Процес против Принципа спасен од пламена

Документација под називом "Процес Гаврилу Принципу и друговима", није страдала у пожару, који су изазвали демонстранти у нападу на Предсједништво БиХ у Сарајеву.

То што ова грађа није завршила у пламену посебно је важно због истраживања почетка Првог свјетског рата и околности око атентата припадника Младе Босне на престолонасљедника Франца Фердинанда, догађаја који још изазива политичке и историјске контроверзе, посебно у години када се обиљежава његова стогодишњица, пишу Новости.

Овај београдски дневник је први у прилици да објави листу уништене или дјелимично оштећене архивске грађе која је била смјештена у подрумским просторијама Предсједништва БиХ, у главној сарајевској улици. Кутије са архивским списима нестале су или у пламену или их је оштетила вода, којом је ватра гашена.

Највећа оштећења идентификована су у Депоу 1, просторија А. Овдје су се налазили документи преузети од Управног архива из Беча. Односе се на Министарство пољопривреде (1918), Аустријско министарство за вјере и наставу (1893-1918), Министарство унутрашњих послова (1880-1920), Министарство правосуђа (1880-1917) и Министарство за јавне радове (1908).

БЕОГРАД ПРВИ ПОМАЖЕ

Након пожара у којем је страдала обимна и непроцјењиве вриједности историјска грађа Архиву БиХ су у помоћ притекле сродне организације из екс Југославије. "Међу првима јавиле су нам се колеге из Београда. Помоћ су понудили из Архива Југославије и Архива Србије, затим из Државног архива Хрватске, па из Љубљане и Скопља. Чешка амбасада у Сарајеву организовала је посјету искусних архивара из Прага, а финансијски ће помоћи и Влада Чешке", каже за "Новости“ Душко Вржина, замјеник директора Архива БиХ.

У овом депоу страдало је шест пакета докумената добијених из Саобраћајног архива из Беча, а односе се на "Босанске жељезнице“ из периода од 1888. до 1895. године, као и низ докумената из бечког Ратног архива.

Ватрена стихија у пепео је претворила документацију која се односи на догађаје из периода Другог свјетског рата. У неповрат је отишла и вриједна грађа из периода Независне Државе Хрватске . Страдало је 50 кутија у којима је била похрањена документација Поглавниковог повјереништва од 1941. до 1942. године, па 70 кутија са папирима Велике жупе Врхбосанске од 1941. до 1945. и 12 кутија у којима су чувани списи Уреда усташког стана из 1941. године.

Пламен је прогутао око 15.300 докумената адресираних на Дом за људска права, које је архивирао Уставни суд БиХ.

Из првог депоа, у просторији Б уништено је 30 кутија у којима се налазила збирка откупа и поклона и документација везана за рад и личности Земаљске владе БиХ са почетка 20. вијека. Из просторије Ц овог депоа, понајвише од ватрогасних шмркова, оштећена је документација која се односи на Земаљску комисију за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача (1944-1947), за ратну штету тадашње Народне Републике БиХ (1945-1950), а вода је натопила и документе Врховног шеријатског суда за БиХ (1879-1946) и Шеријатске судачке школе. Штету су претрпјели и папири са судских процеса комунистима у БиХ.