Приче из кладионице

РиС, РТРС, БН ТВ и атв.
РиС је моја скраћеница за Рајко и Слободан (Васић и Васковић). РТРС, је скраћеница за Радио Телевизију Ружичасте Српске. БН је Тамна Визија Српске и атв је ‘апостроф таме и ведрине.

Пише Душко Вукотић

Јуче у кладионици, један борац (прве категорије) у бијесу ми рече да жури на Ал Џазирин дневник.

Бијес му разумијем јер је PSG, други на табели, у борби за прво мјесто, против Guingampa, тринаестог на француској фудблској таблици, изгубио са један нула.

Наравно, још једна у низу кладионичарких намјештаљки, ко на тендеру. И још једна прoпала нада напаћеног српског борца како ће од кладионице ђецу прехранити јер на бироу рада игра се само на продужетке.

ALJAZZERA.COM

Зашто баш Ал Џазиру? -питам га, да му измамим осмјех на лице.

А шта да гледам брате? РТРС почиње са Добро вече Предсједниче а БН са Лаку ноћ Српска. На атв-у гледам само Шкору и апостроф. Под условом да не учествује Мајкићка.
Читај Рајка Васића и Слоба Васковића и бићеш информисан. – брецнем га.

Читам ја и кад ти нешто напишеш, али ти се држиш само ветерана ко пијан плота. Кога више занимају ислужени војници стари мој? Ништа без Ал Џазире. Она у бобу преброји мртве у Сирији, Ираку, Египту, Палестини…

Посебно ме занимају Курди. Они ме некако на нас Србе подсјећају. Ни циља ни Државе. А жестоки, матере ми…
Чо’ек је сто посто у праву, и мени некако та Ал Џазира најобјективнија. – добаци инвалид са двије штаке и поскочи, јер баш у том тренутку Тотенхем, у зауставном времену, завуче голчину Свонсију.

Кладионице и паркинзи

Знам да је у овој причи прва асоцијација читалачке већине како сам и сам пропао, док доносим причу из кладионице.

Рећи ћу вам потпуно отворено: Идеја Ветерана Републике Српске је настала у спортској кладионици и кроз кладионице се развија и шири с кољена на кољено.

Истина, идеја ветерана се препричава и по паркинзима који су уз кладионице као симболе развијене приватне иницијативе, једине профитабилне друштвене локално-феудалне фирме.

Набројте ми ви гдје су су већи фабрички кругови у којима су запослени ратни ветерани и ми одосмо тамо.

Од кладионица у којима ратни ветерани послују углавном са губитком и паркинга гдје углавном ратни војни инвалиди својим радом намлате и до 250 КМ мјесечно, ја не знам просторе са већом концентрацијом „запослених ратних ветерана“.

Има их додуше пуно по Русији, Словенији, Црној Гори ђе мајсторишу и јиргетују.

Али, тамо међу њих ићи и идеју ширити, већ спада у узалудно лобирање и јако скупу међународну дипломатију.

Елем, како смо информативно осакаћени?

Наравно да Ал Џазира није истакнута као тв кућа великог шера или гледаности у српској јавности.

Али је истакнута као индикатор да смо информативно стварно осакаћени.

Чак су и информативне емисије на нашим тв каналима тако подешене да је немогуће у исто вријеме бити на два мјеста ради објективне слике. Тв дневници најгледанијих телевизија почињу у исто вријеме.

Јавно мњење Републике Српске је располућено политички и информативно.

Располућеност је последица дијалектике у којој су медији и узроци и последице политичке располућености.

Рајко и Слобо као најчитанији блогери су такође узроци и последице. И лично сам узрок и последица. Обојицу врло радо читам. Сваки од њих је „луд“ на свој начин. Без дозе „лудила“ и нема умјетности.

Ни сам за себе не мислим да сам „у винклу скроз“.

И није проблем у појединачном или групном лудилу које је ослобођено одговорности према РАК-у (Регулотарној Агенцији за Комуникације).

Иако је и сам РАК захваћен раком неодговорности.

Проблем је у институционалној неодговорности.

Не може и не смије Предсједник Републике Српске да каже и забрани својима да дају изјаве и да се појављују на БН-у. Неко од савјетника му је лош и острашћен мржњом према Влади – Тришићу. А мржња замагљује видике.

Не би нико требао и смио да доводи у ситуацију Сузану Рађен Тодорић да само мјери Пулс опозиције.

РТРС још мање има права да почиње информативне емисије са „добро вече Предсједниче!“, јер плаћени су да слушају и информишу о пулсу сваког грађанина који вануставно плаћају тв таксу.

Управо због институционалне неозбиљности и неодговрности у српској гладијаторској арени, у борби за све нивое власти ми, српски народ и јесмо само узаврела публика која има своје фаворите за које навија и свађа се до крви.

Политичка и информативна располућеност народа изазива слуђеност у којој се не увиђа да су у суштини све политичке утакмице намјештене баш као у кладионицама.

Зато мени Инцкова реченица да је „у БиХ вријеме за више Брисела а мање Дејтона“ мирише на намјештаљку у којој се главном играчу српске репрезентације припрема црвени картон.

На нама Ветеранима Републике Српске и на свима којима мржња не мути видике јесте да то спријечимо ма колико наш капитен има мана и кумова.

Ко да их капитени друге двије репрезентације немају. Али, о њима ћути чак и Ал Џазира.

Зато у памет се Срби, а капитена ћемо критичном масом натјерати да кумови главосјече одријеше кесе и смање кладионичарску преварену масу.