Први пут без додјеле Андрићеве награде за писање прича

У години Андрићевог јубилеја, награда с његовим именом, први пут у историји – није додијељена, и то једногласно. У најужем, избору, ипак, нашла су се четворица аутора – Никола Маловић, Андрија Матић, Срђан В. Тешин и Ласло Блашковић, у којима се, истиче жири, могу тражити будући лауреати овог признања. Жељели смо, заправо, да пледирамо за […]

понедељак, октобар 10, 2011 / 21:29

У години Андрићевог јубилеја, награда с његовим именом, први пут у историји – није додијељена, и то једногласно. У најужем, избору, ипак, нашла су се четворица аутора – Никола Маловић, Андрија Матић, Срђан В. Тешин и Ласло Блашковић, у којима се, истиче жири, могу тражити будући лауреати овог признања.

Жељели смо, заправо, да пледирамо за далеко озбиљније схватање писања прича, пише у образложењу жирија.

Како је јуче саопштено на конференцији за новинаре у Андрићевој задужбини, ову одлуку донио је, једногласно, жири у коме су били досадашњи добитници Андрићеве награде Александар Гаталица (предсједник), Михајло Пантић и књижевни критичар Слободан Владушић.

Образложење жирија

„Жири констатује да је у приповедачкој 2010. години било књига које су се истакле, али да није било оне која би се својом вансеријском снагом наметнула да буде награђена наградом ‘Иво Андрић’, у јубиларној години када се прославља пола вијека од додјеле Нобелове награде Иви Андрићу.

Овом одлуком, за коју смо уверени да учвршћује Андрићево име и његове високе стандарде у писању приповедака, наглашавамо чињеницу да су критеријуми процијењивања актуелне приповједачке продукције задати вриједношћу Андрићевог дјела. Уколико жели да сачува свој високи углед, Андрићева награда мора бити додијељивана само изузетним и цјеловитим приповједачким остварењима.

Жељели смо, заправо, да пледирамо за далеко озбиљније схватање писања прича, нарочито њихово уланчавање у циклусе или збирке, и да још једном, на Андрићевом трагу, подсјетим како ниједна прича или приповијест не смију ићи испод високог стандарда који за себе може да установи једино писац.“

Драган Драгојловић, управник „Задужбине”, сумирао је активности ове институције, које су резултирале, поред осталог, објављивањем капиталне библиографије Андрићевих дела (Матица српска и САНУ), затим Сабраних дела Иве Андрића која за предстојећи сајам књига најављује „Нова књига“ из Подгорице, као и низом књига Андрићевих прича које објављују „Лагуна“ (шест књига тематизованих по циклусима) и „Дерета“, и новим бројем часописа „Свеске“.

Реаговања писаца који су ушли у ужи избор

На вијест да се његова књига „Приче о малаксалости” („Архипелаг”) нашла у ужем избору, а да Андрићева награда није овог пута додељена, Ласло Блашковић је рекао да нема коментар.

Млади приповједач Андрија Матић, чија је збирка прича „Музеј савремене уметности” (издавач „Стубови културе”) поред осталих, била разматрана за „Андрићеву награду”, изјавио је за наш лист да је изненађен одлуком жирија да никоме не додијели ово признање, али да му није јасан критеријум „цјеловитости прозних остварења” наведен у образложењу.

"Ако се критеријум цјеловитости односи на цјеловитост поједине приповједне збирке, онда ми то образложење није јасно, али, уколико је ријеч о цјеловитости као критеријуму квалитета, онда поштујем различитост у ставовима и одлуку жирија као такву", додао је Матић.

Срђан Тешин (књига „Испод црте”, „Стубови културе”), рекао је да је „за писца некада боље да не добије награду, него да је добије“.



Оставите одговор