Прво викиншко насеље у Канади – дошли су раније него што смо мислили

Једина до сада позната насеобина Викинга у Сјеверној Америци налази се на далеком сјеверу у Канади, али најновији сателитски подаци "свемирских археолога" говоре у прилог томе да се откривање и насељавање Новог свијета десило много раније него што се сада мисли. Историчар Ден Сноу тврди да добро позната чињеница да су Викинзи дошли до сјеверноамеричког […]

петак, 8 априла, 2016 / 00:59

Једина до сада позната насеобина Викинга у Сјеверној Америци налази се на далеком сјеверу у Канади, али најновији сателитски подаци "свемирских археолога" говоре у прилог томе да се откривање и насељавање Новог свијета десило много раније него што се сада мисли.

Историчар Ден Сноу тврди да добро позната чињеница да су Викинзи дошли до сјеверноамеричког тла пре више од хиљаду година, али никад није извршено детаљно истраживање о томе и због тога представљају велику мистерију. Ако се утврди да су Викинзи заиста покорили и Сјеверну Америку, то ће бити једно од највећих открића савременог друштва.

Кућа Пи Би Ес ће следеће недеље емитовати емисију о насеобини коју је помоћу инфрацрвених снимака уочила Сара Парчак на југизападу Њуфаундленда. Ова несеобина би врло лако могла да представља потенцијално викиншко насеље 500 километара јужно од првог насеља које је пронађено 1960 године.

Поинт Роузи је лоциран захваљујући проучавањем сателитских снимака. Ископавања која су извршена на лицу мјеста указала су на постојање зида који је уз помоћ радиоугљеничног тестирања смјештен у викиншко доба. Поред остатака зида пронађени су и остаци гвоздеог оруђа, за које се поуздано зна да домороци Сјеверне Америке нису посједовали.

Прошле године је археолошкиња Сара Парчак проучавајући на стотине сателитских фотографија високе резолуције открила како би на брдовитој локацији врло лако могло да се налази дуго тражено викиншко насеље.

Очитавања магнетометром показала необично велику количину гвожђа, а потом су ископавањима пронађени остаци који указују на металуршка знања које домородачко становиштво Њуфаундленда није посједовало. Утврђено је да се ради о остацима руда који потичу између 800. и 1300. године. Откривени су и ровови грађени у викиншком стилу. Научницима је тада постало јасно да локација обећава.

"То је јако узбудљиво, јер знамо да им је Ланс о Медовс, првопронађени локалитет, служио само као привремена станица за даља путовања", рекла је агенцији АФП Карин Белами-Дањо, канадска историчарка специјализована за скандинавски средњи вијек.

Наставак искапавања планира се овог љета

"Локација вришти, "Молим вас, ископајте ме!’", узбуђено говори Парчак, професорка Универзитета Алабама у Бирмингему, која је прошле године добила награду за свој пионирски рад у коришћењу сателитских снимака у археологији.

"Поинт Роузи одлично одговара опису локације какву би користили Викинзи. Требало би им мјесто које је лако доступно с плаже и с којег пуца видик на све стране. Ово мјесто је савршено. Одавде можете видјети на сјевер, запад и југ", рекла је Парчак за Нешонал Џиографик, часопис који је једним дијелом финансирао истраживање.

Научници су веома опрезни у вези с новим открићима, јер су се нека од претходних показала као погрешна.