Проглас нове Србадије

Написан је поводом покретања Сербума, електронског магазина за културу и образовање. Сам алтруизам идеје, уз ћириличну матрицу и жељу за културним повезивањем "свих Срба и свуда", довољна је да им пожелимо добродошлицу на мрежу и успјех у раду. Немања M. Јованови, Сербум Није у питању нови политички покрет старих идеја преточених у извикане пароле, нити […]

среда, новембар 14, 2012 / 09:23

Написан је поводом покретања Сербума, електронског магазина за културу и образовање. Сам алтруизам идеје, уз ћириличну матрицу и жељу за културним повезивањем "свих Срба и свуда", довољна је да им пожелимо добродошлицу на мрежу и успјех у раду.

Немања M. Јованови, Сербум

Није у питању нови политички покрет старих идеја преточених у извикане пароле, нити се ради о групи доконих и незадовољних омладинаца који своје незадовољство желе да изразе вандалским позивима на рат урбаним инфраструктурама и неистомишљеницима. Напротив! По среди је једна група младих интелектуалаца, који желе да дигну глас против летаргије која је овладала овим просторима, попут волшебног заглушења после олујног расплета претходнога века.

Стога, дозволите да се представимо. Ми смо покрет оних који желе да одоле притисцима и изазовима, који се јављају у овом туробном затишију као прикривени фактор разарања свега што чини културу и духовност једне заједнице. Не бавимо се свакодневном политиком, али једним њеним потчињеним, готово убијеним елементом свакако желимо да утичемо на друштво. Желимо да уведемо културну политику у медијски и јавни простор, који је окупиран разноразним садржајима, који у овом тренутку нису вредни ни коментара, а којих је наше друштво и те како свесно.

„Сербум“ је сложеница двају јасних појмова, а Вама препуштамо интерпретацију наших намера, надамо се идентичну онима, које ми имамо као водиље. Сербум је назив овог електронског магазина за културу и образовање, а он представља наш први искорак у идеји подизања свести о значају ових важних фактора код омладине, пре свега. Сербум је и назив целокупне идеје засноване на обнављању и очувању традиције и тековина савремене цивилизације, идеје о потреби кохезивног елемента и идеје о заштити ове расејане заједнице на културној мапи света, која коначно заслужује повезивање.

Позиција Сербума

Имамо ту несрећу да наступамо у времену када у овом друштву све јењава изузев силних непрегледних хрпа организација са (не)јасним циљевима, када је свако сумњив и када се лако бива обележен разноразним категоријама, које, са било које здраворазумне разине гледано, немају „плодно тле“ да се развијају, нити могу постојати у својој суштини. Наш је пут трновит и тежак, али неопходан да се прође у циљу разгранавања наших идеја и циљева, који су добронамерне и интелектуалне садржине. Наше друштво, наша заједница је под притиском белосветске пресе тзв. глобализације, где предност имају декадентни облици финансијски моћних медијума, који утичу на појединца, као и на макро-плану социјалног стања заједница. Људи постају ловина за потребе задовољавања ниских страсти широких маса, маргинализацијом и неутрализацијом традиције, културно-историјског развоја цивилизације и духовних тековина, које чине заједнице од оних најосновнијих друштвених, па до нивоа народа и нација. Прикривено крилатицом свеопште равноправности и једнакости, човек постаје безимена фигура без икаквих спецификација, посебности и независности.

Такав је случај са нашим окружењем. Потпуно разбијен и недефинисан културолошко-друштвени корпус наше заједнице преживљава од данас до сутра, погођен свакодневним егзистенцијалним проблемима, без тренутка и педља простора за духовни развитак, постаје управо она, у претходном пасусу поменута, ловина. Сербум жели да искористи „традиционалне“ вредности образовања и културе, да их унапреди и устроји у кораку са савременим потребама и проблемима.

Сербум и мит

Мит – реч која на саму помен изазива известан однос према непознатом, дубоком и неодређеном. Уградила се у целокупну културну историју цивилизација и оних које неки елементи првопоменуте цивилизације нису признавали за равноправне. Мит представља ништа друго до – приче, универзалне истините приче, чија се веродостојност не доводи у питање и на њему се баштини свако стварање, постојање и духовност. Узмите било који сегмент живота и пробајте да угушите причу о њему, и видећете како остаје тишина и заборав. Брисањем мита је могуће само једно постићи – прихватити други, туђи мит, а тиме се одрећи свега чиме се бивствује.

Мит је тај кључни ентитет, који чини континуитет, спона која веже почетак за вечност. Суштина мита јесте прича о почетку, о настанку. Уграђен је у уметност, у бивство, у културу. Култура неговања мита се зове традиција, а њено постојање чини јединственост, посебност и спону, која држи људе на окупу око заједничког огња. Узимајући у обзир сиромаштво духа, чини се да нешто континуирано гаси тај огањ. Нећемо и не можемо друге кривити. Желимо да подигнемо степен културне производње, која као последицу може да има само пораст свих осталих продуктивних капацитета. Стваралаштво је наш циљ, и мит је наша прича. Желимо да се у нашем делању увиди стварање, никако препричавање.

Васпитање и образовање

Уједињеним деловањем ове две области науке, свакодневног живота и тежњи у обликовању појединца и друштва, постиже се циљ сваког зрелог друштва – да се постане и остане способан за праћење развоја културно-друштвених заједница. Непосредно искуство нам указује да је целокупан образовни систем у Срба прилично лоше успостављен и сакат. Првенствено у области васпитања, педагогије и андрагогије, видимо непостојање њиховог активног учешћа у подизању свести и значаја васпитања и учења, већ напротив у пракси често бивају превазиђене и запостављене на нивоу пукок теоретског изучавања. Истодобно се потврђује и чињеница да је систем високог образовања оштећен Болоњском конвенцијом у толикој мери да је хрпа проблема непрегледна.

Нећемо само упирати прстом и прозивати, бирати и одвајати. Образовање је овде ствар релативитета, премда интелект цвета и општа култура постоји. Желимо да учимо и подучавамо, да то знање усмеримо и да га употпунимо. Желимо да га учинимо доступнијим и привлачним, да коракнемо испред проблема и да им се супротставимо. Образовање не сме да буде луксуз, већ главна инвестиција друштва.

И на послетку, ми нисмо само магазин. Ми смо идеја проистекла из очајног духовног стања, из никад остварених циљева, идеја повезивања, образовања, љубави и делања. Неки ће омаловажавати и вређати, неки ће подржати. Неки ће само писати. Ми ћемо стварати – то је суштина постојања – ми смо Сербум.



Оставите одговор