Пут у средиште Рудника "Сасе” Сребреница (2)

Наставак саге о сребреничком руднику.

среда, фебруар 17, 2016 / 19:46

(Пут у средиште Рудника "Сасе” Сребреница – први дио)

Пише: Стефан Мачкић  

"Минеково” пословање ван земље

У претходном истраживању сам такође обзнанио да се Димитрију Аксентијевићу и Александру Андрејевићу суди у одсуству у Румунији под сумњом да су подмитили судију са 50.000 € – иако је претходно договорени износ наводно био 60.000 € – како би у другостепеном поступку пресудио у њихову корист. Док се њима двојици још увијек суди, петорица оптужених – укључујући и судију – већ су осуђени на казне од двије године условно до пет година затвора.

Србијанске власти су 2011. године ухапсиле четрнаест особа, укључујући и тамошњег директора "Минека плус”. Иако је пријавом Вишег јавног тужилаштва у Београду био обухваћен и Андрејевић, он је по писању Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) успио да побјегне из земље прије хапшења. Особе обухваћене акцијом су сумњичене да су утајом пореза оштетиле буџет Републике Србије за четири милиона евра. Андрејевића сумњиче да је као директор "Минека лимитед” оштетио "Навип” за два милиона евра. "Навип” је, по писању ЦИНС-а, некада као државно предузеће и највећи произвођач вина, ракије и безалкохолних пића у Србији запошљавао стотине радника. Приватизован је 2006. године, а 2012. је отишао у стечај.

Више јавно тужилаштво у Београду је у јулу 2015. године подигло оптужницу против укупно шеснаест особа због кривичног дјела "злоупотреба положаја одговорних лица”, а међу оптуженима је и Андрејевић, који се терети за подстрекивање одговорних лица на злоупотребу положаја.

"Сви оптужени се бране са слободе и у овом тренутку су доступни правосудним органима Републике Србије”, рекла ми је прошле године Татјана Секулић, портпарол Вишег јавног тужилаштва у Београду, а пред објављивање овог текста сам од ње сазнао да је у јануару ове године поменуту оптужницу потврдио Виши суд у Београду.

Везе са британском амбасадом

Ашкрабић ми је у току претходног истраживања рекао и да је за "Гросс” чак гарантовала и британска амбасада у БиХ, па сам се обратио амбасади.

"Британска амбасада је пружила подршку компанији ’Минеко’, као што помаже и другим британским компанијама које улажу у Босни и Херцеговини. Ми нисмо дали никакве гаранције ни за једну компанију која ради у Босни и Херцеговини. Познато нам је да постоје одређени наводи против ове компаније у Србији, као и да компанија сарађује са релевантним надлежним институцијама, али да нису подигнуте оптужнице против било које особе која ради за ’Минеко’,” одговорили су ми тада из амбасаде у Сарајеву.

"Минеко” је прошле године спонзорисао прославе рођендана британске краљице у британским амбасадама у Сарајеву, Београду и Приштини.

"Имамо изврсну везу са британским амбасадама, а нарочито цијенимо важну улогу тимова Трговине и инвестиција Уједињеног Краљевства, који подржавају британске инвеститоре, попут ’Минека’, у јачању њиховог пословања, чиме доприносе како локалним привредама тако и привреди Уједињеног Краљевства” наводи "Минеко” на својој интернет страници, додајући како је Едвард Фергусон, британски амбасадор у БиХ, недавно посјетио Рудник "Сасе” да би "видио из прве руке важну улогу коју овај рудник игра не само у локалној заједници, већ и у привреди цијеле државе.”

Директор операција "Минека лимитед” је од 2013. године Доминик Робертс (Dominic Roberts). Робертс је пензионисани мајор британске војске. Од 1993. до 2007. године служио је у тзв. Велшкој коњици, гдје је командовао Ескадроном Б, који је, између осталог, био у склопу НАТО-вих снага у Босни и Херцеговини 1996. године и на Косову 1999. године.

Наплата дугова

Већински државно предузеће "Сасе” од почетка рата није успјешно пословало ни док је управљало Рудником и посједовало експлоатациона права. Сада се нашло у још већим проблемима – остало је без Рудника, а дошло је и вријеме да се наплате дугови.

Један од дугова био је према конзорцијуму банака који је осигурао 3,5 милиона КМ за оживљавање Рудника.

Банке су у августу 2005. године пред Основним судом у Бањој Луци поднијеле тужбу против Републике Српске и "Јужуралзолота” ради утврђивања ништавности Уговора о преносу права управљања на акцијама државног капитала у АД "Сасе”, предложивши и привремну забрану "Јужуралзолоту” да управља акцијама државног капитала.

Четири од пет чланица Конзорцијума банака током 2005. и 2006. године продаће своја новчана потраживања од државног предузећа укупне приближне вриједности од 6,2 милиона КМ предузећу "Минеко” са свим споредним правима за само 2,2 милиона КМ.

"Минеко” је у августу 2006. године – тада још није био постигнут договор са само двије од пет чланица Конзорцијума – упутио допис премијеру Милораду Додику, који се почетком године вратио на власт у РС. Влади РС је "Минеко” том приликом понудио бескаматну позајмницу у висини од 3 милиона КМ којом би држава отплатила дуг АД "Сасе” према банкама, вјероватно у нади да ће се отплатом дуга повући тужба против РС и "Јужуралзолота”. Мјесец дана касније откупљен је и дуг Развојне банке.

Изузетак је била Привредна банка АД Српско Сарајево, која није одустајала од нешто више од 4,3 милиона КМ потраживања од државног предузећа.

Привредна банка се у то вријеме разликовала од осталих чланица Конзорцијума по томе што је над њом покренут ликвидациони поступак. Покренуо га је у јуну 2006. године Високи представник Кристијан Шварц-Шилинг (Christian Schwartz-Schilling), а за ликвидационог управника је именовао извјесну британку Тоби Робинсон (Toby Robinson).

Напокон долазимо до претходно поменуте кривичне пријаве против лица у блиским везама са Рудником. Њу је Тужилаштву БиХ поднијела Џина Лакроа (Gina LaCroix) – сарадница Тоби Робинсон – средином децембра 2006. године. Тужилаштво БиХ је предмет прослиједило Специјалном тужилаштву Републике Српске.

Осим већ наведених дијелова кривичне пријаве, уз исту је приложена и копија дневника који је, тврдила је Лакроа, власништво једног од челних људи "Јужуралзолота” и у којем се налазе забиљешке о новчаним износима којима су подмићивани високи функционери Републике Српске.

Недуго након што је кривична пријава поднесена, Привредна банка и "Минеко” су нашли заједнички језик – у фебруару 2007. године двије стране су потписале уговор о продаји новчаних потраживања Привредне банке од државног предузећа. Потраживања у висини од 4.437.180,60 КМ продана су "Минеку”, са свим споредним правима, за тачно толики износ и то је једина банка Конзорцијума која је своја потраживања намирила у потпуности. "Минеко” постаје правни сљедбеник Конзорцијума банака.

Основни суд у Бањој Луци мјесец дана касније потврђује повлачење тужбе против Републике Српске и "Јужуралзолота” и укида рјешење којим је "Јужуралзолоту” привремено забрањено управљање Рудником.

Приступ предмету по тужби Конзорцијума банака су ми из Основног суда у Бањој Луци одбили без доношења рјешења.

"На основу одредаба Закон а о приступу информацијасма РС, неможете извршити увид ни у један судски предмет овог суда, док не докажете правни интерес” поручио ми је Томислав Чавић, секретар Основног суда у Бањој Луци, иако је ова тврдња сасвим у супротности са члановима Закона о судовима РС који се тичу јавности и транспарентности судова и слободе приступа судским списима и уписницима, а поготово са Законом о слободи приступа информацијама РС, којим се налаже да органи власти неће преиспитивати разлоге подношења захтјева за приступ информацијама.

Што се тиче Џине Лакроа, Специјално тужилаштво РС ће у јануару 2012. године донијети наредбу о неспровођењу истраге по њеној кривичној пријави.

Више пута сам покушао контактирати Лакроа, али безуспјешно.

Није једино Лакроа поднијела кривичну пријаву. Центар јавне безбједности Бијељина доставља Окружном тужилаштву у Бијељини у марту 2006. године кривичну пријаву Рада Цвјетиновића против Миодрага Вукајловића, директора АД "Сасе”, и свједочење и документацију Андреја Сулиге, који је тврдио да су Вукајловић и друга лица примала мито од Владимира Козлова, бившег директора "Россасе”. Та је истрага обустављена у августу 2009. године због, како се наводи, недостатка доказа.

Напокон – концесија

Влада РС је у октобру 2007. године "Гроссу”, на основу њихове самоиницијативне понуде, додијелила тридесетогодишњу концесију за експлоатацију и прераду руде олова и цинка у Руднику "Сасе”. За концесију је држави требало да се исплати једнократни износ у висини од 405.555 КМ, а одређена је концесиона накнада у висини од 4,1 КМ по тони руде олова и цинка. "Гросс” је у 2014. години – бар тако наводе у обраћањима медијима и на својој интернет страници – ископао нешто више од 300.000 тона ровне руде, а забиљежио приходе и расходе у висини од око 33 милиона односно 26 милиона КМ.

Будући да су ми Министарство индустрије, енергетике и рударства и Влада РС одбили приступ информацијама које сам тражио, остаје неразјашњено да ли је икада расписан тендер за додјелу ове концесије.

Поред Рудника "Сасе” и мале хидроелектране "Медош” на Дрињачи ("Медош један” д.о.о. Бања Лука), "Минеко” или предузећа која су основали у БиХ данас управљају и рудником антимона у Новом Горажду ("Антимон” д.о.о. Бања Лука), рудником олова, цинка и бакра у Челебићима код Фоче ("Вестерн мајнинг” д.о.о. Бања Лука) и рудником олова у Олову ("Геомет” д.о.о. Олово).

Стечај

Оставши коначно без Рудника, државно предузеће одлази у стечај. На приједлог директора АД "Сасе”, Основни суд у Бијељини у фебруару 2010. године отвара стечајни поступак над овим предузећем, а за стечајног управника именује Зорана Цвијетића, који је био и привремени стечајни управник.

У Рјешењу о отварању стечајног поступка наводи се, између осталог, да су имовину АД "Сасе” након преноса експлоатационих права на "Россасе” и "Гросс” исти користили без било какве накнаде, јер то није ни било предвиђено уговорима са Владом РС, те да су рачуни акционарског друштва блокирани од марта 2004. године усљед неплаћања дугова. Цвијетић је као привремени стечајни управник навео да је књиговодствена вриједност цјелокупне непокретне и покретне имовине АД "Сасе” нешто виша од 12,5 милиона КМ. Укупна дуговања износе нешто мање од 11,7 милиона КМ, а потраживања нешто више од 11,1 милион КМ.

У Цвијетићевом извјештају из 2011. године процијењена вриједност стечајне масе износи 37,3 милиона КМ, а пријављене обавезе стечајног дужника 23,6 милиона КМ. Процјена намирења потраживања износи 31% пријављених обавеза, тј. 7,46 милиона КМ, од чега 150.000 КМ за трошкове стечајног поступка, 55.000 КМ за раднике вишег исплатног реда и 7,3 милиона КМ за повјериоце општег исплатног реда.

Но, Цвијетић је у мају 2014. године смијењен, а на мјесто стечајног управника постављен је Лазо Ђурђевић.

У Ђурђевићевом извјештају из 2014. године, процијењена стечајна маса, обавезе рудника и висина намирења обавеза АД "Сасе” су значајно мање у односу на Цвијетићев извјештај. Ђурђевић у извјештају тврди да је до толике разлике дошло јер претходни стечајни управник није пописивао имовину, већ је "иста преписивана из пословне евиденције не водећи рачуна да ли та имовина постоји или не и да ли је та имовина раније уновчена у извршним поступцима или не.”

Поређење извјештаја о стечајном поступку двојице стечајних управника

Одустало се и од наплаћивања највишег потраживања АД "Сасе”. Наиме, србијански Рудник "Трепча” се послије рата задужио код ЗДП "Сасе” за 1,2 милиона $, а у рјешењу Основног суда у Бијељини којим је отворен стечајни поступак се наводи да државно предузеће потражује од "Трепче” 5,1 милиона КМ. Ђурђевић, пак, у свом извјештају наводи да се од овог потраживања одустало јер се Инвестиционо-развојна банка РС прогласила ненадлежном за "предметно потраживање” будући да је оно настало након марта 1992. године, тј. на основу уговора из 1997. године. Такође се наводи да стечајни дужник уопште није исказао "имовину предузећа на територији других република бивше СФРЈ и Федерације БиХ”.

Директор "Трепче” од 1995. до 2000. године – дакле, у периоду када се "Трепча” задужила код "Саса” – била је особа поменута на почетку приче. У питању је Новак Бјелић, који је у то вријеме био директор "Металхема” заједно са Александром Андрејевићем.

Лазо Ђурђевић, осим у АД "Сасе”, стечајни је управник у више предузећа у Републици Српској – између осталих, у "Бирчу”, "Панафлексу”, "Новотексу”, а крајем октобра 2015. године именован је за привременог стечајног управника у Фабрици шећера у Великој Обарској. По Закону о стечајном поступку РС један стечајни управник може истовремено водити два стечајна поступка само када то захтијевају "нарочито оправдани разлози” и то под условом да појединачна вриједност стечајне масе не прелази 5 милиона КМ.

Док Зоран Цвијетић није желио да разговара са мном, Лазо Ђурђевић ми је рекао да не може да коментарише разлике између извјештаја будући да процјене не врше стечајни управници, већ овлашћени процјенитељи.

Када сам га упитао како је могуће да је стечајни управник у више од два предузећа унаточ законском ограничењу, одговорио ми је да је то зато што га суд ангажује и да он није "тражио ниједан стечај.”

Стечајни поступак у државном предузећу, ни шест година након што је покренут, још увијек није окончан.

Тренутно се чека да Виши привредни суд у Бањој Луци донесе одлуку по жалби Јована Шарца.

Шарац је 2002. године на раду у Руднику задобио повреде од којих је остао без ока. Када је "Јужуралзолото” преузео Рудник, нови власници су га, каже, присиљавали да повуче жалбу коју је поднио против Рудника. Будући да је одбио, добио је отказ.

Суд у Сребреници је пресудио у његову корист, али од тога није имао пуно вајде. Каже да је на тужбе потрошио велике новце. Унаточ задобијеним повредама, по отварању стечајног поступка над АД "Сасе” сврстан је у нижи исплатни ред, због чега је и поднио жалбу Вишем привредном суду.

Више пута сам покушао приступити предмету у Вишем привредном суду, али ми је сваки пут речено да је предмет управо враћен у Окружни привредни суд у Бијељини.

Повреде и смртни случајеви

Од завршетка рата у Руднику није било несрећа са смртним исходом. То се промијенило након доласка "Јужуралзолота” и "Минека”. Број тежих повреда се незнатно смањио, али то и не чуди ако се узме у обзир да је Рудник достигао број запослених из времена државне управе тек 2011. године.

Један од шест или седам – зависно да ли питате републичку инспекцију или Полицијску станицу Сребреница (ПС Сребреница) – рудара који су погинули у Руднику од 2004. године је и Милојко Андрић. Погинуо је 2004. године у двадесет и осмој години живота.

Стана Андрић, Милојкина мајка, данас живи сама. Син и ћерка јој живе у Србији. Каже, и они своју муку муче. Прича ми о смрти свога сина.

"И 2004. године, хајде, почели мало радити. Плате нема, дају им брашна, дају мало… ’Ајд, реко’… Кад је гурн’о људе у јаму, кад су ушли у јаму, каже, ми ћемо сви изгинути. То је све разровљено, растурено. И мени је жао кад су из Бијељине долазили ови техничари за рударство, прич’о ми човјек који је туде био, један је прич’о све на другу страну, а други је само рек’о: ’Што вам нису потковани ходници? Зашто нису потковани?’ Него, кад стијена се одвали… да је био ходник поткован, запуцало би, склонио би се. Него из неба па у ребра. И он је свој живот тако изгубио. То ми је жао, на жалост им било. Не могу више да мислим, да спавам. Ојадило како су они гурнули људе, изгинуло је још некол’ко, десетак после, све за њим. Све тако…” прича Стана. Испрекидано. Огорчено. Дрхтавим гласом.

До данас, каже, никакву помоћ није добила откако јој је син погинуо. Ни од државе, а камоли од Рудника. Њена потраживања према Руднику у току стечајног поступка чак нису стављена ни у први исплатни ред.

"Ништа, ништа није било; да су му дали за спомен што сам подигла… Он је то јадан зарадио. Иш’о у Србију у рудник кад је овај био затворен четири, три – четири године. Иш’о, зарадио и то сам уложила за њега и ништа они нису хтјели дати. Каже: ’Није он погин’о,’ каже ’он је умро у Зворнику.’ А они њега отпратили у Зворник, до Зворника је једва издрж’о. И доктори га водили до Зворника. Ето, да је био к’о прије љекар у Руднику, дежура кад се повриједи неко – одмах у болницу. Није било ни… тамо ни кола да га возе, пратили га јадни; и четири – пет сати да би дошли до Зворника,” прича Стана. "И доктори говорили: ’Ето, да је био љекар тамо,’ каже, ’да су одмах довели…’ И да они мени кажу: ’Није он погин’о у руднику…’”

Милојко, борац Војске Републике Српске, у рату је бранио Рудник. Рат је преживио, али не и управу "Јужуралзолота”. Рудник и држава за које се у рату борио, прича Стана, нису могли његовој мајци обезбиједити ни дрва за огрјев.

"’Тужите ви,’ каже, ’не бојимо се’, каже, ’никог.’ Е, па кад се не боји, каква нам је држава?”, наставља Стана.

Адвокатима је дала све новце за тужбе против Рудника. Суд у Сребреници је пресудио у њену корист, али та пресуда није била довољна ни да се покрију трошкови суђења. Један адвокат јој је умро у току тужбе, па је морала унајмити другог.

У одговору на захтјев за приступ информацијама, Републичка управа за инспекцијске послове РС ми је одговорила да је инспекцијском контролом "Гросса” 2015. године утврђено да је у предузећу организована служба заштите на раду, која испуњава законом прописане услове. "Редовно се врши обука и провјера знања свих запослених радника из области заштите на раду и сви радници су прошли обуку за самосталан и безбједан рад.” Организована је и чета за спасавање, а радници су "прошли обуку и провјеру знања из области пружања прве помоћи и за све раднике су организовани периодични љекарски прегледи.”

Ипак, по подацима ПС Сребреница у 2015. години је – до 16. децембра – забиљежено чак осамнаест тежих повреда. То је највиши број повреда од завршетка рата. Послије 2015. године, по подацима Републичке управе за инспекцијске послове, слиједе 1997. и 2001. година са по осам тежих повреда.

Несреће у Руднику "Сасе” од краја рата до данас

Из "Гросса” су ми нудили да обиђем Рудник. Када сам ја могао, њима није одговарало, јер је управа била на одмору. До Рудника сам ипак отишао, ненајављено, када сам био у Подрињу. Стигао сам таман на крај смјене. Нико од рудара који су напуштали Рудник није желио да разговара о стању у Руднику. Уморни су, кажу, и крећу им аутобуси.

Када сам прије објављивања текста послао питања "Христов консалтингу” ("Hristov consulting”), београдском предузећу за односе са јавношћу чији су "Минеко” и "Гросс” клијенти, одговорили су ми да они, као и њихови клијенти, не одговарају "на питања појединаца” нити одговарају на "индивидуалне захтеве.”

До објављивања текста ми нису стигли ни одговори на питања која сам 2. фебруара ове године упутио Влади РС и Представништву РС у Русији.

Борба

Радо Цвјетиновић ми је тог љетњег дана када сам био у Подрињу скоро два сата причао о дешавањима у Руднику "Сасе”. Мимо тога још дуже. Толико је тога, каже Цвјетиновић, да би се ту роман дао написати. Ја роман написати још не знам, а и мало ко их данас чита. Доста онога што ми је испричао сам изоставио. Било је још страних понуда за Рудник. Било је протеста, али зато није било скупштина акционара. За тридесет и осам радника, укључујући и Рада, није било ни допирноса. Нису им их уплаћивали, па су то рудари чинили сами како би могли у заслужене пензије.

Због неуплаћених доприноса је Радо поднио кривичну пријаву против Миодрага Вукајловића. У наредби о обустављању истраге се наводи "да је било исплате личних доходака радницима у нето износима – без обрачуна доприноса и пореза на лични доходак.” У томе, пак, није било ништа спорно. Наиме, уговором са "Јужуралзолотом” Влада РС се "сагласила да наведено предузеће по закључивању Споразума радницима измири 50% нето доспјелих обавеза”. Без доприноса, дакле. Да не спомињем поново да је, како Радо каже, радницима признато само шест од двадесет и шест заосталих плата.

"Такав су уговор потписали, тај првобитни ’Јужуралзолото’, тај ’Росс’ са Владом. Јел’ то народна Влада? Не може бити. Молим вас, ово сад, она није народна. Како да оставите тридесет осам радника неповезаног стажа, пензионог?”, пита се Цвјетиновић.

Причао ми је Радо и да је "крвна слика” Рудника скоро потпуно измијењена. Да тамо више нема искусних синдикалаца, вичних да се организују и изборе за своја права. Чини ми се да то, ипак, није само бољка Подриња. Помињао је и како је Конфедерација синдиката РС, са Обрадом Белензадом на челу, "преузела” раднике од Савеза синдиката РС уз "помоћ” нове управе Рудника.

Десетак пута је, каже, и привођен у полицију. "И у по ноћи дођу па ме одведу.”

Ипак, Радо је идеалиста. И борац. Огорчен је и видно разочаран, али се не предаје.

Једном сам га позивом прекинуо у берби малина. Од тога се, рекао ми је, сада живи, кад су им већ отете плате и пензије.

Сезона малина је већ била прошла кад сам га посјетио, па су човјеку којем су руке цијелог живота биле црне од рударства у пензији биле црне од купина.

Приче Рада Цвјетиновића, Милојка и Стане Андрић, Јована Шарца и Рудника "Сасе” потврђују ми да у Босни ни у миру ни у мировини нема мировања.

Има ли правде – чуће се.



0 КОМЕНТАРА

  1. Pročitao sam Odluku Vlade RS (Milorada Dodika) iz 2007 god od dodeli koncesije na Rudnik Sase firmi Gross d.o.o. U odluci uopšte ne stoji da li je ta koncesija dodeljena na osnovu javnog poziva ili samoinicijativne ponude. Pošto nije bilo javnog poziva, za pretpostaviti je da je donesena na osnovu samoinicijativne ponude.

    Prema tada važećem Zakonu o koncesijama Republike Srpske (čl.27 Zakona), citiram :
    „…samoinicijativne ponuda rješava se na osnovima isključivih ili ekskluzivnih prava ponuđaca na koncept obrade, planiranje, metodologiju i inženjering, koji se dokazuju registrovanom ili licenciranom intelektualnom svojinom, autorskim ili srodnim pravima, bez kojih projekat ne bi bio izvodljiv u skladu sa specifinim zahtjevima i postupcima…“

    Prema tome, da bi firma Gross d.o.o. mogla da dobije koncesiju na osnovu samoinicijativne ponude morala je da ima „registrovanu i licenciranu intelektualnu svojinu i autorska i srodna prava…“. Firma Gross d.o.o. registrovana je 2005 god. i teško je pretpostaviti da je za dve godine mogla da obezbedi „registrovanu i licenciranu intelektualnu svojinu“, tim pre što se pre toga ni oni, a ni njihovi osnivači kompanija Mineco Ltd. (osnovana 2003 god.), nisu bavili tom delatnošću na način da su imali odgovarajuće licence. ZNAČI, I ZA PRETPOSTAVITI JE, DA FIRMA GROSS DO.O. NIJE ISPUNJAVALA USLOVE ZA DODELU KONCESIJE NA RUDNIK OLOVA I CINKA SASE, PA JE I ODLUKA VLADE IZ 2007 GOD. NEZAKONITA. Ko treba da odgovara za donošenje tako nezakonite odluke, a to je samo jedna u nizu nezakonitosti vezanih za dodelu te koncesije i stečaj nad državnom firmom koja je pre toga upravljala rudnikom na osnovu koncesije koja joj nije nikad oduzeta. Ako nam je jasna pozadina celog ovog slučaja, koju je maestralno obradio autor Mačkić, jasno nam je i zašto je ta koncesija dodeljena na nezakonit način. Nastavljam da analiziram teks i propise pa ne isključujem mogućnost da se ponovo javim. Hvala Bogu slobodnog vremena imam pošto sam u penziji. Predstavnici firme Gross d.o.o., ili Mineco, mogu sve to da demantuju, jer im je, verovatno, ostavljena mogućnost na „Frontalu“. Ovaj slučaj, očigledno, poprima veće razmere od onih koje su mogli da pretpostave njeni akteri (Mineco, Gross, itd), pa je potrebno uvek čuti i drugu stranu, mada ih je autor mačkić, kako se vidi iz teksta, kontaktirao. Videli smo da su vlasnici i direktori kompanije Mineco završili u zatvoru ili poternicama u Srbiji i Rumuniji, pa ne bi bilo čudno da i njihovi saučesnici u Republici Srpskoj dožive istu sudbinu. Tim pre što se u RS već odmotava klupko za mnoge afere u režiji aktuelne i bivše vlasti

  2. Избор теме, озбиљан приступ, све обрађено до детаља уз графиконе, животна прича жртава пљачке, све је за 10!

    Но, наши људи не читају, немају стрпљења за обимне текстове, Фронтал прате углавном новинари и политичари, али не широке народне масе. Да бисте постигли прави ефкат, предлажем да направите документарац. Вјерујем да можете направити сарадњу с БНтв. Нешто попут оне емисије „Инсајдер“ Б92.

    Поздрав и срећно!

  3. Није проблем Дражене у спознаји о стању у друштву кроз читање или не читање обимних текстова.

    Проблем је што су олигархијке власти свјесно, довеле у стање да се нема коме ни за што обратити и да се нема повјерења ни у једну институцију.
    Олигархију не занима ни држава ни народ ни друштво. Тих неколико породица су се толико осилили да буквално раде шта хоће, газе преко свега, не презају ни од чега и све им је дозвољено.
    За њих је Република Српска само покривалица, а и даље ратни плијен који треба непрестано черупати и ништа више.

  4. Čitajuci Naredbu Specijalnog tužilaštva iz 2012 god. o “nesprovođenju istrage”, nameće se nekoliko zaključaka:

    (1) tužilac uopšte ne navodi, čak ni u skraćenoj formi, sadržaj krivične prijave gospođe Gine La Croix iz 2006 god., što je svakako bio obavezan. Tako se ne vidi da li se tu radi o krivičnoj prijavi (pretpostavljenim krivičnim delima) za koja se postupak vodi po privatnoj tužbi ili krivičnim delima za koja se godni po službenoj dužnosti. Međutim, jasno je da je u pitanju ovo drugo;

    (2) ko je, iz kojih procesnih razloga i na osnovu kojih propisa, iz Tužilaštva BiH (kome je krivična prijava prvobitno podnesena) predmet i prijavu prosledio Specijalnom tužilaštvu RS. Tužilaštvo BiH je bilo dužno da postupi po krivičnoj prijavi gospođe La Croix, jer se radilo o krivičnim delima koja se procesuraju po krivičnom zakonu BiH (eventualna zloupoteba položaja i prekoračenje službenog ovlaštenja sa teškim posledicama, eventualno nesavesno poslovanje, eventualno davanje i primanje mita, eventualno udruživanje u zločinačku organizaciju radi izvršenja krivičnih dela, itd.);

    (3) Specijalni tužilac hronološki navodi sve radnje vezane za nezakonitu privatizaciju državnog Rudnika Sase, ali ne navodi elemente krivičnog dela na koje je u krivičnoj prijavi upućivala (pretpostavljam) podnosilac prijeve gospođa La Croix, a ni sam ne konstatuje da li su te radnje (odluke, ugovori, itd.) urađene u skladu sa zakonom. Iz aviona se vidi da nisu, a evo i zašto :

    (a) Rudnik Sase i Vlada RS na nezakonit način su prihvatili mogućnost učešća konzorcijuma banaka, pored ostalog i u “ transformaciji uloženih sredstava u akcionarski kapital ili pravo prioriteta u dodeli koncesije”. Drugim rečima, rukovodstvo državnog Rudnika Sase i Vlada RS omogućili su (a to će se dogoditi kasnije) da se suprotno propisima o privatizaciji i propisima o dodeli koncesija RS nekome omogućava da “na mala vrata” postane vlasnik (suvlasnik) državne imovine u jednom preduzeću i koncesije na prirodnim (narodnim) resursima. Ovdje se radi najmanje o krivičnom delu nesavesnog poslovanja u privredi i krvičnom delu zloupotrebe polažaja sa teškim materijalnim posledicama ;

    b) u 2004 god. Vlada RS, prvo zaključuje memorandum o razumijevanju, a onda i Ugovor o “pravu upravljanja na akcijama državnog kapitala” u Rudniku Sase, sa stranim preduzećem “Južuralzoloto”, a da prethodno nije raskinut ranije potpisani ugovor o prenosu skoro istih prava na Konzorcijum banaka. Znači, zaključuje se “ugovor na ugovor” i jedno te isto pravo prodaje dva puta. To je i bio razlog što je gospođa La Coix podnela krivičnu prijavu. I ovde se radi o, najmanje, krivičnom delu zlouptoreba službenog položaja i prekoračenje službenog ovlaštenja sa teškim materijalnim posledicama, jer da je Konzorcijum banaka protiv Rudnika Sase i Vlade RS podneo tužbu za nadoknadu štete, ko zna koja bi šteta nastala za oba ta subjekta. To se nije desilo jer se kasnije pojavio “spasilac” Mineco i “ispeglao” slučaj. Kasnije će se videti kako. Pored toga, kako je Vlada RS pronašla rusku firmu “Južuralzoloto” kao strateškog partnera, kad se nakon nepunu godinu dana ispostavilo da je ta firma Rudnik Sase dovela u još goru situaciju. Da li je to Tužilac istražio. Očigledno je da je ruska firma samo poslužila da “na mala vrata” uđe firma Mineco preko svoje domaće firme Gross d.o.o., po unapred dogovorenom scenariju. Firma Mineco i firma Gross nisu imali nikakvog iskustva u rudarskom sektoru (jedna je osnovana 2003 god. a druga 2005 god), pa im je trebala jedna sa “iskustvom”, kao Južuralzoloto. Veoma providno, jer se sve događa u roku od jedne godine;

    c) Krajem 2004 god. Vlada RS preduzeću “Rossase” praktično daje koncesiju na eksploataciju rude koju je prije toga imalo državno preduzeće. Drugim rečima daje “koncesiju na koncesiju”. Ta koncesija data je suprotno zakonu o koncesijama RS iz 2002 god. jer uopšte nije proveden postupak oduzimanja koncesije od državnog preduzeća Rudnik Sase, niti je, i to je najteži prekršaj, proveden postupak dodele koncesije prema važećim propisima. Firma Rossase je bilo novo preduzeće i nije imalo nikakvog iskustava u toj oblasti, što znači da je u tom slučaju trebao biti proveden javni poziv za dodelu te koncesije. Ovde u sticaju imamo nekoliko krivičnih dela. Sam tužilac kaže da je “rešenje o dodeli koncesije privremenog karaktera”, a ne konstatuje da je to protivzakonito jer taj institut ne poznaje ni jedan propis RS. A kad je nesto protivzakonito, mora da bude i sankcionisano. Takođe, tužilac sam konstatuje da je na takvu odluku Vlade saglasnost dalo i samo preduzeće AD Rudnik Sase, što je isto tako suprotno odgrebama Zakona o koncesijama kojima je jasno regulisan način prenosa koncesije sa jedno na drugo pravno lice, što u konkretnom slučaju nije ispoštovano. I ovdje se radi o nekoliko krivičnih dela kao što su; nesavesno poslovanje, prekoračenje službenih ovlaštenja itd. Samo, to niko, pa na žalost ni tužilac, ne vidi jer je kod nas (i u Bih i u Srbiji) postala normalna praksa da izabrani političari raspolažu sa prirodnim (narodnim) bogatstvima kao da im je to ćaćevina, odnosno njihova privatna svojina;

    (d) u aprilu 2005 god. (nepunu godinu nakon što Vlada RS državni rudnik Sase nezakonito daje firmi Rossase) na scenu stupa preduzeće Gross d.o.o. i zaključuje ugovor sa firmom Rossase o otkupu koncentrata rude. Znači, strateški partner Vlade RS, koji je trebao da rudnik stavi “na zdrave noge”, nije u stanju tu rudu ni da prerađuje nego je, zamislite, prodaje tek osnovanoj firmi Gross d.o.o. (firma Gross d.o.o. osnovana je upravo u aprilu 2005 god.), koja nema ni mesec dana iskustva u tim poslovima, a nema ga ni njen osnivač kompanija Mineco Ltd. To znači da je Vlada RS, pored krivičnog dela učinjenog nepoštovanjem procedure za prodaju državnog kapitala u javnom preduzeću, i procedure u dodeli i prenosu koncesije, napravilo i krivično delo zloupotrebe položaja izabravši strateškog partnera u privatizaciji firmu koja ne ispunjava uslove. To je ta firma (Rossase) sama dokazala kad je praktično rudnik nakon godinu dana prepustila drugoj firmi i, što je najgore, koja je po tom pitanju bila još lošija. Očigledno je, ali nije moje da to tvrdim, da se tu radi o udruživanju radi pribavljanja ogromne materijalne koristi uzurpiranjem jednog veoma vrednog državnog narodnog) resursa i uništavanju jedne druge državne firme;

    (e) u septembru 2005 god. državno preduzeće Rudnik Sase (koja više nema nikakvih prava na korištenje rude jer su joj ta prava nezakonito oduzeta) daje u zakup opremu i mašine firmi Gross. Na osnovu koje odluke Rudnik Sase to radi (ima li suglasnost države kao većinskog vlasnika, itd), i zašto daje u zakup mašine i opremu za eksploataciju rude kad firma Gross još nema (kasnije će je dobiti) koncesiju za ekploataciju rude, i kad ta oprema i mašine ne služe za preradu koncentrata rude. Ima li tu elemenata krivičnog dela? Jasno je da je scenario za preuzimanje državnog Rudnika Sase negde bio već ranije napravljen, samo je neko, svesno ili nesvesno, napravio “grešku u koracima”, pa obrnuo redosled poteza. Kako je to tužiocu promaklo?;

    f) u decembru 2005 god. Vlada RS daje firmi Gross koncesiju za eksploataciju rude bez samoinicijativne ponude podnesene na osnovu Zakona o koncesijama i bez javnog poziva. Očigledno krivično delo. Praktično, Vlada ne oduzima ti istu konceiju od državnog rudnika Sase, od Konzorcija banaka i od Južuralzoloto, pa i Rossase, ali je nezakonito daje novom subjektu, i to onom koje je osnovano samo 8 meseci pre, i koje nema nikakvog iskustva u eksploataciji ruda niti raspolaže odgovarajućim licencama i certifikatima, neophodnim prema Zakonu o ruduarstvu i Zakonu o koncesijama. Jedina referenca koju je ta firma (Gross) imala je ugovor o zakupu opreme i mašina sa državnom firmom rudnik Sase. Neko će možda reći da je to dovoljno. Ja kažem da nije.

    g) posebno pitanje je kako i pod kojim uslovima je firma Mineco AG (švajcarska firma koja je osnovana 2003) po bagatelnim cenama otkupila potraživanja Konzorcijuma banaka od rudnika Sase. Da li je tužilac ispitao poreklo novca firme Mineco AG koja je offshore kompanija i imala je osnivački kapital od samo 100’000 CHF (ovo se može videti na internetu u registru švajcarskih firmi). O poreklu novca kompanije Mineco dosta su pisali međunarodni istraživački novinari i to se može videti “googlajući” malo po portalima. Svima je to jasno i svi to znaju, samo, eto, naš tućilac nije imao te podatke, a nije se potrudio ni da ih potraži.

    Čitajući samo Naredbu o obustavljanju istrage koju je donelo Specijalno tužilaštvo može se veoma osnovano zaključiti da je u navedenim radnjama učinjeno nekoliko povezanih krivičnih dela, i zato čudi konstatacija tužioca kad kaže “Zakonom o krivičnom postupku propisano je da tužilac donosi naredbu da se istraga neće sprovoditi ako je iz prijave i pratećih spisa očigledno da prijavljeno delo nije krivično delo, ako ne postoje osnovi sumnje da je prijavljeno lice učinilo krivično delo…”.

    U konkretnom slučaju radi se upravo o suprotnom i to je jasno i onom koji sa pravom nema nikakve veze. Mogu zamisliti do kakvih bih sve zaključaka došao da sam bio u situaciji da izanaliziram svu dokumentaciju koju je gospođa La Croix dostavlila uz krivičnu prijavu. Malo je čudno što nije htela da se javi novinaru Mačkiću. Predlažem mu da ne odustaje od toga.

    Eto narode, što bi se, upravo u narodu, reklo “ako laže koza, ne laže rog”.

    IDEMO DALJE SA ANALIZOM

  5. izvinjavam se: Za kompaniju Mineco AG (koja je bagatelno otkupila potraživanja od konzorcijuma banaka) naveo sam da je osnovana 2003 god., umjesto 2002, a da joj je osnivački kapital 100’000 CHF umesto 105’000 što je tačan podatak. Eto, i Čika Pera ponekad pogreši, ali prizna grešku, što nije sramota. Ovo se može videti ovde :

    http://www.zefix.ch/zfx-cgi/hrform.cgi/hraPage?alle_eintr=on&pers_sort=original&pers_num=0&language=4&col_width=366&amt=007

    ako u rubriku „business name“ unesete pojam Mineco i pritisnete „search“

  6. Al’ ga Čika Pera „CEPA“. Izgleda da su mu u Srbiji ovi iz kompanije Mineco gadno stali na žulj. Čitajući ovo čovjek ne može da povjeruje koji je kriminal tu prisutan i koje su propuste napravili tužilaštva i sudovi što ovaj slučaj nisu procesuirali. Što je najgore to je samo jedan slučaj u moru slučajeva nezakonitih provatizacija i dodjela koncesija i basnoslovnog bogaćena pojedinaca preko narodne muke. Ima li kraja našem sunovratu.

  7. @мачак

    Видим да госпођа Сузана поставља неугодна питања и људима из СзП и чини се да слично размишља као ми. Покушајте! А БНтв сам поменуо зато што су први објављивали овакве документарце. Прексиноћ министар Мектић рече да нема ништа против да Перу Б. осуде на 50 година робије уколико је крив. Власт стално спинује да су крали и они прије њих, што је углавном тачно, али никог нису процесуирали. Покушајте ступити у контакт с министром Мектићем и јавно му предајте сазнања.

    И текст и коментари су одлични!Ја бих бар аматерски камером ово одрадио.

  8. Господине карактерни Перо,

    очито је да је готово свака ваша реченица написана тенденциозно (не могу се отети утиску да си ти ово диктирао Мачкићу, а ја имам нос за то). Неко ко располаже са толико података и ко толико познаје тематику нема потребе да читаоце Фронтала завлачи за Голеш планину.

    Није могуће да не знате разлику између експлоатационог права и концесије.

    Није могуће да сте све написали, али да не знате када је и на основу којих позива и понуда садашњи концесионар у Сребреници добио концесију.

    Није могуће да не знате да предузећа која су имала неизмирене пореске овабезе, као што је Рудник Сасе, нису могла добити концесију.

    Није могуће да не знате да је јавни позив за концесије Букејловићева влада упутила за све ресурсе у РС, односно да су сви рудници имали право да те концесије добију уз само један услов, да плате порезе.

    Није могуће да не правите разлику између додјељене концесије и Уговора о концесији.

    Није могуће да не знате да право на концесију могу имати и физичка, а не само правна лица (ово због читаоца којима уваљујеш причу о интелектуалној својини).

    Није могуће да не знате да се право на концесију може пренијети на друго правно или физичко лице уз сагласност концедента.

    ИТД.ИТД.ИТД.

    Сав белај је почео неконтролисаним јавним позивом за додјелу концесија из 2005.године, а репови те грешке се вуку и данас. Није могла нова Додикова влада тек тако поништити све те силне одлуке о додјели концесија (по 10-15 дневно), а да не доведе РС до колапса јер би одштете концесионарима биле огромне.

    Оба ова чланка су писана са намјером да се што више забашури одгорност власти у периоду 2002-2006. година, а да се прст упери на Додикову владу која је на власт дошла 2006. године када су све те концесије већ биле додијељене.

    Заиста ми је жао што немам времена да вам сваку тезу, онако орозовски, побијем, али мислим да је и ово за сада довољно.

  9. Prijedor, drazen78bl,

    Хвала на приједлозима! Видјећу шта се може постићи.

    jezdo,

    Наравно, Чика Перо, а и свако други, може ме контактирати преко блога ( http://stefanmackic.wordpress.com )!

    Симо П. Ороз,

    Концесију за Рудник је додијелила Додикова влада одлуком од 18. октобра 2007. године. Само ми немој рећи да ниси прочитао текст! 😀

  10. TVOJE TVRDNJE
    „очито је да је готово свака ваша реченица написана тенденциозно (не могу се отети утиску да си ти ово диктирао Мачкићу, а ја имам нос за то). Неко ко располаже са толико података и ко толико познаје тематику нема потребе да читаоце Фронтала завлачи за Голеш планину“.
    ODGOVOR
    U mojim rečenicama nema ničeg tendecioznog, samo (trudim se) činjeničnog. Na moju sreću, ni ovi sadašnji (tvoji) ni oni pre njih (nisu moji), čak i kad bi hteli u mom životu ne bi mogli “ni da množe, ni da dele”. Samo moje poreklo, osećaj za pravdu i pravednost, itd. me motivišu da, kad god mogu i kad znam, ukažem na nepravdu, lopovluk, kriminal…u RS. Događanja oko grupacije okupljene oko Mineca pratim “iz hobija” više od deset godina, tj. kad još nisu ni bili “insitucionalno formalizovani”. Ništa lično, …samo ‘nako. Prema tome, ja sam ove počeo da pratim kad Mačkić, verovatno, nije ni znao da oni postoje, tako da otpada tvoja teza da mi to, nešto, radimo zajedno, ili da neko nekome servira informacije.
    Znaš da mi je palo na pamet da ćeš pomisliti da Mačkić i ja sarađujemo na ovom slučaju, samo što sam pretpostavio da ćeš pomisliti kako je Mačkić dao meni informacije, a ne ja njemu. Pa čak da je u pitanju ista osoba. Ništa od toga. A Mačkića bih voleo lično da upoznam, i to ću pokušati ako jednog dana budem dolazio u Banja Luku, mada će to biti teško pošto živim daleko, a i godine me pritišću.
    Sa mnogim podacima vezanim za sluaj rudnik Sase na žalost ne raspolažem. Samo sam koristio informacije koje je objavio Mačkić, informacije sa linkova Mineco Grupe, informacije “istraživačkih novinara” i, u poslednjoj analizi, informacije iz odluke (naredbe) tužioca o nesprovođenju istrage. Sve sam to stavio u vezu, uključio logiku, i eto mojih zaključaka, za koje “a priori” ne tvrdim da su 100% tačne. Čekam demanti, ali argumentovane i činjenične…Zamisli do kakvih zaključaka bih došao da imam pristup informacijama kao što ih, npr., imaš ti.

    TVOJE TVRDNJE
    „Није могуће да не знате разлику између експлоатационог права и концесије“.
    ODGOVOR
    Moram priznati da stvarno ne znam koja je razlika između “eksploatacionog prava” i “koncesije”. Za mene je to jedna te ista stvar (nije šija, nego vrat). Koliko ja znam, a morao bi da znaš i ti, koncesija (ustupanje) je u prevodu “pravo na korištenje” (eksploatacija je strana reč) nekog prirodnog bogatsva (resursa). Tu razliku pravi (izmislio je) zakonodavac od koga si i ti, očigledno, pogrešno naučio. Kad budeš imao vremena, objasni mi malo razliku između ta dva instituta. Bio bih ti zahvalan.

    TVOJE TVRDNJE
    „Није могуће да сте све написали, али да не знате када је и на основу којих позива и понуда садашњи концесионар у Сребреници добио концесију“.
    ODGOVOR
    Ja sam informacije o tome koristio iz “Naredbe tužioca o obustavljanju istrage”, ali i ostalih informacija objavljenih u sredstvima javnog informisanja. Nigde nisam naišao da je Gross d.o.o. koncesiju (eksploataciono pravo) na rudnik olova i cinka Sase dobio na osnovu javnog poziva (tendera). Da je postojao javni poziv, valda bi ga neko pomenuo, a pre svega tužilac koji je, na iznenađenje mnogih i nezakonito, odustao od krivičnog gonjenja.
    Iz svih informacija i dokumenata nedvosmisleno proizlilazi da je Gross od 2005 do 2007 god. rudnik koristio bez bilo kakvog pravnog osnova (nezakonito), a od 2007 god. do danas, na osnovu (verovatno) samoinicijativne ponude za koju nije ispunjavao ni jedan uslov (znači nezakonito), i to sam objasnio u prethodnim komentarima. Svima je to jasno, samo nije tebi, tuziocu, predstavnicima Mineco (Gross) i naravno onima koji su im to omogućili.

    TVOJE TVRDNJE
    „Није могуће да не знате да предузећа која су имала неизмирене пореске овабезе, као што је Рудник Сасе, нису могла добити концесију“.
    ODGOVOR
    Nisam znao, prvo, da je državnom preduzeću Rudnik Sase koncesija uopšte oduzeta (na tu informaciju nisam nigde naišao) a, drugo, da im je koncesija oduzeta zbog neplaćanja poreza. Kažem oduzeta (a ne kao ti da nije moglo dobiti koncesiju), jer je preduzeće Rudnik Sase već imalo koncesiju (koncesiona prava) za korištenje rude. A firma Gross d.o.o. 2005 god. nije ni mogla imati neplaćenih poreza kad je te godine i osnovano. Kad znaš, zašto ne odgovoriš na moje tvrdnje da preduzeće Gross nije ispunjavalo uslove da uopšte dobije koncesiju na rudunik, niti na javnom pozivu (koji nije nikad objavljen), niti na osnovu samoinicijativne ponude koju je, navodno, podnelo. Naravno, nije ispunjavalo uslove po zakonima RS (o rudarstvu i koncesijama), ali neke druge uslove očigledno jeste. Mi te druge uslove ne znamo (bar ja), ali možemo da ih pretpostavimo.

    TVOJE TVRDNJE
    „Није могуће да не знате да је јавни позив за концесије Букејловићева влада упутила за све ресурсе у РС, односно да су сви рудници имали право да те концесије добију уз само један услов, да плате порезе“.
    ODGOVOR
    Ja znam da je njegova (Bukejlovićeva) Vlada u nekoliko dana dodelila preko 100 koncesija, uglavnom u energetskom sektoru, ali ne znam da je postojao javni poziv za dodelu koncesija za rudnike, i da je firma Gross po nekom javnom pozivu dobila koncesiju na rudnik olova i cinka Sase. Ti, pošto to očigledno znaš, lepo objavi ovde gde je to objavljeno (službeni glasnik, i odluka Vlade za firmu Gross) i ja ću to lepo proveriti. Ako se ispostavi da si bio u pravu, javnu ću ti se izvinuti. Međutim, video sam iz jednog drugog Mačkićevog istraživanja (http://www.etrafika.net/drustvo/28184/vlada-rs-dala-koncesiju-za-losiju-ponudu-kompaniji-u-sredistu-korupcijskih-afera/) kako je kompanija Mineco nedavno dobila jednu koncesiju u hidroenergetskom sektoru u RS, pa predlažem, ako već nisi, da se i ti o tome informišeš. Čovek (Mačkić) je to sasvim lepo istražio, pa se ne treba ni truditi puno da se to razume. A to je bilo 2014 god., što znači za vreme Dodikove vladavine (a Cvijanovićeve vlade).

    TVOJE TVRDNJE
    „Није могуће да не правите разлику између додјељене концесије и Уговора о концесији“.
    ODGOVOR
    Ne razumem šta je ovde “pesnik hteo da kaže”. Moraš biti jasniji. Valda svaku koncesiju treba da prati ugovor o koncesiji. Možda misliš da su ovi iz Grossa imali koncesiju ali nisu ugovor, ili obrnuto.

    TVOJE TVRDNJE
    „Није могуће да не знате да право на концесију могу имати и физичка, а не само правна лица (ово због читаоца којима уваљујеш причу о интелектуалној својини)“.
    ODGOVOR
    Ni ovde nisam razumeo “šta je pesnik hteo da kaže”. Nigde nisam pominjao, a ni pomislio, intelektualnu svojinu. Moraš biti jasniji.

    TVOJE TVRDNJE
    „Није могуће да не знате да се право на концесију може пренијети на друго правно или физичко лице уз сагласност концедента“.
    ODGOVOR
    Znam ja da se pravo na koncesiju mogu preneti, i znam kako je to regulisano propisima RS. Problem je što u konkretnom slučaju, ni u jednom od navedenih prenosa koncesije (Konzorcijum banaka – Južuralzoloto – Rossase – Gross) predmetna konceija nije prenesena u skladu sa propisima RS, što znači da su prenošene nezakonito, i pravo je čudo da to postupajući tužilac nije mogao da zaključi.

    TVOJE TVRDNJE
    „Сав белај је почео неконтролисаним јавним позивом за додјелу концесија из 2005.године, а репови те грешке се вуку и данас. Није могла нова Додикова влада тек тако поништити све те силне одлуке о додјели концесија (по 10-15 дневно), а да не доведе РС до колапса јер би одштете концесионарима биле огромне.
    Оба ова чланка су писана са намјером да се што више забашури одгорност власти у периоду 2002-2006. година, а да се прст упери на Додикову владу која је на власт дошла 2006. године када су све те концесије већ биле додијељене“.
    ODGOVOR
    Samo ću da ti kažem da je koncesija na rudnik olova i cinka Sase, firmi Gross d.o.o. nezakonito dodeljena 2007 god. (Dodikova vlada), a u pravu si kad kažeš da je prethodna Vlada nezakonito dodelila veliki broj koncesija, uglavnom u energetskom sektoru, ali to nema veze sa ovim slučajem.
    Nisam primetio, naprotiv, da je Mačkić tendenciozno pisao bilo šta. On je slučaj obuhvatio od početka do kraja i nije vodio raćuna da li će to “zakačiti” prethodne, ili Dodikovu Vladu. Prema tome, tvoje tvrdnje su tendeciozne.

  11. Иако не посједујем ни елементарна знања о концесијама и разрађеним системима манипулације у овој области, мислим да то никако не може бити препрека да овом младом човјеку упутим похвалу за студиозан присуп проблему са којим се ухватио у коштац.
    Још веће похвале заслужује недвосмислена спремност да, трагајући за истином, „поткачи“ све који то заслужују, ма којем политичком табору припадали. Ако својеврсна иницијатива да се (кад се већ дијелимо) подијелимо на оне који су за истину и правду и оне који су за лаж и неправду, долази од припадника надолазеће генерације, онда то свакако буди наду.

  12. Иако не посједујем ни елементарна знања о концесијама и разрађеним системима манипулације у овој области, мислим да то никако не може бити препрека да овом младом човјеку упутим похвалу за студиозан присуп проблему са којим се ухватио у коштац.
    Још веће похвале заслужује недвосмислена спремност да, трагајући за истином, „поткачи“ све који то заслужују, ма којем политичком табору припадали. Ако својеврсна иницијатива да се (кад се већ дијелимо) подијелимо на оне који су за истину и правду и оне који су за лаж и неправду, долази од припадника надолазеће генерације, онда то свакако буди наду.

  13. ANALIZA STEČAJA FIRME AD“SASE”

    Unapred se izvinjavam autoru Mačkiću što sam uopšte sebi dao za pravo da analiziram ovaj očigledni kriminal, kad ga je on maestralno obradio, i ako ću ponoviti neke njegove konstatacije.

    Dakle, kao što je Mačkić dobro objasnio, stečajni sunovrat državnog rudnika Sase pocinje 2004 god., kada je država od AD Sase oduzela pravo raspolaganja rudnikom i dala ga na korištenje ruskoj firmi (sumnjivog porekla) “Južuralzoloto”, a kasnije to pravo prenela na novoosnovanu firmu Rossase, a nakon toga, i po već pripremljenom scenariju, na novoosnovanu firmu Gross. Sve to bez javnog poziva i istovremeno odbijanja nekih svetski poznatih prerađivača olova i cinka koji su bili zainteresovani za preuzimanje rudnika. Kriminal.

    Ta agonija se “prekida” zvaničnim otvaranjem stečaja nad AD Sase pokrenutog u martu 2009 god. na predog, zamislite, njenog direktora Vukajlović Miodraga. Znači, stečaj nad državnim preduzećem je pokrenut nepunih pet godina nakon što je rudnik nezakonito dat na raspolaganje ruskoj firmi Južuralzoloto. Kriminal.

    Iz Mačkićevog izveštaja smo videli da za sve vreme korištenja rudnika (zgrada, zemljišta, mašina, opreme, itd) preduzeća “Južuralzoloto”, “Rossase” i “Gross”, po odlukama AD Sase i saglasnostima Vlade RS, nisu plaćali nikakvu nadoknadu, i to je trajalo najmanje do 2010 god. kad je nad AD Sase otvoren stečaj, kad je i stečajni upravnik na ročištu izjavio da je “neophodno sklopiti ugovor o korištenju imovine stečajnog dužnika sa korisnikom iste Gross d.o.o.”. To znači da je firma Gross najmanje 5 godina besplatno koristila svu pokretnu i nepokretnu imovinu firme AD Sase koju je država, kao što smo videli, bukvalno oterala u stečaj. Tako je tu koncesiju mogao koristiti bilo ko od nas. Kriminal.

    Prema tome, firmi AD Sase se nezakonito, i bez ikakvog akta, oduzima koncesija na korištenje rudnika (eksploataciono pravo), a za 430 radnika pravo na rad, čime se stvaraju idealni uslovi da jedan privredni subjekat propadne – ode u stečaj. Kriminal.

    Da se “Vlasi nebi dosetili” i nekome ne bi palo na pamet, možda, da većinski (65%) državnu firmu AD Sase izvuče na “zelenu granu” i stavi na zdrave noge, potrudile su se, pazite, upravo firme “spasioci” : “Rossase” i “Gross”, koje se u međuvremenu kod AD Sase zadužuju za “tričavih” ukupno oko KM 5,0 miliona (Rossase 2,0 i Gross 3,0 miliona). Ponavljam: pet miliona konvertibilnih maraka. Sve to u prisustvu, na oči i saglasnost direktora AD Sase Vukajlović Miodraga koji će kasnije, kako je to Mačkić istražio, završiti kao “obični” direktor Mineco-vog preduzeća – rudnika u Srbiji. Kriminal.

    Kasnije ćemo videti (to još treba da se istraži) kome, i po kojim cenama, je stečajni upravnik rasprodao skoro celokupnu imovinu AD Sase koja je imala tržišnu vrednost od oko KM 30,0 miliona. Kriminal.

    Prema mojim nezvaničnim informacijama, većina vredne imovine (pokretne i nepokretne) u toku stečajnog postupka prodata je po neverovatno niskim cenama upravo firmi Gross doo., ali to još treba proveriti. Ako je to tačno, onda firma Gross nije ni imala potrebu da više bilo kome plaća nadoknadu za korištenje imovine AD Sase, jer je istovremeno postala i vlasnik i korisnik.

    Pored “firmi “Rossase” i “Gross”, najveći dužnik firme AD Sase je Rudnik “Trepča” od oko KM 5,0 miliona (mada je direktor Vukajlović rekao KM 3,0 mio). Autor Mačkić je lepo objasnio ko je bio na čelu (direktor) tog rudnika u Srbiji. Koliko mi je poznato, rudnik Trepča je još uvek u funkciji, i nije nikad prekidao poslovanje, tako da je prava misterija zašto se nije insistiralo na naplati tog potraživanja. To konstatuje i stečajni sudija kad kaže “najznačajnija potraživanja su od RTHK “Trepča” 5,1 milion, potraživanje od DOO “Ressase” od 1,9 miliona i potraživanje od DOO “Gross” od 3,0 miliona”. Kriminal.

    Neshvatljivo i zaprepašćujuće je objašnjenje stečajnog upravnika da se od potraživanja prema RTHK “Trepča” “odustalo jer se Investiciono razvojna banka RS proglasila nenadležnom za predmetno potraživanje” i da “stečajni dužnik uopšte nije iskazao imovinu preduzeća na teritoriji drugih republika bivše SFRJ i Federacije BiH”. To ne postoji ni u najnerazvijenim zemljama sveta, i ovde nije potreban nikakav drugi komentar, osim, Kriminal.

    Stečaj nad AD Sase otvara se 2010 god. kad je predsednik Vlada RS (ili predsednik RS) bio Dodik, “dežurni spasilac” Republike Srpske i srpskog naroda, i u situaciji kad je, prema izjavi samog direktora Vukajlović Miodraga, realna – tržišna vrednost imovine (zemljište, zgrade, mašine, oprema) AD Sase iznosila oko KM 30,0 miliona (ponavljam, tridesetmilionakonvertibilnihmaraka), a potraživanja KM 11,0 miliona, što ukupno iznosi KM 41,0 milion. Kriminal.

    Istovremeno, AD Sase ima ukupna dugovanja od oko KM 11,0 miliona, od čega najveći deo državi oko KM 6,0 miliona (5,0 poreskoj upravi i 1,0 PIO) i oko KM 1,2 mio po osnovu dugoročnih (ponavljam: dugoročnih) kredita. Zar Država (Poreska uprava i PIO) nije mogla da otpiše, ili prolongira plaćanje duga, ili Vlada iz Budžeta otplati ta dugovanja i spasi preko 450 radnih mesta i jedan rudnik od strateđkog državnog značaja. Umesto da spašava i kupuje tamo neke (da ih ne nabrajam) državne firme koje su već bile propale, koje nisu više imale radnika i koje nisu imale nikakvu perspektivu da se oporave. Kriminal.

    Ukratko: u stečaj se namerno gura državno preuzeće koje je kroz istoriju uvek poslovalo pozitivno, i u momentu kad raspolaže sa vrednošću realne aktive od oko KM 41,0 miliona, i ima realne “kritične” obaveze ne veće od oko KM 4,0 miliona (kad se odbije potraživanje Države i dugoročne obaveze). Krimianl.

    Čudno je, najblaže rečeno, kako je bilo moguće da stečajni sudija, a ni stečajni upravnik, nije video toliku nesrazmeru između realne imovine AD Sase i njegovih realnih obaveza. Uz malo dobre volje i mali napor državnih organa, drugim rečima onih koji su bili dužni da upravo zaštite državnu imovinu, državni rudnik AD Sase mogao je da bude spašen, a ne da se tolika imovina (decenijama i generacijama sticana) na volšeban način (najblaže rečeno) prepusti (pokloni) privatnim licima.

    Sve ovo zaslužuje jednu još dublju analizu, i ne samo to, ali, nije moje da o tome sudim. Za to postoje nadležni državni organi i oni će to, na zadovoljstvo širokih “narodnih masa”, verovatno i istražiti. Lično predlažem autoru Mačkiću da sve informacije i dokumenta do kojih je došao preda nadležnim organima, koji će po službenoj dužnosti zatražili i dobili dokumente koje njemu nisu bili dostupni. Ko zna, možda će se jednog dana, zahvaljujući autoru Mačkiću, ispraviti ova velika nepravda nanesena narodu. 🙁

  14. Da li postoji mogućnost da se uvede na portalu opcija -l svidja mi se, opcija lajkovanja.?

    A, sada o temi;
    mnog mačak i čika Pero izvrću činjenice, ne govore istinu, da ne kažem lažu.

    Veze s vezom, vidi se da su naručani provokatori, boljereći, kupljeni izdajnici, prosarajevski , antisrpski elementi…. Ja u to ništa ne vjerujem , i spavam kao beba…
    Taman posla da očima vjerujem, njih koristim i poglede upirem na isključivo na lijepe i vedre pojave i tipove.
    Ukoliko želim da budem informisan, odgledam RTRS, nagledam se tu lijepih tipova i tipkinja.
    Svi gojni, podvoljci do stomaka, istimareni, lijepo obučeni, isfarbani…., lijepo zbore, onako sočno, narodski. Ništa uvijeno, zakukuljeno, zamumuljeno…..

    Nasikirali ste mi moga bigera, i onoga sa krestom, samo njima vjerujem, oni sve znaju….

  15. Ljudi, ostadoh bez teksta. Sta im uradise Macak i Cika Pera. Pobucase ih ko Simo (ali ne nas Simo) citanku. Hajde sad da vas vidim slokolovi (Orozi&CO). Guknite gloubovi. Sakrili se u misju rupu. Ove krvopije koji su sad na vlasti, a ni oni prije njih nisu bili bolji, moze da brani samo braca po materi. ista bagra, i ista sorta. Kuku nama ko nas vodi. Gore nego kod Radoja Domanovica.

  16. Dobro je Cika Pera rekao: Mackic sa ovim informacijama, podacima, cinjenicama i dokumentima treba da ide pravo u SIPU. Jedino SIPU. Ostalima vise ne vjeruje ni rodjena majka. Ovo drugovi iz SIPE sigurno citaju. Ako se ne pomaknu da nesto urade po ovom pitanju usledice im zasluzena Bozja kazna. Ovaj kriminal ne moze ostati nekaznjen i samo je SIPA ta koja nesto moze probati da uradi. Nece moci da uradi (takva nam je drzava) ali moze da proba. I to ce biti nesto izludjelom narodu. Vi iz SIPE, pazite. ne zelim da vam govorim sta treba da radite. Ali imajte u vidu da i vas neko prati.

  17. Bio sam malo odsutan. Nisam pratio debatu. Uh sto se razljutih kad procitah ove Cika Perine komentare. Jeste da se nadovezao na ono sto je mackic vec rekao, ali i malo pojasnio. Mogu li se njih dva nekako udruziti, ako vec nisu. Napravili bi pravu pometnju u „neprijateljskim redovima“. Moze li Cika Pero da otkrije pravi identitet. Mackic vec jeste i to je velika stvar. svi mi ovdje „guglasi“ i „blogeri“ nemamo muda da kazemo ko smo i sta smo. Ukljcujuci i Cika Peru. Mackic medjutim jeste i to je pravi borac za radnicka – narodna prava. A sta nam je sa Simo P. orozom. Tabiri po dodikovim privatnim dosijeima nebi li pronasao neki ugovor o kreditu stariji od onog koje su dodikovi nasli. Nije lako, ali ako bude uporan uspjece. Sto stariji, to bolji. Ugovor. ve je dobro odradio, al’ odkud da iznese pred novinare papire tek odkucane. Mucenik (on i njegovi savjetnici) nije se sjetio svih detalja. Ne znam da postoji nacin da se utvrdi tacno koliko je staro mastilo na jednom papiru. isto kad covjek umre, ne daj Boze, ili pgine. U minutu znaju kad je dusu ispustio. To mi nikad nije bilo jasno. Al’ nauka je nauka.

  18. SAD SAM PROCITAO I KAKO SU OVI SRECKOVICI DOBILI KONCESIJU U 2014 GOD. NA JEDNU HIDROCENTRALU. EVO (http://www.etrafika.net/drustvo/28184/vlada-rs-dala-koncesiju-za-losiju-ponudu-kompaniji-u-sredistu-korupcijskih-afera/). PA MI NISMO STVARNO NORMALNI. TAKVE OCIGLEDNE PREVARE I BACANJE NARODU PRASINE U OCI NIJE VIDJELA NI CAUSESKOVA RUMUNIJA. E MOJ BAJIC ZLATARU. DA LI SI TU UOPSTE SVJESTAN DA CE TE TVOJI MANGUPI GLAVE DOCI. NE TREBA NIKO DA SE MIJESA SA STRANE

  19. ANALIZA ODLUKE VLADE IZ 2007 GOD O DODJELI KONCESIJE I REALIZACIJE KONCESIONOG UGOVORA

    Pored onog što sam već naveo u mom ranijem komentaru u vezi sa donošenjem Odluke Vlade RS o dodeli koncesije i realizaciji koncesionog ugovora, mogu još da kažem, ili ponovim, sledeće:

    1. Vlada RS donosi odluku o dodeli koncesije na jedno prirodno (opštenarodno) bogatstvo bez bilo kakvog obrazloženja. Prema prpisima RS (Zakon o upravnom postupku, Zakon o Vladi, itd.), odluke državnih organa su upravni akti i kao takve moraju biti obrazložene. Mi ne znamo na osnovu čega je Vlada RS donela tako važnu odluku : (a) firmi koja je osnovana samo nepune dve godine ranije; (b) firmi koja pre nego što joj je rudnik dat bez koncesinog ugovora nije imala više od 3 zaposlena; (c)firmi koja nije imala nikakvog iskustva, ni mašina i opreme, za obavljanje poslova istraživanja, eksploatacije i preradi rude; (d) frmi koja nije imala nikakve dozvole, licence i certifikate (a to je po Zakonu o koncesijama bio uslov) za obavljanje te delatnosti; (e) firmi protiv čijih osnivača su u Rumuniji vođeni krivični postupci (kasnije okončani osuđujućom presudom), a u Srbiji pokrenuti krivični postupci (potvrđeni) za nezakonitosti u privatizaciji, koji su još uvek u toku; itd.

    2. U Odluci Vlade RS stoji da se koncesija dodeljuje, pored ostalo, i za “preradu rude”. Firma Gross d.o.o. nikada, pa ni danas, (koliko je meni poznato) nije imala kapacitete (licence, tehnologiju, mašine, opremu) za obavljanje poslova prerade rude, i kao takva nije ispunjavala jedan od osnovnih uslova, ne zamo iz Zakona o nokcesiji, nego i samoj Odluci Vlade RS o dodeli koncesije. Prema mojim informacijama (a to se moglo pročitati i u štampi), firma Gross d.o.o. svu rudu izvozi putem svojih povezanih firmi u inostranstvu, i to ispod tržišnih (berzanskih) cena, čime se izbegava plaćanje poreza na dobit u RS. Koliko mi je poznato, u tome bi, ako je tačno, moglo da bude elemenata krivičnog dela;

    3. Tačkom III Odluke Vlade regulisan je način plaćanja koncesione naknade (4,10 KM/tona), ali nije rečeno kako će se to (koliko je rude proizvedeno) utvrđivati. Da li na osnovu zajedničkih zapisnika, da li na osnovu izvoznih faktura (pošto su sve izvozili), da li na osnovu dnevnih evidencija koncesionara, itd. Možda je to regulisano Ugovorom o koncesiji (čisto sumnjam), ali Mačkiću nikad (neshvatljivo i protivzakonito) nije dat ni na uvid taj ugovor. Posebno je diskutabilan način usklađivanja cena sa “referentnim cenama na londonskoj berzi), jer Odlukom Vlade to uopšte nije precizirano (postoji više načina da se tumače cene sa londonske berze), a ne verujem da je razrađeno ni Ugovorom o koncesiju. Da firma Gross nije sigurno plaćala državi nikakvu koncesionu naknadu per godina (od 2005 do 2010 god.) znamo tako što je tonstatovao u zapisniku Suda sa otvaranja stečajnog postupka AD Sase (izjava stečajnog upravnika);

    4. Kada je, i da li je ikad, firma Gross uplatila jednokratnu koncesionu naknadu od 405’000 KM. Moji izvori govore da ta naknada; ili nije nikad plaćena, ili je plaćena znatno nakon potpisivanja koncesionog ugovora. Ako je to tačno, koncesioni ugovor nije smeo biti potpisan pre nego što se ta naknada uplati. Takođe, veoma je upitno da li firma Gross uopšte redovno i ispravno plaća konceionu naknadu. Ne bi me iznenadilo da ne plaća, pošto je javna tajna (ali i to bi trebalo proveriti) da je najmanje 1/3 firme Gross (znači koncesionara) u vlasništvu jednog političara iz RS, koji je i omogućio sav ovaj, priznaćete očigledni, kriminal. Kad se, i ako se, protiv tog političara pokrene krivični postupak Sud će imati mogućnost da traži i dobije (proveri) podatke o vlasništvu firme na Kipru koja je suvlasnik koncesionara, firme Gross d.o.o.;

    5. Kad je već jednom Vlada nezakonito dodelila konceiju za Rudnik, Vlada je u međuvremenu imala nekoliko osnova da raskine (a nije) koncesioni ugovor radi kršenja odredaba ugovora (bar ono što se zna) ili nepoštivanja njegovih odredbi. Naprotiv, Vlada RS je imala obavezu da taj ugovor raskine jer : (a) vlasnik firme Gross (Mineco Ltd.) je nezakonito promenio vlasničku strukturu koncesionara (firme Gross), što je konstatovala Komisija za koncesije RS svojim izveštajem za 2010 god. (“promena vlasničke strukture koncesionara Gross doo urađena je suprotno Zakonu o koncesijama RS i Pravilniku o prenosu koncesija” stoji na portalu Komisije za koncesije); (b) koncesionar nekoliko godina zaredom ne ispunjava obaveze iz Ugovora o konceiji u pogledu istraživanja eksploatacije rude, što je isto tako konstatovano od strane komisije za koncesije i što se može videti na njihovom linku. Prema članu 30 zakona o koncesijama iz 2002 i 2009 god., “ugovor o koncesiji se raskida ako koncesionar ili koncedent ne ispunjavaju obaveze iz koncesionog ugovora i ako koncesionar promeni vlasničku strukturu suprotno odredbama zakona”. Oba ova uslova su ispunjena po nekoliko puta.

    Eto, to e to. Opet se izvinjavam novinaru Mačkiću ako sam ovde ponovio neke njegove već izrečene konstatacije, i predlažem mu da ne odustaje od traženja Ugovora o koncesiji (i ostalih dokumenata), jer to ne može biti poslovna tajna zbog značaja prirodnog resursa. O tome javnost ima pravo, i mora, da bude informasana.
    Istraživanje o načinu na koji firma Gross realizuje ugovor o koncesiji može da kompletira (predlažem mu) podacima o izvozu rude ispod tržišnih cena, plaćanju koncesione naknade, prodaji pokretne i nepokretne imovine stečajnog dužnika firme AD Sase, razlozima za obustavu dva krivična postupka i, na kraju, da o svom istraživanju obavesti nadležne (ali one prave) državne organe.

  20. jezdo,23.02.2016. 16:34:53

    “Ljudi, ostadoh bez teksta. Sta im uradise Macak i Cika Pera. Pobucase ih ko Simo (ali ne nas Simo) citanku. Hajde sad da vas vidim slokolovi (Orozi&CO). Guknite gloubovi. Sakrili se u misju rupu.“

    Ево сокола Симе, а да видимо ко ће на крају остати усрани голуб.

    Раније сам мислио да карактерни Пера и Језда (ко год били) не познају законе и појмове из области концесија, али сам већ увјерен да је оваква сила података набацана, за неупућене компликовано написана, само да би се сакрила једна чињеница коју је Мачкић скроз заборавио поменути (мислим ненамјерно јер и сам добро не разумије ово што су му написали).

    Елем, у покушају да се прикрије права хронологија догађаја Мачкић је (не)намјерно заборавио поменути одлуку Владе РС од 1.8.2005 о јавном позиву за подношење самоиницијативних понуда што можете прочитати у Сл. Гласнику РС бр.70/05:

    http://www.gimbl.com/docs/sgrs2005/broj%20070.pdf

    Из поменутог сл. гласника Језда, Мачкић и Пера могу прочитати да се јавни позив може упутити и за достављање самоиницијативних понуда, а не једно или друго , а никако то није тендер.
    Јавни позив се односио на све ресурсе Републике Српске: угаљ, метале, неметале, воду, енергију…

    Нека фронталук прочита ту одлуку коју је потписао Перо Букејловић и схватиће зашто је у овом обимном чланку о Сасама ова одлука прешућена.

    Даље, постаће јасно и зашто је влада Драгана Микеревића девет мјесеци раније одузела експлоатационо право руднику и зашто је конзорцијум банака оспорио ту Микеревићеву одлуку и правду потражио на суду послије објављивања те одлуке, па ће бити и јасније да је државном предузећу рудник отет 2004, а не 2007.године како се жели овим текстом рећи.

    Моје питање за Мачкића је врло јасно:
    “Зашто ову врло важну одлуку ниси ни поменуо?“

    А фронталук нека обрати пажњу на кључне догађаје од 10.09.2004 до 31.05.205.године у Мачкићевом графичком прилогу.
    Ту лежи зец, а не у 2007.години.

  21. Симо П. Ороз,

    Одлуку нисам поменуо јер сам је први пут видио прије два-три дана. Моја грешка, признајем. Извињавам се читаоцима због тога.

    Сама одлука је спорна и ништа не разјашњава. Њоме се расписује јавни позив за прикупљање самоиницијативних понуда, што је институт који тадашњи Закон о концесијама не препознаје.

    Влада се при расписивању јавног позива за подношење самоиницијативних понуда позива на чл. 27 Закона о концесијама који говори о „случају да понуђач министарству поднесе предлог за концесију за коју није расписан јавни позив…” Дакле, одлука није правно утемељена.

    Сама језичка конструкција „јавни позив за подношење самоиницијативних понуда” је бесмислена. Уколико Влада распише позив за подношење понуда, онда је тиме већ покренута иницијатива и било која понуда пристигла на тај позив не може бити самоиницијативна.

    То се потврђује и Пословником о раду Комисије за концесије, који препознаје само јавни позив потенцијалним понуђачима и самоиницијативну понуду као два начина додјеле концесије. http://koncesije-rs.org/cir/index.php?prikaz=stranica&id=10

    Што се тиче ове одлуке и додјељивања концесије, мислим да је кључно питање сљедеће: Уколико је Гросс самоиницијативну понуду поднио заиста на основу поменутог јавног позива, а не накнадно, зашто је било потребно скоро двије године од затварања јавног позива да Комисија да сагласност Влади за вођење преговора са Гроссом, а камоли да се концесија и додијели?

    Напослијетку, нигдје у Службеним гласницима не могу пронаћи ниједну одлуку Комисије о налазиштима Сребреница, Сребреница II, Казани и Витловац, који су предмет концесије. Требало би да постоји одлука Комисије о приједлогу најповољнијег понуђача, а по чл. 38 Пословника „одлуке Комисије објављују се у ’Службеном гласнику Републике Српске’.”

    „па ће бити и јасније да је државном предузећу рудник отет 2004, а не 2007.године како се жели овим текстом рећи.”

    Додјелом концесије тај процес je само окончан.

  22. мачак,26.02.2016. 11:55:04

    “Одлуку нисам поменуо јер сам је први пут видио прије два-три дана. Моја грешка, признајем. Извињавам се читаоцима због тога.“

    Немаш се ти шта извињавати. Ти си млад човјек и ја ти честитам на труду, а истовремено те упозоравам да су те они који су ти давали документацију намјерно зајебали и прескочили да те напомену да је ово најважнија одлука јер су се на основу ње2005.године покренуле све концесије за све ресурсе РС.

    Ја да сам на твом мјесту овог тренутка би их назвао и јебао им матер.

    Све додијељене концесије, од којих су многе успјешне приче, многе неуспјешне, сви спорови и све остало што је добро и што је лоше има коријен у тој одлуци.

    Ти си толико тога презентовао јавности, а ниси најважнији документ који баца сасвим друго свјетло на додјелу концесије на рудно богаство Саса.

    Срећом, та концесија је успјешна прича, људи раде, добијају редовно плате, држава добија свој дио, а ти не треба више да дозволиш да са тобом манипулишу лопине попут Језде, пизде Пере и осталих којима је стало да направе случај тамо гдје га нема.

  23. Симо П. Ороз,

    Документацију сам прикупљао сам, путем захтјева̂ за приступ информацијама.

    Највећи проблем у овој причи је нетранспарентност власти, због чега се не може разјаснити све што је спорно, како у вези са концесијом, тако и мимо ње.

    Чак и ако се занемари улога и пословање Гросса прије додјеле концесије, оно што остане није тако бајно. Понављам, у извјештајима о раду Комисије за концесије се из године у годину наводи да концесионар не испуњава законске и уговорне обавезе.

  24. Мачкићу,

    нетранспарентност власти је општа појава у свим државама свијета. Свака власт објављује само оно што мора по закону, па тако и наша.

    Међутим, одлука о којој говорим је уредно објављена у Сл. гласнику РС и ту не можеш кривити нетранспарентност власти.

    Ту је пресудило твоје неискуство и поквареност оних који су ти давали информације и усмјеравали исте.

    Што би рек’о наш народ:“ Завели су те за Голеш планину“.

    Имаш моју пуну подршку у даљем раду и користим прилику да ти захвалим за све информације које си дао у овом свом тексту, али те напомињем да не заборавиш да јебеш матер онима који су ти селективно давали информације са циљем да те усмјере на мету која њима боде очи.

  25. „нетранспарентност власти је општа појава у свим државама свијета“

    pa, i ne baš… možda bi oni koji obavljaju neke funkcije u svim državama voljeli da je tako ali postoje i zakone i mehanizmi kojima se to svodi na što je moguću manju mjeru. negdje uspješnije negdje manje uspješno. ali većina stalno unapređuje te mehanizme..
    pa, evo, i Rumunija.

    „Glavna tužiteljica Laura Kovesi optužuje za korupciju u prosjeku četiri osobe na dan. Uzrok tomu jest što su u samo tri godine obje velike stranke, Narančasti (liberali) i Crveni (socijaldemokrati) izgubile izbore pa se stalo na kraj ‘međustranačkoj mafiji’ koja je vodila zemlju, izbjegavala plaćanje poreza, namještala natječaje i potkupljivala suce i tužitelje „

    http://www.jutarnji.hr/sva-elita-u-rukama-antikorupcijske-policije-uhiceni-bivsi-ministri–suci–tuzitelji–na-meti-i-premijerova-obitelj/1299524/?fb_action_ids=10154077960190209&fb_action_types=og.likes

  26. Алкес,

    Држава објављује само оно што мора, односно само оно што је законом обавезна.
    Скако објављивање информација које нису законом прописане у озбиљним државама се третира као кривично дјело.

    Други пар опанака је како је која држава то регулисала и до којег нивоа.
    Ни ја нисам задовољан како је то код нас регулисано.

    Имали смо скоро највећи скандал око нетранспарентности последљих година када је на “тајној сједници“ усвојен механизам координације и занимљиво је да они који највише кукају на нетранспарентност власти РС, чак и онда када се акти уредно објављују у службеним гласницима, нису осудили такав начин доношења механизма координације од стране власти БХ-нивоа.

  27. @Симо П. Ороз
    “ Немаш се ти шта извињавати. Ти си млад човјек и ја ти честитам на труду, а истовремено те упозоравам да су те они који су ти давали документацију намјерно зајебали и прескочили да те напомену да је ово најважнија одлука јер су се на основу ње2005.године покренуле све концесије за све ресурсе РС. 

    Ја да сам на твом мјесту овог тренутка би их назвао и јебао им матер.“

    Стварно се, друже Рајко, морам насмијати конструкцијама које ти правиш у својиј глави. Човјек добио информације од власти, „а они намјерни прикрили криминал политичких противника“???? Хахахахаха! Иако су дали информације из којих је видљив лоповлук њих самих.

    Друже Рајко, криминал тих бивших је одговорност и данашње власти, која ништа није урадила да похапси бандите. Додик је слагао за ревизију приватизације. МУП РС не ради свој посао. Министар Мектић ради свој посао. Рекао је да нема ништа против да Букејловић робија и 50 година уколико је крив, али да му није јасно зашто га МУП РС не прогони уколико имају сазнања. МУП РС није ништа урадио поводом пљачке Литванаца. Прексиноћ испред центра Арие Ливне поново видјех мечку литванских регистарских таблива. Можда је дошао неко да се растали?! Зато ја желим Мектића на челу МУП РС, којег тренутна власт девалвира и своди на прогон кокошара. А ви Мектића називате издајником, док прећуткујете Лукачеве везе с ратним и поратним криминалцом, Дудаковићевим блиским сарадником.

    Мачкићу, контактирајте Мектића!

  28. drazen78bl,27.02.2016. 13:04:28

    “Рекао је да нема ништа против да Букејловић робија и 50 година уколико је крив, али да му није јасно зашто га МУП РС не прогони уколико имају сазнања.“

    Што се хећимче зајапурило?!

    Прво, нико није рекао да је Букејловићева одлука о Јавном позив за достављање самоиницијативних понуда незаконита. Одлука је итекако законита, а ја сам само указао Мачкићу да је у својој хронологији није требао изоставити јер она баца сасвим друго свјетло на проблем концесије на Сасама и говори да је концесија која је сада тамо на снази итекако легална.

    Твоје позивање Мехтића у акцију у Сасама је у духу онога о чему сам већ писао да се нападе предузеће које је легално добило концесију, уредно извршава обавезе према држави, добро и редовно плаћа раднике.

    Народ је прочитао ту игру и овај твој крик могу само протумачити као израз немоћи.

  29. Друже Рајко, још де смијем конструкцијама које саставиш у ћиверици да актуена власт намјерно крије документе који им компромитују политичке противнике. Ти си „гласноговорник“ удбомафијашких структура које експлоатишу природна богатства ове земље. Дам ја теби могућност да зарадиш 200 милиона КМ и замолим те да на плате у наредних 30 година одвојиш милион КМ годишње, и направио сам добар посао? Умјесто да сам организујем експлоатацију и запослим раднике уз 170 милиона КМ прихода. Је ли ти тако функционишеш и у породичном домаћинству? Трошиш паре у кафану, а бабу даш комшији, старом удбашу, да је експлоатише, и купи ти двије литре уља и пет кила Шпирићевог шећера?! И литру коњака.

  30. drazen78bl,27.02.2016. 14:13:04

    “Умјесто да сам организујем експлоатацију и запослим раднике уз 170 милиона КМ прихода.“

    Опет елементарно незнање…

    Циљ бизниса је профит.
    170.000.000 КМ прихода ништа не значи, ако имаш 171.000.000 КМ расхода.

    Када је рудник био државно предузеће остваривао је и веће приходе па је опет пропао.
    Није ствар у приходу. Расходи су ти који диктирају профит.
    Ствар је организацији, вођењу рачуна о трошковима, мотивацији запослених, дисциплини, планирању инвестиција, итд…

    Раније сам написао да је одузимање концесије садашњем концесионару стратешки циљ сарајевске политике, али су ме ови из телалука напали и тврдили да то није тачно и да ту нема неког великог хаира, а сад ми тврде да се могу за годину дана зарадити десетине милиона, па се ја питам како то да Бакир није заинтересован за те милионе?

    Телалук се не може одлучити да ли би пишкио или какио.

    Немам намјеру губити вријеме са аналфабетом и социјалним демагогом, него да закључим своју расправу о овом тексту.

    1. Одлука Букејловићеве владе о расписивању јавног позива је законита, а можемо расправити да ли је и паметна.

    2. У Мачкићевом есеј, који је дао много занимљивих података, изостављен је кључни податак о том јавном позиву.

    Завршавам по овој теми јер су се Језда и Пизда негдје изгубили. Добро сам прогнозирао да се ради о усраним голубовима за једнократну употребу.

    Мачкићу желим све најбоље и да у будуће буде опрезнији, да не дозволи да се са њим манипулише и мислим да му је ово добро искуство. Има моју подршку, али то не значи да га нећу критиковати када није у праву.

  31. Симо П. Ороз,27.02.2016. 10:38:00[1610

    državu predstavljaju njene organizacije, institucije itd. a u njima ljudi koji su izabrani, imenovani ili profesionalno zaposleni te, prema tome, i odgovorni za ono što rade…dakle, „država“ sama ne može ništa raditi ili ne raditi.

    informacije čije objavljivanje je kažnjivo djelo su unaprijed definisane ili zaštićene pojedinim odlukama vlade. državu predstavljaju poltičke stranke koje su dobile povjerenje građana za određen period.
    inače, ako se malo bolje pogleda Ustav vidjeće se da on i postoji zbog zaštite građana a ne države. on ograničava djelovanje države tj. onih koji je predstavljaju i štiti građane od njihove samovolje. dakle, nije država iznad građana već obrnuto.

    https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2_%D0%A0%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5_%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5_%E2%80%94_%D0%9F%D1%80%D0%B5%D1%87%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B8_%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%81%D1%82

  32. Симо П. Ороз,27.02.2016. 17:16:32[161114]
    Demagog i demagogija spadaju među pojmove koji se najviše koriste u političkom životu i javnom govoru uopće. Demagog dolazi od grčke riječi demagogos – vođa naroda, pukovođa. U antici demagog bio je obično govornik koji je nastupao kao predstavnik narodnog raspoloženja.

    Među poznatijim demagozima u antičko doba bio je i Periklo. Danas demagogom zovu osobu iz javnog života, osobito političara, koji vještom retorikom, smislom za senzacionalno obraćanje te prividnim dokazima, sijanjem iluzija i sličnim vještinama, koristeći psihologiju širokih slojeva, usmjerava javno mnijenje sebi, stranci ili određenom pokretu u korist.

    Demagogija je metoda kojom se služi demagog, a u suvremenom političkom životu demagogija znači politiku utemeljenu na korištenju emotivnih i iracionalnih metoda u cilju pridobivanja masa onih kojima se nastoji vladati. Radi se često o laskanju, podilaženju, lažnim obećanjima širim slojevima društva, a najčešće u pitanju su neizvedivi programi, s ciljem zadržavanja privilegija i vlasti. Aristotel je demagogiju smatrao nečistim i iskvarenim oblikom vladavine, pomoću kojeg se uspostavlja vlast nižih slojeva, na čelu s demagozima. Prošla su tisućljeća, a demagogija i demagozi i dalje prolaze.

    Mora se priznati da je „vodza“ demagogiju doveo u jos napredniji stadij pa se uskoro moze zvati i dodikovija.
    Ali ti,Simo,pocinjem vjerovati da si upravo ti kreator svi njegovih ponasanja i da si upravo ti prvi medzu onih 17 savjetnika….

    Samo jedno ne zaboravi:Na drugoj strani je vec opasna i u velikoj vecini populacija koja je toliko obespravljena,osiromasena,ojadzena da vise nema sta izgubiti.Ostale su jos samo otrcane fraze tipa bez vodze nema ni RS.Para se poodavno nema za kupovinu novih papaka jer ih svakom danom sve vise ponestaje.
    Za tebe ne brinem,takvi se uvjek prilijepe za vlast.I na neki nacin i doprinesu propascu iste.Ima neki naziv(latinski) za neke organizme sto upravo tako zive.Ne mogu se sad sjetiti;)

  33. HELP!
    HELP!

    HELP!

    SOS
    SOS
    SOS

    OHR-u

    EVROPO

    DOBRI LJUDI ŠIROM SVIJETA,

    SPASITE LJUDE U REPUBLICI SRPSKOJ!

    OD GLADI,OD KRIMINALA, OD KORUPCIJE, OD TIRANSTVA REŽIMA !

    OD NEPRAVDE, OD BEZVLAŠĆA, OD PRIMITIVIZMA,
    REŽIM NAS UBIJA IZGLADNJIVANJEM.
    MOŽE LI DA SE ŽIVI OD NIČEGA ILI OD KOJE MRVICE?

    REŽIM TO RADI PRED OČIMA CIJELOG SVIJETA,
    POMOZITE NAM DOK NE BUDE KASNO,

  34. @Simo P. Oroz

    Na zalost, Siminu (Rajkovu ili Perinu), nisam odustao od diskusije, niti me je pokolebalo u uverenjima njegovo „otkrice“ postojanja Odluke o objavljivanju javnog poziva za prikupljanje samoinicijativnih ponuda iz 2005 god. Naprotiv.

    Međutim, malo sam se razočarao u samog sebe, jer obično kad nekom argumentovano nekoliko puta objasnim jednu te istu stvar (i još nacrtam), brzo shvati, a i prihvati. Sa Simom- Rajkom-Perom, očigleno imam neki problem koji, za sada, sam sebi ne mogu da objasnim. Da čovek škole (one redovne-prave) očigledno nema to sam odmah zaključio, ali da sa tolikom upornošću brani neodbranjivo, zaista ne mogu da shvatim. Ovde mu najmanje deset ljudi objasnjava (crta) da je nezakonito sve što je urađeno sa dodelom koncesije (gde su sad Simo-Rajko-Pero ta eksploataciona prava) za rudnik Sase i otvaranja stečaja nad AD Sase, ali ne vredi. Čovek uporan da odbrani neodbranjivo, i još na kraju sam sa sobom likuje i proglašava pobedu. Simo-Rajko-Pero je čudo. Neviđeno. Koju pobedu ti proglasi, Crni Simo.

    Međutim, zameram i Mačkiću što je bez ikakve potrebe, na frontalni Simin napad sa Odlukom, meni neobjašnjivo prešao u defanzivu i počeo da se pravda i izvinjava. Zašto ako Odluka (kao Dodikov ugovor) nema nikakve veze sa nezakonitim dodeljivanjem koncesije za rudnik Sase : ni firmi Južuralzoloto, ni firmi Rossase, ni firmi Gorss, a to ću i objasniti.

    Pa, Crni Simo-Rajko-Pero, prvo, ta (“tvoja”) Odluka nije uopšte objavljena u skladu sa propisima RS, jer ni jedan propis RS ne poznaje institut „javni poziv za prikupljanje samoinicijativnih ponuda“. Pročitaj, Simo-Rajko-Pero, kako je Zakon o koncesijama (na koji se i “tvoja” Odluka poziva) regulisao materiju dodele koncesija na osnovu “javnog poziva (tendera) i samoinicijativnih ponuda. Zaista nemam više ni volje a ni snage da ti “crtam” već nekoliko puta nacrtano. Uzmi, Crni Simo, Zakon u ruke i mani se demagogije (dobro ti neko reče).

    PREMA TOME, CRNI SIMO, ODLUKA VLADE RS O OBJAVLJIVANJU JAVNOG POZIVA ZA PRIKUPLJANJE SAMOINICIJATIVNIH PONUDA, NIJE OBJAVLJENA U SKLADU SA ZAKONOM.

    A kad odluka opšteg karaktera nije donesena (objavljena) u skladu sa Zakonom, nisu u skladu sa zakonom ni sve pojedinačne odluke donesene na osnovu te opšte odluke.

    Međutim, i da je donesena i objavljena u skladu sa Zakonom, ta odluka nije bila osnov za dodelu koncesije za rudnik Sase, a evo i zašto:

    Prvo, firmi Južuralzoloto rudnik je dodijeljen na koristenjem (na koji način mogao si da vidiš iz mojih ranijih komentara) 2004 god., što znači godinu dana pre objavljivanja “tvoje” Odluke. A videli smo da ta firma nije bila uopšte osposobljena da koristi koncesiona prava;

    Drugo, firma Rossase je “nasledila” koncesiju od firme Južuralzoloto koja je, verovatno, bila i njen vlasnik ( Južuralzoloto je bila vlasnik firme Rossase);

    Treće, firmi Gross je koncesija data 2005 god. (u istoj godini kad je ta firma osnovana) kao posledica potpisivanja ugovora o isporuci rude sa firmom Rossase, kojoj je, kao što smo videli, tu koncesiju “delegirala” firma Južuralzoloto, i kao posledica potpisivanja ugovora sa firmom AD Sase o korištenju zgrada, opreme i mašina.
    Prema tome, očigledno je da je firma Gross nasledila nezakonitu situaciju koja je započeta još 2004 god. (pre objavljivanja te tvoje famozne odluke) dodelom koncesije firmi Južuralzoloto. To je jedini mogući zaključak, a to stoji i u nezakonitoj Naredbi Tužilaštva o obustavi krivičnog gonjenja, jednog od retkih zvaničnih dokumenata koji smo imali prilike da vidimo.

    Da je firmi Gross koncesija dodeljana na osnovu “tvoje” Odluke, onda bi ta odluka o dodeli koncesije morala da bude objavljena u Službenim glasniku RS, kako nalaže Zakon o koncesijama i odgovarajući pravilnici Komisije za koncesije. Pošto nije, pretpostavka je da i ne postoji, a ti ako imaš (kao što imaš) mogućnosti da je zatražiš i dobiješ od nadležnih organa, izvoli pa je objavi. Ako ta odluka o dodeli koncesije firmi Gross iz 2005 god. postoji, i ako je objavljena u Službenom glasniku, onda ćemo moći da vidimo koje je to uslove ispunjavala firma Gross (a nije ni jedan) da joj se dodeli tako važna koncesija. Uz tu odluku mogao bi da objaviš i ugovor o toj koncesiji, jer je pretpostavka da postoji.

    Po svemu sudeći, firma Gross je rudnik olova i cinka Sase od 2005 god. do 2007 god. koristila na “divlje”, jer kako objasniti činjenicu da za to državi nije plaćala nikakvu koncesionu naknadu, a i to je jedan od uslova za dobijanje jedne koncesije. Čak šta više, firma Gross državi nije plaćala koncesionu naknadu sve do 2010 god. kad je AD Sase otišla u stečaj, što je konstatovano i u Rešenju Suda o otvaranju stečaja. Pored koncesione naknade državi, firma Gross najverovatnije nije plaćala ni nadoknadu za korištenje zgrada, mašina i opreme po ugovoru koji je 2005 god. zaključila sa firmom AD Sase, jer kako objasniti dug firme Gross prema firmi AD Sase u stećaju u momentu otvaranja stečaja, u visini od 3,1 miliona KM.

    Pored toga, da je firmi Gross koncesija dodeljena na osnovu “tvoje” Odluke, zašto bi onda država toj firmi dodelila koncesiju ponovo 2007 god. i to, kao što sam istakao u ranijim komentarima, u nezakonitoj proceduri i u situaciji kad firma Gross nije ispunjavala ni jedan uslov da joj se dodeli ta koncesija na osnovu samoinicijativne ponude.

    Da su nadležni državni organi (ministarstva itd.) novinaru Mačkiću stavili na raspolaganje svu traženu dokumantaciju, ne bismo bili u situaciji da se ovoliko mučimo i zaključimo šta se zaista događalo. Sama činjenica da Mačkiću ta dokumentacija nije dostavljena, govori sama za sebe. Jer, da je sve čisto (kao što očigledno nije) zašto bi se neko bojao da te informacije objavi. Nije tačno da se radi o tajnosti podataka (odluka, ugovora, itd), pošto se tu radi o javnim – državnim – narodnim prirodnim resursima, koje su vlasništvo svih nas (vas), pa kao takvi moraju da budu dostupni javnosti.

    Uostalom, i nadležni organi, a i firma Gross (koji ovu polemiku, siguran sam, prate), mogli bi da se oglase da nešto potvrde ili demantuju, ali činjenično i argumentovano. Sve dok ćute, smatraće se da nisu u pravu.

    Uostalom, mogao bi i ti, Simo-Rajko-Pero, da to umesto njih uradiš (ponavljam samo dokumentovano) jer je očigleno da si njihov portparol, ili si neki njihov marginalizovani političar koji na ovaj način nastoji da se ponovo uvuče tamo gde je već jednom bio, i odakle su ga očigledno izbacili. Drugog zakljućka nema.

    I MANI SE, SIMO-RAJKO-PERO, DEMAGOGIJE ŠTO LEPO REČE “JASSE”.

    A da sam na Mačkićevom mestu, tek sad ih ne bih ostavio na miru, i nastavio bih “istragu” u svim pravcima. x-(

  35. @Симо П. Ороз

    Лапсус је. Мислих написати профит, јер је то тај однос негдје. Нама свима мање од 10&, а бандитима уведеним у посјед 90+%. Ствар је у томе да државна фирма може добро пословати ако је не угушите социјалним запошљавањем партијаша и ако је не черупате као плијен. То што сте ви лопови не значи да државна предузећа не могу опстати. Многе западне земље успјешно управљају јавним предузећима, али немају црвену банду као најмалигнији, анапластични канцер. Ти и твоји лопови бисте и чекић покварили.

    Побновићу да прочита Чика Пера и схвати психопатологију твог обрасца понашања. Ти си лик из Кустуричиног „Подземља“, који живи у подруму и нема контакт с реалнинм свијетом. РТРС ти јави да си побједник и ти сам себи додјелиш медаљу и прослављаш. Твој је проблем што не видиш да си умазан голубљим дреком.

  36. Ne, Pero Simić nije umazan golubijim drekom, on je umazan krvlju naroda, i njegovim znojem. Jedino nam treba da imponuje koliko nas smatra važnima da mu je skoro pa glavna dužnost data od firera da se bavi frontalom i frontalovcima.
    Pero Simić zna ko okajava grijehe otaca i djedova? Zna da ovim svojim činenjem , branjenjem zločina zbog koga umiru od gladi, zbog kojeg pate hiljade i bježe tražeći spas ispred satare nemani, niko drugi neće okajavati njegove grijehe nego oni koji nisu ništa krivi što im otac i djed bijaše u zlom kolu sa Luciferom.

  37. @Simo P. Oroz

    Simo-Vaso-Pero, svaki put zaboravim (šta ćeš stari se) da ti kažem da sa „svog profila“ skineš (po svaku cenu) fotografiju ovog, pokojnog, divnog glumca i čoveka. Svi tvoji do sada (uopšte, a ne samo na ovom portalu) napisani tekstvi ne vrede ni crno iza nokta ovog čoveka (Radmilović Zorana) u vreme kad je radio (glumio) u čuvenoj seriji „Priče iz majstorske radionice“. Stavi neku fotografiju koja odgovara tvom liku i delu. Možda nekog od ljubimaca Vuka Bojovića.

    Pored toga, prestani da se, s vremena na vreme, „uvlačiš“ Stefanu Mačkiću, jer dečko vas je klasično pobucao, a ne verujem da je umoljiv (potkupljiv) i da će vas tako lako ostaviti na miru. Pogotovu ne ako mu se ti uvlačiš.

    Samo momci kao što su Vukelić, Vasković Mačkić, kao i mnogi pošteni istraživački novinari, mogu da budu neko svetlo na kraju tunela. Tvoji mentori (otrezni se i ti Simo, bre), a ni oni pre njih nisu bili ništa bolji, su krvopije jadnog i obspravljenog običnog sveta (pa brate Simo sve opljačkaše, iz aviona se vidi), i samo jedna prava „francuska“ revolucija može da mu (narodu) pomogne. Mada je i to je pitanje….

  38. prijedor,28.02.2016. 08:55:10

    “Ne, Pero Simić nije umazan golubijim drekom, on je umazan krvlju naroda, i njegovim znojem. Jedino nam treba da imponuje koliko nas smatra važnima da mu je skoro pa glavna dužnost data od firera da se bavi frontalom i frontalovcima.“

    Ви сте у својим болесним главама уфурали да сте важни и да сте толико опасни да се главни Додиков савјетник бави са вама и вашим балијско-телалским комплексима.

    Сад сам Перо Симић, па сам често био Рајко Васић. Па им се причињавао чак и Слободан Васковић, па сам био Слободан Петровић, па сте ме проглашавали, сада покојним, Николом Секуловићем. То се стручно зове шизофренија.

  39. Čika Pera, 28.02.2016. 09:05:31

    “Stavi neku fotografiju koja odgovara tvom liku i delu. Možda nekog od ljubimaca Vuka Bojovića.“

    Пиздо, немој бре да вређаш…

    “Pored toga, prestani da se, s vremena na vreme, „uvlačiš“ Stefanu Mačkiću, jer dečko vas je klasično pobucao, a ne verujem da je umoljiv (potkupljiv) i da će vas tako lako ostaviti na miru. Pogotovu ne ako mu se ti uvlačiš.“

    Ево класичне ситуације која се редовно јавља код ових из телалука.

    Ја сам једини који је са Мачкићем водио полемику, критиковао га, једино је мени признао да је направио неке грешке, а ти такви сте писали, то Мачкићу, свака част Мачкићу, све си у праву Мачкићу и на крају се извуче закључак да се ја увлачим Мачкићу, а да сте ви реално процијенили ситуацију.

    Смеје ти се бре народ….

  40. drazen78bl,28.02.2016. 01:30:56

    “Лапсус је. Мислих написати профит, јер је то тај однос негдје.“

    Значи, рудник Сасе годишње треба да доноси 170.000.000 КМ прихода, него профита?!?!?!?

    Надмишио си и ону своју од раније да је Рафинерија прије Руса доносила 150.000.000-200.000.000 КМ

    Разумијем. Касно пишеш те коментаре, дође се из ноћног живота…

    Смеје ти се бре народ.

  41. Čika Pera,28.02.2016. 01:14:09

    “Na zalost, Siminu (Rajkovu ili Perinu), nisam odustao od diskusije…“

    Паметније би ти било да јеси.

    “Međutim, zameram i Mačkiću što je bez ikakve potrebe, na frontalni Simin napad sa Odlukom, meni neobjašnjivo prešao u defanzivu i počeo da se pravda i izvinjava.“

    Бре Перо, скоро си написао да се увлачим Мачкићу, а синоћ да сам фронтално напао Мачкића.
    Смеје ти се бре народ, црни Перо.

  42. Очито је да је једино Мачкић схватио зашто је та одлука владе о јавном позиву најбитнија, а она је изостављена.

    Када неко хоће да нешто сакрије онда се то пакује у дебелу амбалажу, а ствар је врло једноставна, а због паметних људи који читају Фронтал и који немају времена (попут мене) да то анализирају, једноставним ријечима ћу објаснити у чему је фазон.

    Раније сам напоменуо да се треба разликовати појам експлоатационо право и концесионо право. Експлоатационо право се тиче само простора на којем се копа руда, без обавезе да се ископа и једна тона. Код експлоатационог права рента која се плаћа држави, регулише се законом. Експлотационо право може бити временски ограничено на мјесец, годину, више година и временски неограничено.

    Концесионо право, за разлику од експлоатационог, осим руде која је предмет концесије, регулише и друге ствари као што су висина инцестиција, запосленост, обавезни приход који мора имати, а рудна рента се не регулише законом него уговором о концесији. Концесија је временски ограничена на 30 година, са могућношћу преодужетка.

    Све ово појашњавам да би читаоци могли схватити зашто Чика Пизда упорно покушава да представи да је то исто. Није исто.

    С обзиром да се овдје говори о више правних лица, да би читаоци боље схватили ситуацију фирме Грос, Россасе, Јужуралзолото и Минеко ћу сврстати термин “садашњи концесионар“ јер се у суштини ради о једном предузећу подијељеном на више правних лица.

    Сада ћу објаснити зашто је важна Одлука о јавном позива од 01.08.2005.године која је итетакако заснована на закону, па не треба обраћати пажњу на ова неаргументована лупетања чика Пизде.

    Народ се вратио у Сребреницу, криза је, влада тражи начин да се покрене рудник, да се људи запосле. Влада се обраћа ономе ко има пара, а то су банке, са циљем да оне уложе новац у покретање производње. Ствара се Конзорцијум банака, креће производња, и умјесто да се ради , синдикалисти на челу са Цвјетиновићем крећу у штрајкове и рудник убрзо престаје са радом.

    Конзорцијум банака по у уговору са Владом РС која је власник рудника, узима заложно право у којем се каже да у случају да се концесија на рудник да неком предузећу има право да тај свој новац поврати, претвори у акције предузећа или да добије предност при додјели концесија.

    Када је дошла Микеревићева влада која је хтјела приватизовати рудник, нађен је стратешки партнер (“садашњи концесионар“) којем су предате на управљање акције рудника. Врло је битно напоменути да давање акција на управљање не значи давање акција на располагање, како хоће да сугерише чика Пизда. Уз то је оном ко управља акција дато ПРИВРЕМЕНО право на експлоатацију, а не концесија како се жели представити. Мачкић је приложио документ из којег се јасно види да је то право ограничено на пет година или до тренутка када влада буде неком дала концесију.

    Сад долазимо до тренутка када се схвата зашто је Јавни позив за прикупљање самоиницијативних понуда битан. Да је у хронологију догађаја стављена ова одлука било би јасно зашто је Конзорцијум банака тужио Владу РС и Јужуралзолото и зашто је касније тужба повучена.

    Пошто је експолатационо право било привремено на пет година или до покретања давања концесије, објављивањем Одлуке 01.08.2005 у Службеном гласнику престало је експлоатационо право које је трајало мање од годину дана, тј. покренут је процес додјеле концесије.

    Пошто је било више понуђача по том позиву из Одлуке, Конзорцијум банака је штитећи свој залог у руднику, тужио Владу РС и позвао се на своје право из уговора по којем има право да поврати новац, претвори га у акције или добије предност при додјели концесије. Минелко је у међувремену, на легалан начин, откупио владин дуг од Конзорцијума банака, конзорцијум повукао тужбу, а Минелко стекао иста права која је имао Конзорцијум банака (потражња дуга, удјел у акцијама или предност у додјели концесија).

    Минелко је очито, од три могуће опције, изабрао ову око предности при додјели концесије коју је на крају и добио 2007.године.

    То је то.

    А сад ми можемо данима расправљати да ли је добро што рудник није остао државни.
    Држава је радницима пружила шансу и они ту шансу нису искористили највише захваљујући Цвјетиновићу којег је Мачкић представио као жртву.

    Такође замјерујем Мачкићу што није написао да у том руднику данас ради око 600 људи који редовно добијају плате. Ја мислим да је то најбитније.

    А озбиљним читаоцима Фронтала поручујем да не обраћају пажњу на буудалетине које причају о 170.000.000 КМ профита у предузећу чији је годишњи приход 35.000.000-40.000.000 КМ. Када се узме да су расходи у подземној експолатацији много већи него у површинско,ј не преостаје ми ништа друго него да честитам менаџнемту Гроса на резултатима и да им поручим да нормални грађани РС стоје иза свих оних који запошљавају народ.

    Овај пут стварно завршавам.

  43. @Симо Перић Ороз

    У свијој немоћи потежеш за увредама, називаш мене „будалетином“. што више говори о теби него о мени. Настабљаш да обмањујеш, јер сам ја написао о профиту у периоду од 30 година, који је вјероватно и знатно већи. Али то је тај однос 17:3 кад поредимо профит банде кој експлоатише ресурсе и плате свих запослених. Моја је теза да се државном репресијом спријечи и казни криминал, да се домаћинским управљањем профит доноси држави, а не мрвице од концесионара. Сви причају кајо је ово богата земља, а шта вриједи богатство кад другом даш да експлоатише? Зашто смо онда отјерали Бењамина Калаја? Жртве у три рата су узалудне, јер смо се вратили у 1908. годину.

    Дакле, ти си лик из Кустуричиног „Подземља“ који живи у подруму, без контакта са спољним свијетом и гледа ртрс. Ртрс те убједио да си најбољи, а власних партије ће ти додијелити златну коску за прегалаштво одбрану лика и не дјела. Да не буде забуне, неће га Којот Драсковитз окитити лентом, јер је Симо као Роналдо, прелази у тим на власти који најбоље плаћа.

  44. @ Simo P. Oprez; Dobro je neko rekao, Simo cas napada Mackica frontalno i prljavo, cas mu se uvlaci. Tipicno za one sto kupuju papke. Ali Mackic nije papak, pa je Simina racunica pogresna a strategija promasena. O argumentima prica neko koji nije odgovorio ni na jedan argument onih koji se u ovu problematiku razumiju bolje od mene. Ako me budes i dalje provocirao, natjeraces me da se i ja ovom ociglednom kriminalu malo vise posvetim. A onda ces ti i tvoji mentori, ali i oni koji tebe i tvoje mentore placaju, a vi im pomazete ili ih branite u ovim komentarma, dobiti jos jednog „neprijatelja“. Mada vama nisu ni potrebni spoljni neprijatelji. Toliko se sami saplicete da cete se na kraju u provaliju sami da se sunovratite. A vec ste na samoj ivici.izadji sa argumentima ti koji si placen da ovdje komentarises, a ne ja ko ovdje povremeno navrati i samo logiciram i zakljucujem na osnovu argumenata s jedne strane, i demagogije, tvoje, s druge strane.B-)

  45. jezdo,29.02.2016. 12:00:51

    “Ako me budes i dalje provocirao, natjeraces me da se i ja ovom ociglednom kriminalu malo vise posvetim.“

    Баш си ме уплашио!

    А сад да те испровоцирам, можда нешто паметно напишеш:

    Језда је педер.
    Језда је глуп.
    Језда је лопов.

    Јел’ довољно за провокацију?

  46. @ Simo P. Pprez
    Postovani Simo, prije nego sto se pozabavim ociglednim kriminalom u dodjeli koncesije firmi Gros doo za Rudnik lova i cinka Sase, htio sam da se pozabavim tvojim tvojim likom, naravno koliko je to moguce na distancu.
    Izanalizirao sam sam tri clanka u kojima si bio veoma aktivan u prepucavanju sa svojim citalackim neistomisljenicima i iz toga izvukao nekoliko tvojih tipicnih obracanja politickim, i ne samo, protivnicima. Rezultat je sledeci, odnosno evo kako si se ti obracao neistomisljenicima:

    Clanak: „Његош Томић из Вишеграда протестује у бањалучком парку (18.02.2016)“

    20.02.2016. 16:26:14[
    „Маму вам јебем покварену, ђутуре!!!“
    20.02.2016. 16:33:57
    „За што му дајеш подршку, ђубре покварено?“
    25.02.2016. 22:44:02[
    „Мр’ш стоко лажљива!!!“
    27.02.2016. 10:13:43[1
    „Само глупани из телалукa ту не виде разлику.“
    27.02.2016. 13:47:22
    „Гадите ми се…“
    28.02.2016. 09:50:14
    „а у принципу си глуп к’о курац.“
    „Е јебем матер свима који тако мисле…“
    ,28.02.2016. 10:06:55
    „Маму ли им јебем покварену …“

    Clanak „Пут у средиште Рудника „Сасе” Сребреница“
    16.02.2016. 10:05:01
    „Ти си веома покварен тип“
    16.02.2016. 10:09:32
    „Пичка је орган, а пизда карактерна особина.“
    25.02.2016. 23:12:18
    „а да видимо ко ће на крају остати усрани голуб“
    ,28.02.2016. 10:22:18
    „Пиздо, немој бре да вређаш“
    ,29.02.2016. 12:33:30
    „Језда је педер.
    Језда је глуп.
    Језда је лопов.“

    Ne kazem da nisi bio ponekad, ali ne svaki put, i isprovociran, ali si ga brate Simo, pretjerao. Ipak si ti zvanican organ i to je ocigledno, i trebao bi da se ponasas i izrazavas pristojnije. Ako si ti takav, sta ce ljudi pomisliti o tvojim politickim mentorima za koje, ocigledno, pises, icije stavove branis. Vodi racuna da ti ne daju otkaz zbog takvog obracanja javnosti. Ipak je ova portaj jacno glasilo.
    Nako sveha sto si izgiovorio, a to je samo jedan malio dio, ti kazes:
    27.02.2016. 16:25:50
    “Ко је јамио, јамио.“
    27.02.2016. 13:17:00
    „…а видиш и сам да и ја на пристојан начин износим своја сматрања гледе тога.“

    Ja stvarno nemam komentar. Za ostale ne znam. Ne znam da li ovo kako si se izrazavo stvarno predstavlja tvoj pravi mentalni sklop -nesto ne mogu da vjerujem-, ali govori mnogo.
    Neka ti je sa srecom, ali bi trebalo da se bar malo promjenis u obracanu nesitomisljenicima, iako i oni nekad pretjeraju. Ali, oni su obican „puk“, a ti drzavni organ

  47. Јездо,

    ка си већ упоран да потврдиш да сам ја један од 17 Додикових савјетника дајем вама из телалско-балијског чопора идеју.

    На примјер, ако желите да сазнате да ли је Симо Перо Симић, упратите Перу кад сиђе у “Малу станицу“ логујете се на Фронтал и напишете “Симо педеру, глупане, лопове“ и добићете брз контраудар. Све што треба да урадите је да са сусједног стола посматрате да ли тај контрудар производи Перо Симић. Исто тако то урадите и упратите када Рајко Васић оде код баба Руже.

    И тако још 15 пута.

    Једино ме чуди да никад нисте помислили да је Симо други Симић. Данијел.
    Јер је газда Дани у интересу да има коментатора чији сваки коментар изазове бар 10 других.

    Размишљајте глупани, набијем вам на криви торањ.

  48. @Simo P. Oprez. Simo, mene stvarno ne interesuje ko si. A i zasto bi. Mozda sam negdje napomenuo da bi mogao biti Pero Simic, ali ni toga se ne sjecam. Jedan moj poznanik koji me je“navukao“ na Frontal mi je rekao da, ako si Pero Simic, isao si s njim u bijeljinsku gimnaziju. Ali ni to mi nije bitno. Ako ti kazem da do skoro nisam ni znao da postoji portal Frontal, vjerovatno mi neces vjerovati. Uostalom, ni to nije vazno. Malo me je zainteresovao nacin na koji branis svesto je u vezi sa aktuelnom RS vlascu, i eto, malo po malo se uvukoh u, pravo da ti kazem, glupo prepucavanje. Bilo bi mi drago kad bih mogao s nekim normalnim da razmijenim misljenje o nekim aktuelnim temama, ali tesko je voditi dialog kad ne znas koga imas s druge strane. Mnogo psihopata, pretpostavljam vrslja ovim i slicnim portalima, i moze ti se desiti da gubis vrijeme s nekim od koga su i doktori digli ruke. Vidim da si nacionalista, iz mog naroda, a ja nacionaliste ne podnosim, da ne kazem da mrzim. Nacionalisti, sa sve tri strane, su nas uvukli u rat od koga se mnogi, racunajuci i mene, nikad nece oporaviti. Kao izbjeglica ili prognanik, jos sam i dobro prosao. Vidim da je i danas u BIH na sceni isti ili slican nacionalizam onaj iz rata. Simo, zapamti, to nigdje ne vodi. Nacionalne vodje, na sve tri strane, nacionalizam koriste da osvoje vlast, da se na njoj odrzavaju i da pljackaju sopstvene narode. To je, Simo, trenutno na sceni u BiH, i pitanje je kako ce se, i da li ce se ikad, to iskorjeniti. Na zalost, zbog takve politike BiH laznih nacionalista, a u stvari pljackasa svog naroda, pati i strada obican, neduzni, narod. Izbori se uglavnom kupuje, i to mi je objasnio jedan strani posmatrac koji je svojevremeno bio u kontroli i tacno objasnio mehanizme kako to funkcionise. Da se ne zavaravamo, BIH prostorom trenutno vlada poloiticko zlo. Narodno zlo. NA SVE TRI STRANE, UPAMTI PERO…

  49. @Simo P. Oprez. Simo, i ja, kao Cika Pera, ti predlazem da za svoj profil ne koristis fotografiju Zorana Radmilovica. Ne ide uopste ruku pod ruku sa tvojim komentarima. Samo sto ja necu da ti predlazem, kao Cika Pera, koju drugu fotografiju da stavis. Izaberi sam, a ne moras ni stavljati nijefnu. Porucujem Cika Peri da me je skroz razocarao kad ti je predlozio koju fotografiju da stavis. Ucinilo mi se da je akademski obrazovan, kad ono trc. Spusti se na nivo vevine prizemnih komentatoro. Cika Pero, sta ti bi. Da sam na tvom mjestu, izvinuo bi se Simi, mada te je izazvao. Ali jbg, „ko je lud, ne budi mu drug“ , sto bi rekla jedna narodna poslovica. Ne mislim da se Simo lud, naprotiv, ali da je bezobrazan, nekultura, drzak, jeste brate. Prema tome, porucujem svima da se diskusija svede u normalne, kulturne okvire. Bice bolje svima

  50. jezdo,01.03.2016. 11:36:44

    “Vidim da si nacionalista, iz mog naroda, a ja nacionaliste ne podnosim, da ne kazem da mrzim. Nacionalisti, sa sve tri strane, su nas uvukli u rat od koga se mnogi, racunajuci i mene, nikad nece oporaviti. Kao izbjeglica ili prognanik, jos sam i dobro prosao. Vidim da je i danas u BIH na sceni isti ili slican nacionalizam onaj iz rata. Simo, zapamti, to nigdje ne vodi. Nacionalne vodje, na sve tri strane, nacionalizam koriste da osvoje vlast, da se na njoj odrzavaju i da pljackaju sopstvene narode. To je, Simo, trenutno na sceni u BiH, i pitanje je kako ce se, i da li ce se ikad, to iskorjeniti.“

    Јездо,

    ја сам необичан српски националиста који увијек говори да су Младић, Караџић и Милошевић српска срамота. Ја сам српски националиста који је годинама на овом порталу пропагирао улазак у НАТО и ЕУ.

    Ја сам националиста који је тврдо против отцјепљења РС од БиХ.
    Ја сам националиста који је био против исељавања Срба из Сарајева чија се прослава припрема.

    Ако си мислио на оне националисте који су за све ово против чега сам ја, дијелим са тобом њихово неподношење.

  51. Ја сам српски националиста који је годинама на овом порталу пропагирао улазак у НАТО и ЕУ.
    ———————————–

    ..а недаш ни нав’т на већег русофила од самог Путина.
    А предизборне козачке игре, а брже-боље подизање споменика цару Николају,а кеширање за слику са г Путином,а ааа…,

    Неко дебело лаже, а ко лаже тај и краде, а ко крадае тај и…..,ја сам ипак мало склонији да теби вјерујем више.
    Како год, дјелујеш ми часније интелигентније и искреније од њега, у мојим очима си већи лик од њега. 😉
    ПС
    Да се разумијемо „славија“ је русофил ту нема дилеме. Али не парадни и новопечени,а сачувај Боже идеолошки

  52. Симо П. Ороз,01.03.2016. 11:56:01
    Konacno. Vidis da moze da funkcionise i uljudan dialog. Malo pomao, pocinjes da mi se svidja tvoja retorika. Svakim danom, u svakom pogledu, sve vise napredujes. Ne znam koliko imas godina, ali mi koji smo pregulili 40 treba, ako je ikako moguce, da dajemo primjer mladjima. Da ne zalutaju, ako vec nisu, na prljave staze nacionalizma. Necu komentarisati ono sto si rekao. Svako ima pravo na svoj stav. Moje je, na primjer, da nam je rat nametnut sa strane i da su nase nacionalisticke vodje radile za strane obavjestajne sluzbe. One koje su planirale i realizovale rat kako bi se jedna regionalna vojna i politicka sila unistila. Da bi se dobile male banana drzavice i njima, putem odskolovanih nacionalnih vodja, moglo lakse upravljati. Ono sto je na sceni u svim drzavama bivse JUGOSLAVIJE. Ja sam ti, brate Simo, Srbin JUGONOSTALGICAR. Mogli smo bez rata ostati svi zajedno u nekoj preuredjenoj drzavi (konfederaciji, ili slicno) i da sad ne pricamo o ratu i nacionalizmima, nego o onom od cega se zivi. Kao Cesi i Slovaci. Ali ne, stranim silama je vise odgovaralo da nas malo razrijede, da posiju sjeme nacionalizma, a dosta ga je ostalo iz II svjetskog rata, i tako satjeraiju u nacionalne torove. Klasika, samo sto je narod ispao glup i naivan. A sta je drugo mogao kad je imao vodje koji su radili sve po naredjenju. Uostalom kao i dana. Kad im vise nisu trebali, Milosevic, Tudjman i Izetbegovic, sta su im radili. Zakljucite sami. tako ce biti i sa ovim sadasnjim.Mi na ovim portalima smo, pretpostavljam, obicni ljudi. Ja jesam. I kad je tako, a znamo kako je bilo, dajte judi da ne nasjedamo na kacionalisticke matrice. Jedan je zivot, nas, ali i nase djece, i unuka, ko ih ima.
    Oni ce, kad odrade posao, sa svojim guzicama u kraj. Pa vidite Gorbacova. odradio posao i sad gricka ono sto je dobio da rastuti SSSR. Ko to ne vidi, ne mogu mu pomoci. Arapsko proljece??? Zavadili su Siite i Sunite da se izmedju sebe prorijede. Sad to hoce da napakuju Rusima i Turcima. Ja vidim da se to dogadja, ali pojma nemam ko to radi. Mozda neko zna. odosmo i sa teme koja se zove : zasto su vlasti, bivsa i sadasnja, nezakonito, da ne kazem kriminalno, rudnik sase poklonili bas toj grupaciji okupljenoj oko kompanije Mineco. Posto sam simi obecao da ce se malo u ovu pricu „ufurati“, vec sam i dosao do nekih veoma intrigantnih informacija. Naravno „preko veze“. To kad bi Simo znao, vjerovatno bi poceo da mijenja misljenje. jer to sa tom grupacijom se ne ukplapa u ono sto je naprijed rekao. Ali polako. Dok, i ako provjerim informacije, eto me sa svjetlo dana. Vjerovatno za dobre poznavaoce prilika to nece biti iznenadjenje, ali za mene jeste. Dobro je neko rekao; ne znamo mi ni ko upravlja nasim zivotima.

Оставите одговор