Прохоров експресно завршио политичку каријеру

Михаил Прохоров, руски милијардер и, сада већ бивши, лидер партије Права ствар, није послушао "добронамерне” савете из Кремља.

Умјесто да своју политичку дјелатност усмјери на освајање опозиционих мјеста у Државној думи, смислио је да Москву окује шаторима и протестима. Све по угледу на „наранџасту револуцију“ у Украјини, у зиму 2004-2005.

Одговор из здања на Црвеном тргу био је муњевит и – неблагонаклон. Политичка каријера Прохорова преко ноћи је отишла ад акта. Да ли ће расплет цијеле приче на крају личити на причу Михаила Ходорковског, некадашњег најбогатијег Руса, власника нафтне компаније „Јукос“ и, такође, несуђеног политичара, који већ годинама чами у затвору, остаје да се види.

„Вјерујем да мене слична судбина неће снаћи“, изјавио је једном приликом Прохоров.

Како год било, милијардер-политичар је поднеио оставку на лидерску позицију у Правој ствари одрекавши се не само учешћа у предстојећим парламентарним изборима, него и изласка на исте као грађанин и бирач.

Подсјетимо, Права ствар је основана управо на иницијативу Кремља, а са циљем да се попуни „идеолошка празнина“ која постоји између владајуће Јединствене Русије (такође кремаљског пројекта) и „старих политичких играча“: Комунистичке партије и Либерално-демократске партије, са леве и са десне стране руске политичке лепезе.

Разлог за крах „праваша“ могуће је пронаћи у причама по којима радом Прохорова на крају нису били задовољни ни у Кремљу ни у партији коју је водио. Спор је кулминирао након његове јасно изражене намјере да у, такозвану, владу у сенци, чије је формирање претходно најавио, укључи уралског бизнисмена и руководиоца фонда „Град без дроге“ – Јевгенија Ројзмана.

Поменути Ројзман је, међутим, на себе навукао немали гњев државних званичника. Предложио је, наиме, да се забрани финансирање партија новцем добијеним од продаје дувана и алкохола. Уколико би такав приједлог прошао у Државној думи, највише штете би несумњиво имала управо владајућа странка Јединствена Русија.

Ипак, како тврде познаваоци, најспорније је то што је Права ствар под Прохоровом прихватила превише љевичарских парола, а предизборну реторику, која се граничила са популизмом, оријентисала, не на средњу класу и бизнис, већ на широки круг бирача. Како је писао лист „Комерсант“, такви „праваши“ су, у ствари, покушавали да се „прикажу као жртва притисака из предсједничке администрације, не би ли се отресли имиџа прокремљовске политичке снаге“.

Руска политичка сцена све убрзаније се комеша. Крајем године предстоје парламентарни избори, неколико мјесеци касније и предсједнички. И мада су очи и домаће и светске јавности, углавном, усмерене ка тренутно владајућем двојцу – Дмитриј Медведев – Владимир Путин – у очекивању њихових предизборних потеза, „играчи из другог плана“ сматрају да и они имају шта да кажу.

Међу таквима је доскоро био и Прохоров пошто дотични, несумњиво, спада у ону врсту новомилијардера који сматрају да им је „умјешност“ у послу (на листи најбогатијих Руса налази се на трећем мјесту) сасвим довољна да у сопствене руке преузму и управљање цијелом државом. За почетак се – опекао.