алексов из организације МОСТ која реализује пројекат “Отворени парламент” (“Отворено Собрание”) сматра да је промјена власти у Републици Сјеверној Македонији 2017. године потакла отварање друштва и излазак из тзв. “заробљене државе”, али да се демократски процеси и даље требају унапријеђивати.

Сада се нико не либи критиковати власт и то је легитимно, нагласио је Алексов. али морамо бити свјесни да се промјена свјести десила у року од двије године и моја порука је да не треба губити наду али треба имати на уму да ослобађање друштва долази искључиво са великом количином политичке воље оних који воде државу.

О свијести грађана/ки у сусједној Србији говорио је и политолог Бобан Стојановић.

“Након 2000. године Србија је имала једну дозу опзимизма али су људи након убиства премијера Зорана Ђинђића, 2003. године изгубили наду и од тада имамо два блока, један за ЕУ и један за Русију”. Период од 2008. до 2012. године када смо имали проевропске снаге на власти није искориштен за дебату о чланству у ЕУ и томе како грађани да мијењају своје навике уколико желимо да постанемо чланица ЕУ. Ипак тај период је искориштен само да се европеизују они који су 2008. изгубили, а након тога услиједила је и велика промјена власти гдје су највећи противници постали највећи поборници ЕУ и ми смо сада земља гдје се ЕУ не доводи у питање”, рекао је Стојановић. Након што је резимирано шта је до сада учињено и пропуштено када су упитању ЕУ интеграције и усклађивање бх. законодавства са европском правном стечевином, закључено је да државе у региону, поготово Босна и Херцеговина, морају много интензивније и брже радити на јачању владавине права, да европски пут нема алтернативу те да је контрола политичких партија, односно њихових централа над носиоцима извршних и законодавних функција највећа препрека реформским процесима и европском путу Западног Балкана.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *