Провидна транспарентност ертеес(р)ања

Кад је, ономад, усвојен Закон о слободи приступа информацијама искрено сам се радовао.

Пише Зоран Јанковић

"Новинарски закон" како су га прозвали, осим што му неки никако нису могли утрефити име но га и данас вичу Закон о "слободном" приступну информацијама, и није тако лош. Осим једне озбиљне мане (једна али вриједна): нема дио о санкцијама. Једино што можеш урадити кад се позовеш на њега а не одговоре ти јесте то да приговориш омбудсмену; он онда (тамо)њих опомене да ти дају тражену информацију, они ти је онда дају малосутра; ти се опет жалиш омбудсмену а он опет… ма, батали! Закон без санкције ти је ко оружје без муниције: боје га се само мноооого плашљиви.

А баш штета. Што не ради овај Закон. Јер оно што не ради ничему и не служи.

Ех, сад: десило ми се и то, по први пут у животу, да се радујем што га је могуће изиграти. Јер онај ко се послужио Законом о слободи приступа информацијама у овом случају покушао је да изигра оне којима је упутио захтјев за приступ информацијама. Преварити преваранта се (ваљда) не пика у превару.

РТ(РС)СНСД

Крајем августа, колико је мени познато, све општине источног дијела РС добиле су од РТРС-а захтјев за приступ информацијама. Можда су га добиле и све општине у РС, то не знам па не смијем ни да тврдим. Захтјев је… па најблаже речено – б(р)езобразан.

А да је државе као што није онај ко га је упутио морао би одговарати. Због нечега. Не знам тачно због чега, нисам правник. Неко ће га знати. У најмању руку због злоупотребе службеног положаја и због монополистичког протекционизма; тако-нешто; ваљда је то кажњиво.

Кренимо редом. Од питања бр.1. Јавни сервис ертеерес пита колико (свака) општина троши пара за медије, за услугу коју (иначе) она пружа.

Поједностављено казано. У другом питању пита колико се од тих пара потроши за услуге приватних медија. У трећем траже да им се (оооо безоразлука!!!) наведе тачно колико пара и код кога су општине потрошиле (умјесто да те паре дају њима, прочитах негдје у прореду); и то чак за период 2005-2013. година! У четвртом питац врли неки пита колико је све то у првих 6 мјесеци текуће године. Да му шта промакло не би.

Образложење за тражење ових информација јесте да су им потребне за серијал емисија о медијима. Не једну емисију, него читав серијал. Ни ријечи о томе која је то емисија ни када ће бити емитована.

Знам ја ко је то, то је вук

Чим сам угледао овај захтјев у глави ми се укључила црвена лампица. Све ми је страшно заударало. Баздило је. Тукнуло. До повраћања.

Прво што сам помислио јесте да се овдје ради о, истина, латентној пријетњи са позиције силе. РТРС жели да заплаши све општине да нико паре ни динара не смије потрошити за оглашавање или за било коју другу медијску услугу мимо ертеереса. Све паре морају се трошити код њих. Иначе ће то они објавити. У серијалу емисија. Једна је мало.

Друга мисао била ми је да тражена информација нема везе ни са емисијом нити са објављивањем. Него да се жели злоупотријебити положај јавног сервиса, привилегованог, маженог и паженог од стране владајућег режима, па да се угуши свака медијска конкуренција.

Што сам више размишљао све више ми је смрдило. Дисмр, јаране, закључио сам то са свега три чисте у глави. Помислио сам да иза свега стоји СНСД; да је предизборна кампања почела и да се жели ућуткати свака неконтролисана медијска ријеч. Потврду да се ради о политичкој злоупотреби службене позиције јавног сервиса добио сам онда када је посланик СНСД-а Срђан Мазалица устао на сједници НС РС, при тачки о доношењу измјена закона на начин да се ертересу могу (до)давати паре и из буџета РС, и почео да сипа податке о томе колико која општина троши пара за медије мимо ертереса! Исте оне податке које је тражио ертеерес да би, ко фол, правио серијал емисија о медијима!!!

Ту смо, Русмо. РТРС је злоупотријебио Закон о слободи приступа информацијама и позивајућу се на њега прикупљао податке потребне СНСД-овим посланицима. И потребне свим другим есенесдеовским потребама.

Посебно предизборним.

2+2=СНСД

У општини Рогатица, цијени се, има око 4.000 домаћинстава. Слободна процјена је да свако од њих има телефон и да плаћа 7,5 КМ РТВ таксе мјесечно. Мора да плаћа иначе ће му заплијенити крме. Или коњче, шта већ ко има. То му га дође негдје око 30.000 КМ мјесечно у касу режимске тв из џепова грађана Рогатице. Грубе рачунице. Од тога 1/3 иде ертеересу. Бива 10.000 КМ мјесечно.

За ову годину дана колико ми је у опису радног мјеста да пратим све што има везе са односима са јавношћу, у централној информативној емисији "Дневник" ертеереса из Рогатице је емитовано 4-5 прилога (дозвољавам и да ми је понеки промакао. Па и нека сам био скроз непажљив па ми је промакло 7-8 њих) Од тога само за 1 смијем "константовати" (што рек’о Милашин) да је био афирмативан.

Плус неколико прилога и гостовања у емисији "Викендом из Источног Сарајева". Али овдје се објављују садржаји из спорта, културе, мале животне теме и слично, ништа што би могло афирмисати рад локалне Административне службе и њеног начелника.

Колико то, бива, кошта један тв-дневнички прилог кога емитује РТРС: 3-5-7 а можда и више хиљада КМ!? То што се цијене коштања тиче.

А сад о садржају оног што објављују. У прилогу са прославе крсне славе општине Рогатица, Прображења Господњег, речено је да је међународни мото крос организовало Ауто-мото друштво, а изјава начелника општине није ни емитована. А истина је да је то прва година у којој је такмичење одржано а да Влада РС није дала ни марке за ту манифестацију по којој је Рогатица позната. Да не кажем како нам је то дио интегритета.

Ових дана одржана је у Рогатици 49. по реду а 13. послијератна пољопривредна изложба. Једна од свега 4 у Српској које је Министарство пољопривреде категорисало као "регионалне". И као такве редовно суфинансирало. Учествовало је 14 општина регије. Ове године за одржавање изложбе од ресорног Министарства општина Рогатица добила је "од шаке до лакта".

Са 49. регионалне пољопривредне изложбе "Рогатица 2013" од телевизијских кућа извјештавала је једино БНТВ и ТВ Српско Сарајево. А и све остале су биле уредно позване. Укључујући и "јавне сервисе" БХТВ и РТРС. Шта ли су то, те прелијепе и сунчане суботе 05.10.2013. године "јавни сервиси" имали обавеза да нису могли послати по једну новинарску екипу у Рогатицу, гдје су пољопривредници са подручја 14 општина регије излагали муку, крв и зној који су произвели на најпоштенији начин на свијету – у крвавим жуљевима руку својих!?

Тај и такав "јавни сервис" злоупотребљавајући Закон о слободи приступа информацијама жели да изврши притисак на све општине у РС да не смију ни марке потрошити за медијску промоцију ни код кога осим код њих. Иначе ће захтјевати информацију о томе. А то што смо ми апсолутно незадовољни услугом коју за своје паре добијемо, ко нас шљиви. Е из Рогатице ће добити умјесто информације исто оно што је нама Министарство пољопривреде послало за одржавање изложбе. Да се поново не изражавам, прочитајте последњу реченицу два пасуса напријед.

Све ми је јасно

Прије пар година реновирали смо нешто по кући. Ја сам средовјечан, а дом ми је прави чича, има се увијек на њему шта радити. На једној старој подници, једва прочитах, невјештим рукописом, давно некад, воденим фломастером нарисано неколико ријечи: "Све ми је јасно". Изрезао сам комад поднице и сачувао га, ни сам не знајући због чега. Ових дана кћера ми, татино злато још мало па пунољетна, нашла је комад старе даске и објаснила нам поруку. Мајка ју је, као врло малу, ухватила како се на спрат куће пење вањским дијелом степеништа широким само пар цм, и то са вањске стране ограде.

Појурила је да је марише. Кћера је успјела побјећи под брачни кревет, али су јој ножице мало извиривале. Мати ју је тукла по ножицама понављајући:

"Да никад више ниси урадила нешта слично. Јел’ ти јасно? Јел’ ти јасно?

Јел’ ти јасно…" Није смјела ни да одговори од страха. У мраку подкреветја напипала је фломастер који је одавно тражила. Дјечјим швракописом написала је "Све ми је јасно"!

Као што је и мени, у овом мраку чојства, у држави без људског лица, све јасно шта се од нас ради.

У Рогатици је, за неупућене, на власти СДС. Тако је народ одлучио на локалним изборима прошле године. Ево ближи се мини-јубилеј, пуна година, тј. 365 дана пута 24 сата СДС-ове власти у Рогатици, а да никад ниједан министар из Владе РС није посјетио градић на пола пута између Романије и Дрине. Из Федерације јесу, долазили су, из Савјета министара БиХ јесу, али из Владе РС – нису. Никад ниједан.

И мени је све јасно. Нико ми ништа причати не мора.

Ово код нас је приватна ДЈЛ држава: Држава Једног Лица. Милорада Додика. И влада је његова. И ертеерес је Додиков. Приватни, може да ради с њег’ шта год му воља. Смјени директора и све уреднике, јер су истрошени и јер им нико више не вјерује, а избори су угодину. Ако их он посмјењује концем 2013. ето ми смо сви будале нико од нас се неће досјетити да је то урадио у оквиру припрема за изборе 2014. А кад престанемо да гледамо ертеерес јер се гледати не може, и престанемо плаћати претплату (таксу) јер га не гледамо, он нам једноставно узме паре из буџета РС. Јер је и буџет његов.

Приватни. Исто као што је и ИРБ његова. Ту је да кредите даје његовом сину и његовим бизМисменима. И Закон о слободи приступа информацијама је његово власништво, јер се он њиме користи. И све у држави је његово. И наши животи. Које више ни немамо, па не треба ни да се бринемо о њима.

Мени је све јасно. А вама?