Примједбе на Закон о инвестиционим фондовима: Закон који то није

Добронамјерност, стручност, демократски поступак у изради. Да се проблем захвати у цјелини. То су основне особине Закона. Пише Алекса Милојевић Ништа од овога. Једна осамостаљена група (КХОВ) се одлучила да понуди овај штетан Закон и сада је потребно оволико енергије да се спријечи његово доношење. Шта ћемо када ускоро сагледамо сву дубину провалије и сав […]

понедељак, септембар 9, 2013 / 23:45

Добронамјерност, стручност, демократски поступак у изради. Да се проблем захвати у цјелини. То су основне особине Закона.

Пише Алекса Милојевић

Ништа од овога. Једна осамостаљена група (КХОВ) се одлучила да понуди овај штетан Закон и сада је потребно оволико енергије да се спријечи његово доношење. Шта ћемо када ускоро сагледамо сву дубину провалије и сав безизлаз у којем смо се нашли, у којег су нас довели управо овакви Закони.

Када је власт уз народ, када слиједи народне а не властите интересе, народ је непобједив. Без обзира ко му стајао на супрот.

Сва тежина, али и сва толика успјешност глобализма је у преношењу терета заробљавања на домаћу власт. Вођена снагом глобалистичких подстицаја (директиве, задуживање, приватизација, концесије и слично) власт уочава да се указује могућност да се све одузме од народа и да се тај плијен подијели са страним глобалистима, која прилика се не пропушта. Никада као у доба глобализма није било могуће овако брзо и оволико дубоко економско уништење народа. Домаћа глобалистичка власт, вођена властитим интересом, најокрутнији је колонизатор. Та врста окрутности је основни садржај овог Закона. Због тога ово није Закон о којем би требало јавно расправљати. Умјесто о Закону било би корисније повести јавну расправу о могућностима појаве оваквих и оволико штетних Закона, о тој врсти одговорности. Посебно у овом случају о разлозима осамостаљивања у изради нацрта овог Закона.

Организована пљачка

Није циљ овог Закона да се укину ЗИФ-ви и оснују ОИФ-ви. Циљ је да се оствари пљачка народа. Да се отме од народа и оно последње што му је остало.

Ово је завршни чин у приватизацији. Последњи ударац. Након овога ништа у рукама народа неће остати што је раније стварао. Уз то, посредством ове пљачке народ ће остати и без својих природних богатстава, последњег ослонца свог опстанка. Извршит ће се, прије свега, приватизација Електропривреде, али без народа. Купит ће је, на општој распродаји, вјероватно странци.

Ту је још један важан (колонијални) циљ. Оствариће се опште обезвређење, општи пад вриједности привреде у цјелини. Пад вриједности капитала нужно води паду доходака, што је пут додатног осиромашења. Тако јефтини и безвриједни постајемо погодан плијен будућих, јефтиних куповина, ко зна од кога и са које стране.

Задржавати ЗИФ-е у садржају овог Закона, а истовремено захтијевати укидање постојећих, њихово претварање у ОИФ-е потпуни је доказ намјераване пљачке народа.

Од укупно око 450.000 грађана, који су своје ваучере, посредством фондова, претворили у акције, чија данашња вриједност износи око 320 милиона КМ, остаће без њих. То није ни приближан износ пљачке. Пљачка ће се мјерити милијардама и тешко јој је сагледати праву вриједност. Пуна цијена је у нашем пропадању у колонијално ропство.

Одмах након усвајања Закона и претварања постојећих ЗИФ-а у ОИФ-е они најкрупнији улагачи, од којих су многи странци, захтијеваће исплату својих удјела, на шта је ОИФ обавезан да то учини. Немоћни да удовоље тим исплатама фондови ће кренути у масовну распродају акција, прије свега оних у Електропривреди, Телекому и слично што ће водити невиђеном паду цијена. Биће потребно распродати акционарску имовину скоро свих малих акционара, угасити фонд, да би се удовољило захтијеваној исплати једног или њих неколико крупних акционара. То је невиђена пљачка народа, организована од стране државе, уколико се усвоји овај Закон.

Након наплате својих удјела ти први, најбогатији ће по тако ниским цијенама покуповати, све што је највредније, прије свега Електропривреду. Пљачка народа, организована са стране државе (овог Закона), допринјет ће да ће се богатство богатих вишеструко увећати. То је пут да цјелокупно богатство Републике Српске пређе у руке неколико десетина појединаца, углавном странаца, а ми да постанемо њихови робови. То је глобалистички захтјев овог Закона, на чијем доношењу је Власт запела из све снаге. Након завршене ове пљачке опет ће се, на основи овог Закона, моћи да оснивају сада нови ЗИФ-и. Али, тада не више од сиромашних грађана како је то сада случај.

Чија је власт

Да је ова власт народна, да мисли на народ, до овог Закона, никада не би дошло. Не би се укидали постојећи ЗИФ-и. Пружила би се могућност оснивања нових ОИФ-а, али без укидања постојећих ЗИФ-а. Све дотле док они сами не одлуче о својој статусној промјени. Влада је обавезна да штити народ од сваког зла, сваке штете. Дужна је да проналази најуспјешнија рјешења која ће водити благостању народа. Расту његовог богатства и запослености. Начин да се то оствари је у тражењу ослонца у струци и науци. Да се гради стручна подлога за политичку одлуку.

Да је на страни народа, Влада би прије одлуке о доношењу овог Закона детаљно критички анализирала посљедице европских директива које налажу потребу оснивања ОИФ-а код нас. Њихов унутрашњи економски, али и друштвени садржај. Које је значење, које су посљедице овог нашег финансијског отварања? Видљиво је да је то једносмјерна улица која ће омогућити да нас богати јефтино купе и економски потпуно униште, поробе. Треба знати да је на страни развијених финансијско отварање било последње (око 1970). Тек онда када су били сигурни у своју надмоћност. Да нико не може да им нанесе штету. Умјесто јавне расправе о Закону потребно је приступити критичкој анализи директива као првом кораку у доношењу овог Закона. Да се сагледају све последице његовог доношења.

У супротном правцу

Познато је да наша Влада вози у супротном правцу. Све је код нас супротно у односу на развијене. Уништити акционарство, уништити домаће тржиште капитала, што је крајњи резултат овог Закона, а говорити о развоју привреде, крајње је неосновано, лицемјерно.

Закон би морао да стане на другу страну. Да омогући масовно акционарство и да допринесе развоју домаћег тржишта капитала. Управо онако како је то на страни развијених.

Два су основна претходна услова, као мјере заштите, прије него што се приступи изради новог Закона о инвестиционим фондовима. То су: Акционарство и заштита природних богатстава.

Акционарство:

Чврсто утемељено акционарство је први претходни услов доношења овог Закона. То је прва линија одбране националне привреде. Суштина развоја акционарства је у заштити малог акционара. Да би се то остварило нужно је што потпуније одвајање власничких од управљачких права на акцијама.

Са тог становишта чланови 85. и 86. овог Нацрта Закона крајње су неприхватљиви. У крајњем случају, на поновљеној скупштини и са 1 % од укупног броја гласова (капитала) могуће је усвајати најважније одлуке са „¾ основног капитала заступљеног на скупштини акционара“. Да се не повјерује да се и овако нешто предлаже.

На страни развијених све је другачије. Тамо гдје влада принцип „једна акција један глас“ за изгласавање најважнијих одлука захтијева се чак и 95 % укупног броја гласова. Да мали акционари не буду прегласани.

Међу бројним моделима заштите малог акционара, као основе акционарског управљања, је и модел „група акционара“. Свака група (крупни појединачни акционари, представници малих акционара, банке, осигуравајућа друштва и слично) који учествују у капиталу са преко, на примјер 5 %, имају подједнак број гласова. Под оваквом заштитом малог акционара и код нас би акционарство процвјетало.

У околностима нашег повећаног финансијског отварања, након оснивања ОИФ-а, развијено и моћно акционарство би остваривало успјешну економску заштиту. То је основа на којој би се у потпуности измијенио садржај овог Закона. Умјесто садашњег тежишта на КХОВ тежиште би се пренијело на Скупштину акционара.

Заштита природних богатстава:

Закон о инвестиционим фондовима, којим се омогућава оснивање ОИФ-а никако не би смио да буде донесен прије него што се и код нас, сагласно рјешењима на Западу, не ријеши питање својине на природним богатствима.

Природна богатства су, сагласно Западу, државна и ни у којем случају не могу да буду у претежном приватном власништву. Она мање вриједна су најмање са 51 % у власништву општина. Она вреднија су у 100 % власништву државе. У случају акционарства искључена је могућност управљачких (обичних) акција. Само су могуће приоритетне акције усмјерене на сигурност улагања и висину дивиденде.

Донијети овакав Закон без пуне заштите својих природних богатстава било би крајње неразумно и опасно. Тек онда када будемо у потпуности сигурни у заштиту наших природних богатстава, да ће трајно остати у нашим рукама, могуће је приступити оснивању ОИФ-а.



7 КОМЕНТАРА

  1. Честитам професору Милојевићу на овом тексту.
    Што се тиче фондова, ту се углавном ради о једној од највећих пљачки народа на овим просторима. Од народа су узели ваучере и њих неколико који су у друштву за управљање фондовима се енормно обогатило преко леђа народа. Ниједан фонд није одржао ниједну скупштину акционара у складу са законом , јер без малих акционара нису могли имати кворум.
    Везано за претходни коментар и омогућавање фондовима да стичу преко 25% капитала, наводимо да се фондови нису обазирали ни на цензус од 20% , као ни овај од 25% . Цептер фонд је малим акционарима украо 24% капитала у ХУТП „Цер“ Прњавор. Радили су и раде шта хоће, али се надамо да ће и томе доћи крај. Надамо се да ће на ред доћи и преиспитивање имовине челника друштава за управљање фондовима (попут Томовић Ненада), као и преиспитивања све и једне трансакције на Бањалучкој берзи.

  2. :Д ае објавите одговор на одговор на одговор оног синише божића, ено на васковићевом сајту… нисам одавно видио да се неко онако изуо..
    милојевић га нечим грдно засјекао, ал не тече крв него гомно,што каже друг коста B-)

  3. Reagovanje Alekse Milojevića na tekst “Stručna javnost“ Siniše Božića

    Поштовани господине Божић,

    Изгледа да сам Вам стао на неки велики жуљ чим сте се толико разговорили па ударате из свих оружја.

    Није лако радити на двије стране. Тајно у удруженом интересном подухвату радити на пљачки народа а онда, да би пљачка била обилнија, прикривати тo изузетном брижљивошћу за народ, што се управо односи на залагање за доношење овог Закона о инвестиционим фондовима. Најгоре је са налогодавцима. Они траже иступање у јавности и онда када то није баш много паметно. Јер се тако ствари откривају, што је управо овдје случај.
    Када би били организованије друштво знало би се ко, шта и за кога ради. Овдје би и површна истрага дала изузетан резултат.
    Највеће штете се праве штетним законима, а ми никако да откријемо ко стоји иза штетних закона.
    Али да пређемо на ствар.
    Како ја, како Ви кажете ништа не знам о инвестиционим фондовима, молим Вас да ме подучите и одговорите на сљедећа питања:

    1. Ви као незапослен човјек, без икаквих примања, кога, како рекосте у Бијељини „издржавају родитељи“ путујете диљем Републике Српске и учествујете у свим јавним расправама око овог Закона о инвестиционим фондовима. Ко Вас је за то плаћао, сносио тришкове?

    2. Које су користи и штете од доношења овог Закона? Ко подноси штете а ко остварује користи? Можете ли дати процјену висине тих користи и штета? Који су њихови појавни облици?

    3. Зашто се по сили овог Закона укидају постојећи затворени инвестициони фондови (ЗИФ), да би, када се они укину (отворе), поново основали ЗИФ-и јер их овај закон задржава? Признаћете доста је нелогично. Као да се Закон доноси само, да би се укинули постојећи ЗИФ?

    4. Шта мислите о појачаном улгању странаца, прије свега Словенаца и Хрвата, у наше сада ЗИФ очекујући њихово отварање, као и њихово подупирање и запињање да се овај Закон донесе. Опет сам фрустриран тим незнањем о инвестиционим фондовима. Није ми јасно зашто неко улаже новце да би га изгубио. Да би они крупни страни улагачи претрпили штету а наши мали акционари од тога остварили користи. Радити у корист властите штете. Мало ми је нејасно. А видим да је Вама и господину Денису Венгусу ово јасно, па Вас молим да ми ово објасните.
    5. Мислите ли да ће се проблем наших инвестиционих фондова и тог дијела нашег финансијског тржишта ријешити отварањем рада наших затворених инвестиционих фондова? Или је проблем на другој страни!

    На страни заштите малог акционара и на тој основи преузимање значајније управљчкате улоге од стране скупштине акционара на рачун рада одлучујуће управљачке улоге Комисије за хартије од вриједности која је главни кривац стања у фондовима и на финансијском тржишту.

    6. Шта мислите колико ће износити пљачка малих акционара, када се ЗИФ-и претворе у ОИФ-е. Шта мислите колико ће порасти акционарско учешће Словенаца и Хрвата у нашој Електропривреди или ће се значајан новац изнијети из земље?

    7. Шта мислите које су посљедице нашег финансијског отварања, сада и у облику ОИФ?

    Надам се да ово за Вас нису тешка питања, и да ћете лако на њих одговорити.

  4. Odgovor na odgovor profesoru Milojeviću

    mr Siniša Božić, Predsjednik Udruženja akcionara investicionih fondova RS (www.uaifrs.com)

    Mene finansiraju masoni i rotarijanci. Na stručne rasprave sam dolazio helikopterom američke tajne službe. Kerozin smo natočili u Avianu, NATOvoj bazi u Italiji.

    Raspolažemo sa desetinama milijardi dolara i sve ćemo vas pokupovati. Nakon toga planiram da uvedem diktaturu sa sobom kao apsolutnim vladarom bez ograničenja, da se proglasim faraonom, izgradim Banjalučke piramide, uspostavim dinastiju Božić, podignem kosmodrom uz pomoć svojih partnera i da se vinemo u nebesa kako bi širili našu novu religiju u zvjezdanim sistemima širom Mliječnog puta.

    Reformisani zakon o investicionim fondovima će da se usvoji zbog problema meko kuvanih jaja u skupštinskoj menzi. Naime, nakon što je većina poslanika odlučila da se jaja ponovo skuhaju, i nakoj što su se jaja ponovo skuhala između mekog i tvrdog, odlučeno je da se ide u reformu investicionih fondova. Štetu od dosadašnjeg zakona o investicionim fondovima trpe poslanici koji imaju problema sa probavom, pa im ne odgovaraju tvrdo kuhana jaja.

    Investicioni fondovi u Republici Srpskoj su u procesu akvizicije Applea, Googla i Microsofta. Američka privreda je u recesiji, toj opakoj boljki koja razjeda privređavanje. Amerika već određeno vreme kuburi s budžeti. Indeks Dow Jones posrće. Bijela kuća danima zasjeda zbog ovog naglog širenja balkanskih interesa na američkom tlu. Cilj je da se mergerom napravi jedinstvena globalna kompanija, vrijednija od desetostruke kumulativne vrijednosti Fortune 500, sa ciljem uspostavljanja svjetske dominacije nad svim tokovima informacija kako bi se realizovao masonski tajni plan o dominaciji nad planetom. Sjedište kompanije je planirano u Bakincima nadomak Laktaša, a alternativna rezervna varijanta je lokalitet Babine Grede.

    U pitanju je strategija Vatikanske crkve koja putem upliva inostranog kapitala preko Slovenaca i Hrvata želi da uspotavi ekvilibrijum između katoličanstva i nadirućeg islama, a na štetu pravoslavlja, na ovom geostrateški značajnom prostoru.

    Svakako, osim u slučaju da američki SEC neposrednim uticajem na zapadnu alijansu i NATO pakt ne izdejstvuje blokiranje planiranih akvizicija fondova iz Republike Srpske, što bi moglo da isprovocira čak i reakciju Kine i Rusije te pokretanje novog hladnog rata.

    U pravu ste. Budući da Elektroprivreda ostvaruje prihod od 942 milijarde dolara i konsolidovanu dobit od 269 milijardi dolara (što je na nivou evropskog granskog desetogodišnjeg prosjeka), a zbog čega je i budžet Republike Srpske za iduću fiskalnu godinu konzervativno projektovan na 593 triliona dolara, postoji opravdana bojazan da konzorcijum institucija MMF-WB-EIB pokuša preko Slovenaca i Hrvata da stekne određene pakete vlasništva.

    Finansijsko otvaranje je proces koji je suprotan finansijskom zatvaranju (tzv. opstipaciji). Dilema oko prednosti i nedostataka otvaranja je poznata u Čikaškoj neoklasičnoj ekonomskoj misli a Božićeva ekonomska enciklopedija, daje primat otvaranju nasuprot opstipaciji.

    Odgovore ste dobili. Sada vas zamoljavam da mi dalje ne gubite vrijeme. Molim poštedite me vaših analiza, isključite me sa vaših mailing lista i ne spamajte, ne trollajte i ne kontaminirajte javni prostor. Ako baš budete htjeli da tjerate ‘mak na konac’, onda vam predlažem da zakažete duel na nekoj TV stanici (ako vas više ijedna pusti u eter).

Оставите одговор