Привредници сами себи расподијелили средства за помоћ након поплава

Удружење привредника "15. мај" из Добоја које је добило од Фонда солидарности 6 милиона КМ на даље распоређивање привредницима погођеним поплавама у Добоју, ова средства је распоредило без јасних критеријума, а оснивачи овог Удружења су средства додијелили и сами себи, у износу од 488.000 КМ, пише Транспаренси.

Фонд солидарности РС је у јулу 2015. одобрио 6 милиона КМ за помоћ поплављеним привредним субјектима на подручју Добоја, а списак привредника који су претрпјели штету и појединачне износе који су им исплаћени, утврдило је добојско Удружење привредника „15. мај“. Занимљиво је и да је Удружење привредника „15.мај“ основано у јуну 2014. године, тек након поплава, и не ради се о удружењу коме је посебним Законом повјерено вршење јавних овлашћења, како је то Законом о удруженима и фондацијама РС регулисано.

Самим тим поставља се питање на који начин је ово удружење могло одлучивати о начинима расподјеле јавних средстава, и то без јасно утврђених критеријума на основу којих се сачињавају спискови предузећа и процјењује износ средстава који ће бити додијељен појединачним привредним субјектима.

На нетрансапрентност поступка додјеле су указивали и привредници из Добоја, те су се обраћали и Фонду солидарности и Граду Добој и добили одговор да ни једни ни други нису били надлежни у поступку утврђивања критеријума и процената расподјеле средстава привредницима.

ТИ БиХ је у посједу препоруке Институције омбудсмена за људска права БиХ гдје су утврђене нелогичности и гдје је јасно наведено да су јавна средства из Фонда солидарности исплаћена привредним субјектима на незаконит начин, те да су средства за помоћ исплаћена на основу приједлога који је дао неки недржавни субјекат који не подлијеже контроли од стране Фонда.

Законом о Фонду солидарности регулисано је да је рад Фонда јаван, те да Влада РС објављује мјесечни извјештај о укупно распоређеним средствима са рачуна Фонда, међутим није могуће пронаћи информације о критеријумима на основу којих су средства и распоређена. ТИ БиХ је у овом случају, од Фонда тражио копију Закључка којим се одобравају средства од 6 милиона КМ и додјељују Удружења привредника „15.мај“ на даљу расподјелу, као и критеријуме расподјеле, међутим до данас није успио добити тражене информације.

На основу свега изнесеног јасно је да је јавни новац прикупљен кроз Фонд солидарности расподијељен на нетранспарентан и незаконит начин удружењу грађана које је основано непосредно послије поплава, којем није повјерено вршење јавних овлашћења, које не може располагати јавним новцем, те које је даље по својим критеријумима новац исплатило привредницима у Добоју.

ТИ БиХ је извршио и провјеру привредника којима су додијељена средства и дошао до податка да је већина оснивача Удружења заправо и била корисник ових средстава, односно да је Удружење члановима свог надзорног и управног одбора, као и оснивачима и члановима, распоредило средства у појединачним износима и до 88.000 КМ. Чак 10 од 12 оснивача Удружења појављује се на списку корисника средстава, што у пракси представља јасан сукоб интереса. Укупан износ средстава које су оснивачи овог удружења практично сами себи додијелили износи 488.000 КМ, што је велики проценат, с обзиром на чињеницу да су средства распоређена на преко 600 привредних субјеката.

ТИ БиХ свакако подржава све иницијативе које се односе на помоћ грађанима и привредним субјектима који су погођени прошлогодишњим поплавама, али инсистира на креирању и провођењу јасних критеријума расподјеле и на транспарентности у свакој фази, почевши од доношења одлука, начина расподјеле средстава, па до утрошка додијељених средстава. Расподјела средстава произвољним списковима и заснована на сукобу интереса, само доприноси сумњи јавности у регуларност и правичност процеса додјеле помоћи, што су показале и бројне пријаве пристигле на адресу ТИ БиХ, које укључују и овај случај.

Пред посланицима Народне скупштине РС ће се наћи и нови закон о посебним доприносима за солидарност, са новим начином прикупљања средстава од грађана РС, која би се требала прикупљати у Фонду солидарности. Обзиром да је Фонд солидарности огромна јавна новчана средства до сада рапоређивао нетранспарентно, поставља се питање како ће се новац прикупљен на овај начин трошити убудуће, те да ли грађани могу очекивати да ће бити искориштен намјенски, солидарно и онима којима је стварно и потребан.