Први доказ да Израел има нуклеарно оружје?

Британски лист " Гардијан” објавио је данас да је Израел понудио Јужној Африци 1975. године, у вријеме апартхејда, нуклеарне бојеве главе, цитирајући нову књигу која је открила тајне документе. Ако се докаже да су документи аутентични могао би то бити први званичан доказ да Израел посједује атомско оружје, преносе израелски медији. Израелски лидери никада нису […]

понедељак, 24 маја, 2010 / 16:32

Британски лист " Гардијан” објавио је данас да је Израел понудио Јужној Африци 1975. године, у вријеме апартхејда, нуклеарне бојеве главе, цитирајући нову књигу која је открила тајне документе.

Ако се докаже да су документи аутентични могао би то бити први званичан доказ да Израел посједује атомско оружје, преносе израелски медији.

Израелски лидери никада нису потврдили, ни порекли да Израел располаже атомском бомбом, али су увек говорили да је неће први употријебити у региону. Вјерује се да је јеврејска држава једина нуклеарна сила на Блиском истоку.

Независни стручњаци су још осамдесетих година прошлог века процијенили да Израел располаже са 100 до 200 бојевих нуклеарних глава, на основу фотографија и информација које је израелски атомски шпијун Мордекај Вануну дао британском „Сандеј тајмсу”.Вануну је прије тога радио као техничар у нуклеарном реактору Димона на југу Израела.

Он је, због шпијунаже, осуђен и одслужио 18 година затвора.

„Гардијан” пише о састанку високих званичника двије земље, на коме је јужноафрички министар одбране Пи Дабљу Бота тражио нуклеарне бојеве главе од тадашњег израелског колеге Шимона Переса, данас предсједника Израела, који му је одговорио нудећи их у „три величине”.

Бота и Перес су потписали споразум о војним везама двије земље који укључује и ставку да ће се постојање докумената држати у тајности. Ти документи објелодањени су у књизи Американца, универзитетског професора Саше Полакова – Суранског који је писао о блиским односима двије земље.

Аутор тврди да је Израел покушао да спријечи постапартхејдску јужноафричку владу да покаже документе на његов захтјев и да они доказују да је режим апартхејда тражио ракете због елемента застрашивања и могућег напада сусједних земаља.

Ако се докаже аутентичност документа, то би могло да нанесе штету покушајима Израела да убиједи свијет да чак и ако посједује нуклеарно оружје користи га одговорно, а не како би га могао користити Иран, коме се не може вјеровати.

Британски лист наводи да се на основу докумената може закључити да је састанак одржан 31. марта 1975, како је навео Полаков-Сурански у књизи, управо објављеној у САД.

У њој тврди да је постајао израелски тајни савез са Јужном Африком и да су израелски лидери званично понудили да продају тој земљи неке од ракета типа „јерихон” из свог арсенала које могу да носе нуклеарне бојеве главе.

Наводи се да је на састанку био и начелник Генералштаба Јужне Африке РФ Армстронг који је припремио листу предности у случају да се набаве поменуте ракете, али само ако су опремљене нуклеарним пуњењем. Тај документ је означена као строга тајна и на њему је одштампан исти датум састанка са израелским званичницима.

Листа је, иначе, већ раније била објављена, али јој садржај није био јасан и остало је непознато да ли је послужила као основа за понуду Израела истог дана.

Три величине, о којима је говорио Перес, према британском листу, сигурно су алузије на три врсте оружја, неконвенционално, хемијско и нуклеарно. Међутим, аутор књиге наводи да Бота никада није до краја закључио споразум, јер му није одговарала ни цијена.

На крају је Јужна Африка сама почела да развија атомску бомбу, иако неки тврде да јој је у томе помагао Израел.

Аутор наводи да је израелско Министарство одбране покушало да га спријечи да добије војни споразум, уз образложење да се ради о осјетљивој ствари, посебно због потписа и датума.