Просјек плата у Српској: Термоелектране, па Бања Лука
Просјечна плата оних који су је лани зарађивали у Костајници била је за чак 539 марака мања него што су добијали запослени у Угљевику.

То показују подаци које је прије неколико дана саопштио Републички завод за статистику, из којих је видљив огроман јаз у зарадама радника у зависности од локалне заједнице у којој су запослени.
Статистичари су израчунали и саопштили цијену рада за сваки град, односно општину, и из њих је видљиво да се прошле године убједљиво најмање зарађивало у Костајници, тек 550 КМ, а највише у Угљевику, гдје је просјечна плата износила 1.089 марака.
У групу општина гдје су износи на текућим рачунима били најтањи, између осталих, спадају и Петровац са нето платама 561 марку, те Језеро, гдје се мјесечно зарађивало 594 марке.
Занимљиво је да је Језеро једна од општина гдје су плате највише падале у протеклих неколико година, а довољно је рећи да су радници у тој локалној заједници 2009. године у просјеку зарађивали 776 марака.
"Ми смо изразито неразвијена, сиромашна општина. Стање је јако тешко", жали се Душан Шајин, начелник општине Језеро.
Са друге стране, када је ријеч о рекордерима, након Угљевика, ту спадају још и Гацко, гдје је лани просјечна плата износила 1.013 марака, те наравно Бањалука, са просјечном мјесечном зарадом од 939 марака.
Надлежни у општини Костајница кажу да је данас у тој локалној заједници стање доста теже него што је било прије протеклог рата.
"Већина људи прича да је било боље прије рата него што је то случај сада. Данас је много теже наћи посао, а осим тога, у транзицији смо и послодавци захтијевају продуктивност и да за то издвајају што мање новца", појашњава Ненад Рељић, начелник Одјељења за привреду, финансије и друштвене дјелатности у општини Костајница.
Привреда у Костајници данас и није у толико лошем стању, али се то не би могло рећи и за плате.
"Ми имамо солидну привреду у односу на саму величину наше општине, али је ријеч углавном о дјелатностима као што су метална, дрвопрерађивачка и текстилна индустрија. Е, сад, познато је да је текстилна индустрија та гдје радници имају најмању плату и такво је стање свуда у свијету", наводи Рељић.
Када је ријеч о Угљевику, у тој локалној заједници су навели да је за највеће зараде заслужна компанија Рудник и Термоелектрана Угљевик, велики привредни капацитет у тој локалној заједници.
Из Савеза синдиката РС кажу да, већ традиционално, дјелатности као што су вађење руде и камена доносе највећу зараду, док текстилна индустрија спада у дјелатности гдје су плате међу најнижима.
Они што примају око 550 марака мјесечно, како кажу синдикалци, својој породици не могу обезбиједити ни оно најосновније, чиме им је и квалитет живота на знатно нижем нивоу.
"Синдикална потрошачка корпа у октобру износила је 1.848 марака, и са просјечном платом, у износу од 826 марака, могло се обезбиједити свега 44,6 производа и услуга из потрошачке корпе", упозорила је Божана Радошевић, стручни сарадник за економска питања у Савезу синдиката РС.
Општине са најнижим просјечним платама (година 2013.)
Костајница 550
Петровац 561
Језеро 594
Општине и градови са највећим платама
Угљевик 1.089
Гацко 1.013
Бањалука 939
JBMT pravdo! Imaš monopol pa dižeš plate.
Статистичари, могли сте набацити и о томе да се у нечији дом слијевају и по три и више таквих „просјечних“ плата, а у нечији нити једна.
А једина заслуга и капацитет је то што на балкон своје властите куће развуче страначку црвену заставу и смије се осталима.
Само Слом Српску Спасава!
М…ли в..Ј…