Привредна комора Српске одбија нацрт економске политике

Радна верзија Економске политике Републике Српске за наредну годину, без дефинисаних конкретних мјера и праћења њихове реализације, неприхватљива је за пословну заједницу Српске, саопштено је из Привредне коморе.

Привредна комора Републике Српске доставила је данас примједбе и сугестије Влади на Радну верзију Економске политике и поручила да остаје при својим приоритеним захтјевима, међу којима су растерећење привреде смањењем фискалних и парафискалних намета, усвајање новог Закона о раду, те Закона о роковима измирења новчаних обавеза и Закона о подстицајима.

Привредници инсистирају на дефинисању јасних и конкретних мјера које ће одговорити на приоритетне захтјеве пословне заједнице, са циљем остварења зацртаних циљева и у документу дефинисаних пет реформских стубова, као и на принципу праћења реализације Економске политике и оцјене њене успјешности.

У Привредној комори тврде да се у понуђеном документу неке од приоритетних мјера на којима пословна заједница годинама инсистира уопште не помињу или се само декларативно налазе.

Привредници поручују да су њихова очекивања, на основу састанака са представницима извршне власти, била далеко већа од понуђених рјешења у Радној верзији Економске политике, због чега су и реакције пословне заједнице оштре, јер нису уважени неки кључни захтјеви и нису дефинисане конкретне мјере за реализацију утврђених политика.

У достављеној Радној верзији Економске политике, очигледно је да је Влада приступила новом концепту креирања овог документа, тако да је акценат стављен на политике и њихово уопштено дефинисање, без конкретних мјера и индикатора за мјерење успјешности реализације саме Економске политике, наводи се у саопштењу.

Привредна комора као модел који би задовољио принцип праћења реализације Економске политике и оцјене њене успјешности наводи посебан акциони план, као и преглед прописа чије се доношење, измјена или допуна, захтијева како би се реализовале планиране политике.

У области растерећења привреде Привредна комора тражи усвајање измјена закона о порезима и доприносима са циљем њиховог враћања на ниво прије избијања економске кризе, измјене Закона о порезу на доходак којима би се неопорезиви дио дохотка повећао на ниво најниже плате, те измјену Закона о дјечијој заштити са циљем обезбјеђивања рефундирања породиљског боловања послодавцима у бруто износу.

Нови Закон о раду потребан је како би се радноправна регулатива прилагодила тржишним условима привређивања, односно како би се повећала мобилност радне снаге, степен одговорности и смањило оптерећење привреде, док је Закон о роковима измирења новчаних обавеза потребно усвојити упоредо са активностима на доношењу овог прописа у Федерацији БиХ, саопштено је из Привредне коморе.

Законом о подстицајима потребно је дефинисати врсте и обим подстицаја, услове за добијање ове врсте подршке, субјекте који остварују право на подстицаје и аутоматизовати поступак расподјеле сходно испуњеним условима, а међу предложеним мјерама подршке привреди су и благовремена расподјела подстицајних средстава, креирање регистра подстицаја, обезбјеђивање подстицаја за запошљавање у привреди ретроактивним стимулисањем за новозапослене у односу на претходну годину на бази просјечног броја запослених по основу часова рада, као и подстицаји за самозапошљавање.

Када је ријеч о смањењу јавне потрошње, Привредна комора предлаже реформу јавне управе, која подразумијева ефикасност, ефективност, економичност и рационализација трошкова и број запослених и везивање плата за плате у привреди.

Рестриктивна политика јавне потрошње подразумијевала би смањење свих буџетских трошкова, осим субвенција, подстицаја и капиталих инвестиција и трансфера, те задуживање само за пројекте који се сами отплаћују и ангажују домаће капацитете.

Код реструктурисања јавних предузећа Привредна комора тражи ефикасно управљање и успјешно пословање у функцији потреба привреде у цјелини, те секторске и појединачне планове реструктурисања.

Привредници предлажу и креирање обједињеног биланса потреба предузећа и других институција из јавног сектора, те биланса потенцијала домаће привреде како би се сагледале могућности укључивања домаћих привредних субјеката у реализацију планираних активности јавног сектора

Међу захјтевима Привредне коморе су и унапређење инспекцијских и правосудних органа, сузбијање сиве економије и реформа образовног система.