Приватни факултети без медицине, права и просвјете

Приједлог стратегије образовања Републике Српске за период 2016 – 2021. година, а који је Влада РС усвојила на јучерашњој сједници, предвидио је неколико крупних промјена у области високог образовања, чије би посљедице највише осјетили приватни факултети и универзитети. Наиме, овим документом предвиђено је да на приватним високошколским установама не могу бити организовани студијски програми за […]

четвртак, јануар 28, 2016 / 20:10

Приједлог стратегије образовања Републике Српске за период 2016 – 2021. година, а који је Влада РС усвојила на јучерашњој сједници, предвидио је неколико крупних промјена у области високог образовања, чије би посљедице највише осјетили приватни факултети и универзитети.

Наиме, овим документом предвиђено је да на приватним високошколским установама не могу бити организовани студијски програми за медицинска, правна и педагошка занимања, а планирано је и увођење обавезног периодичног вршења надзора над студијским програмима који се реализују на високошколским установама.

Факултети и универзитети чији оснивач није држава кажу како је овде ријеч о чистом фаворизовању јавних универзитета као и кршењу Устава, јер се студентима не може и не смије забранити да студирају тамо гдје желе уколико та установа испуњава све законске прописе.

Поручују како се отвара Пандорина кутија и најављују жалбе.

"Једина разлика између државних и приватних високошколских установа је њен оснивач. Других разлика нема. У свим подношењима захтјева, од захтјева за лиценцирање и акредитацију под истим условима одговарамо и морамо да одговоримо комисији", каже Радован Клинцов, директор Универзитета за пословне студије у Бањалуци.

Према његовим ријечима, челни људи приватних високошколских установа нису имали прилику да учествују у изради стратегије, а по закону би требало да буду равноправни учесник у доношењу и изради оваквих докумената.

Са друге стране, у Унији студената Републике Српске, а који годинама воде оштру политику према приватним факултетима, поздравили су овакву одлуку.

Сматрају како је ово охрабрујућа ствар и како би приватне факултете и програме на њима требало свести на минимум.

Иначе, када је ријеч о осталим дијеловима стратегије, треба истаћи да су њом предвиђене одређене измјене и у областима предшколског, основног и средњег образовања.

У области предшколског образовања циљ је повећање обухвата дјеце узраста од три до шест година предшколским васпитањем, док је у основном образовању акценат на унапређивању услова рада школе и модернизацији процеса наставе, као и на јачању васпитне улоге школе.

У области средњег образовања и васпитања планирано је развијање стандарда занимања заснованих на компетенцијама и исходима учења, повезивање стручног образовања и тржишта рада, те јачање система усмјеравања и информисања при избору будућег занимања ученика.



0 КОМЕНТАРА

  1. Много мање него што то предвиђа реформа образовног система на основу програма ЗОРЕ , али и то је боље, него ово насиље над здравим разумом кроз хиперпродукцију диплома свих занимања на приватним факултетима, од Војводине, Шумадије, до Републике Српске и Федерације, диплома на основу којих у државним органима Српске и Федерације раде хиљаде људи у администрацији,, често на најодговорнијим мјестима.

  2. Наведене су дестинације из којих има највише лажних диплома факултета, постдипломских студија и доктората.
    Рјешења има, у осталом као и у привреди, нажалост, такви фалсификатори припадају позицији и опозицији, од републичког, до локалног нивоа.
    У Српском Сарајеву, па и мојим Палама, сваки други фунционер има куповну диплому.
    Таква је ситуација широм Српске.
    Није од тога имуна ни Федерација, исто је то, од неког приватног факултета у Травнику, па на даље.
    Зато нико неће ни тамо, ни овамо даозбиљно преиспита ово понижење људи који су редовно учили и завршили факултете, као и постигли већи квалитет усавршавајући се у струци кроз постдипломске студије и одбрану доктората кроз аутентичне радове.

    Ако хоћеш да уништиш један народ, уништи му образовање.
    Зато је нажалост наш народ склон шали, изрекао горку истину.

    На питање неког од студената-државних службеника који имају 40 -50 година, као и новопечених бизнисмена и њихове дјеце, колико још имају до завршетка студија?

    Њихов одговор је: Још двије хиљаде марака.

  3. Нису ни државни факултети нимало имуни на непотизам, пријатељске, политичке везе и продају испита и диплома. На нашим просторима све је на продају. У државним и литература професора који предају у противом паде на испиту. Бар је на мало озбиљнијим приватним факултетима у цијену школарине урачуната и испитна литература. Поред усмених предавања, обавезна су и предавања у електронској форми. Има ту недостатака и предности и код једних и код других. Не бих ја то тако баш све генерализовала. Познајем дјевојку која је са приватног факултета уписала постдипломски на државном и није одабрала групу коју је она завршила, јер је није било на државном факултету, али ипак је успјешно завршила. Одрекла се посдипломског на свом факултету и своје групе коју би лакше и успјешније завршила, само због анатемисања приватних факултета.

Оставите одговор