Против испирања мозга – сјети се 1999. године

Нису паре те које одржавају народ у животу, већ то чине колективна свест и дух. 1999. године, немачко министарство одбране, на чијем челу је тада био Рудолф Шарпинг, издало је брошуру у којем је описано како српске снаге на Косову упадају у албанске куће, пале свећу у поткровљу, пуштају гас у подруму, како би куће […]

уторак, август 27, 2013 / 10:16

Нису паре те које одржавају народ у животу, већ то чине колективна свест и дух.

1999. године, немачко министарство одбране, на чијем челу је тада био Рудолф Шарпинг, издало је брошуру у којем је описано како српске снаге на Косову упадају у албанске куће, пале свећу у поткровљу, пуштају гас у подруму, како би куће експлодирале кад гас стигне до свеће.

Постоји само један проблем са овом причом – гас је тежи од ваздуха, не иде горе.

Слушам приче о Асадовом наводном ‘хемијском нападу’ и не само да су ми досадиле измишљотине и реторика западних политичара који су жељни хуманитарних бомбардовања, већ се бојим да све ово води ка новом светском рату.

У тренутку када Асадове снаге побеђују нема логике урадити оно што је означено да је потребно да их САД бомбардују. А онда кад Асад дозволи УН инспекторима да истраже шта се стварно десило, САД објављују да је касно – није битно шта се стварно десило, бомбе су већ спремне.

Ми у Србији не можемо да утичемо много на дешавања у свету, али можемо да сачувамо сећање на бомбардовање 1999., да не дозволимо да нам вештом пропагандом испирају мозак и да задржимо свест о неправди која је почињена против нашег народа.

Нису паре те које одржавају народ у животу, већ то чине колективна свест и дух.

Геополитичке околности се увек мењају, нисмо се снашли у новим околностима током 90-их, али морамо да научимо из својих грешака, да одржимо свест и радимо ка томе да будемо спремни да мирно и паметно искористимо повољне геополитичке околности у будућности.

Тиха вода брег рони, можда ја не доживим боља времена у Србији, али негде горе ће бити уписано да сам се борио за то. Ако то није довољан разлог да се не живи у апатији, онда не знам шта јесте

Борис Малагурски



Оставите одговор