Прописно издеветани

Након ових година, уколико поновимо да смо основани јер:

Од завршетка рата до данас, у јавном животу РС углавном преовлађују особе које ни у шта не вјерују чврсто, осим у паре. Све остало, већ се да подесити према томе, колико их ко има; то ће звучати дјечачки наивно.

Али шта очекивати од једног деветогодишњака?

Слобода говора

Можда у идеале правде, поштења, човјечности, истине и слободе говора; вјерују још само мала дјеца. Али не мари.

Срби свеједно цијене слободу више од разума. Са и без јеванђеоске поруке чије је царство небеско.

Још данас понеко зна платити главом при покушају да јавности саопшти неку мрачну тајну оних, којима је људски живот само још једна ствар коју могу платити новцем. Али то је вријеме код нас прошло. Углавном. Као и оно, када сте по знање ишли да узмете књигу из библиотеке.

Прво усвајамо, а и они нам нуде, све најгоре из земаља које нас држе под окупацијом; те је и код нас стигла паралелна стварност. Реалну вијест загушите тако, што направите и плаћеним огласима на мрежи затрпате са бар три пута више измишљотина, полуумности и немисли.

Промијените полазне основе и причате друге теме. На друштвеним мрежама искључите све оне, који би вам могли на профил написати нешто што вам се не допада. Због других, дакако. Јер ви знате колико су у праву.

Није то од јуче, али сад се искључиво тако ради. Данас се портали праве да објаве једну или двије вијести, да прича прође у јавност. Сутрадан ће зачас да опосле још један. Једнократни.

Глупост с предумишљајем

Имати портал за којег се од самог почетка зна ко иза њега стоји, са физичком адресом, регистрацијом у надлежном министарству, пореском пријавом и бројем телефона, значило је патњу првог реда. Наша вјера у правни систем, који је заправо корумпирана насилничка машина што сврху налази у самој себи, довела нас је у баш тешку ситуацију.

Размишљали смо озбиљно да ове године сазовемо конференцију за штампу и закукамо ко нас заиста покушава мучити, малтретирати и глобити.

И хоћемо. Али не данас.

Одлука је пала да не кваримо празник, јер ћемо се свеједно посљедњи смијати. Кад смо до сада шутили стојички, предураће се још који дан.

У овогодишњем обљетничком напису изгледа бирамо мањак патетике, а вишак самопризнања глупости из предумишљаја.

Жртвовање, као појам, звучи баш искурвано

Имали смо најмање четири срчана удара у традицију. При чему се мисли на угрожавање архиве. Најгора је била око друге годишњице 2011. године, када нам је архива покрадена и продаје се и данас пресловљена у латиницу.

Није један добронамјеран пришао и рекао: Јесте ли ви нормални да још увијек имате само ћирилицу, кад нико жив, чак ни од Срба, не пише азбуком на интернету?

Е, па ми пишемо. И живимо са посљедицама.

ЉЊЏЂЋ

Ко је само пробао да буде досљедан у кориштењу азбуке, зна какав прогон и злостављања се мора претрпити. Колико си у старту ускраћен, чак не само код "странаца" већ и у установама Српске. Они који нису ни пробали, жвакоре да претјерујемо.

Не само то, већ смо ми ти који заиста примамо батине због истраживачких и аналитичких текстова, који немају никакве везе са азбуком и Србима. Рођеном кичмом поплочавамо пут правној и извјештачкој пракси електронских медија. Док други глуме испоснике и грицукају туђинске или домаћи буџет, нас девета ко стигне.

На алфабетском пољу, радимо посао Института за српски језик, а у медијском простору дужност јавног сервиса.

Што крити да не служимо ником и једини се бринемо за дух заједнице дефинисане оснивањем Републике Српске. Ко се не слаже – ево нека докаже да није тако. Или нека се прихвати работе умјесто нас.

Ништа, а?

Духовни геноцид је грознији од физичког. Као, живи сте. А живе вас ждеру изнутра, попут уједених од осе потајнице.

Зато однедавно нудимо три нова тага:

Латиничење – прати феномен оних који не воле азбуку, али морају да је пишу јер им од фингирања њене употребе и хињења поштовања, зависи посао или каријера. Сами нам пробирају појмове, који по њиховом поданичко-полтроничном уму нису довољно достојни да се пишу српским писмом.

Пресловљено – они који у својим текстовима или саопштењима толико користе енглески, или неки други страни правопис, да се здраворазумском човјеку не исплати губити вријеме на транскрипцију у азбуку. А и забавно је за видјети.

Азбукоубиство – Текстови који указују на појединце и установе који намјерно настоје да заобиђу, искоријене, омаловаже или за употребу онемогуће једно од најбољих, ако не и најбоље алфабетско рјешење на свијету.

Преливоде коло воде

Пуно тога се промијенило за девет година. Много више није. Ко будно прати, највише га згрожава системска могућност да годинама, неки чак већину свог одраслог вијека, проведете као непријатељ Српске, а да већ наредног јутра постанете горљиви бранилац који, пишући латиницом, дијели лекције о српству.

Није то питање политике која ће се обрукати и понизити до крвавих кољена. Преживјети данас, како би се борила сутра.

Такви не крију шта су причали раније. Напротив. Они радо образлажу промјену става. Код нас су на цијени они, који су толико пута промијенили дрес, да ни сами себи више не вјерују кад изговоре како се зову.

Сви који мислите да сте заметнули траг у овом погледу, не сикирајте се.

Најебаћете.