Прича са Паприковца: Мајка донирала бубрег кћерки
Када смо се прије годину дана први пут суочили са чињеницом да ће наша кћерка Сања (23) морати на дијализу, а затим и на трансплантацију бубрега, имала сам само жељу да будем подударан донор, како бих јој помогла. Без икаквих двојби, важније ми је да за неколико година, ако буде требало, ја идем на дијализу, […]
Када смо се прије годину дана први пут суочили са чињеницом да ће наша кћерка Сања (23) морати на дијализу, а затим и на трансплантацију бубрега, имала сам само жељу да будем подударан донор, како бих јој помогла.
Без икаквих двојби, важније ми је да за неколико година, ако буде требало, ја идем на дијализу, али да она своје лијепе и младе године не живи на такав начин.
Тако почиње причу за “Независне” Мира Вуксан из Бањалуке (46), која је 6. новембра донирала бубрег 23-годишњој кћерки Сањи. Операција је успјешно изведена у Универзитетском клиничком центру Републике Српске, гдје је, иначе, Сања и запослена. Она је, наиме, медицинска сестра на Клиници за анестезију и реанимацију УКЦ РС у Бањалуци.
Сањине здравствене потешкоће почеле су изненада, у виду имунолошког обољења, које је веома брзо довело до дијализе, на коју је ишла наредних седам мјесеци.
“Од момента када је трансплантација била могућност, све се одвијало веома брзо, захваљујући мојој мајци и читавој мојој породици, као и стручњацима УКЦ РС у Бањалуци и свима који су учествовали на мом путу лијечења. Осјећам се одлично. Никад боље. За неколико дана излазим из болнице”, испричала је Сања екипи “Независних”, која ју је посјетила у болничкој соби.
Кћерка и мајка у уторак су се видјеле први пут послије операције.
Ноћ када је Сања оперисана мајка описује као најнеизвјеснију у животу, иако је, како напомиње, чврсто вјеровала у најбољи исход.
Нешто мање од сат времена прије Сањине операције мајка је одведена у салу, а чим се пробудила, како каже, прва јој је мисао била какво је стање њеног дјетета.
Операцији су претходиле детаљне претраге, типизације крви и неколико стручних савјетовања у УКЦ РС Бањалука, као и на Војномедицинској академији у Београду.
“Када имамо донора, читав процес од претраге и припрема до саме трансплантације траје од шест до максимално девет мјесеци. То је добар просјек с обзиром на то да, примјера ради, у КЦ Љубљана та процедура траје годину дана. У овом тренутку имамо два спремна пара за наредну трансплантацију, као и операцију у јануару, и интерес донора говори о повјерењу пацијената у наш тим”, напомиње за “Независне” Милорад Грујичић, шеф тима за трансплантацију органа УКЦ РС у Бањалуци.
Ово је, иначе, била 20 трансплантација бубрега УКЦ РС у Бањалуци у посљедњих пет година.
Љекарски тим УКЦ РС који ову врсту захвата, као и друге установе у окружењу, изводи у сарадњи са стручњацима ВМА, ускоро ће обављати трансплантације самостално.
Захтјеван опоравак
Доктор Милорад Грујичић напомиње да се код трансплантација проблеми знају јавити након самог захвата.
“Нешто што је уобичајено је масивна дијуреза, када се неколико десетина литара дневне мокраће треба надокнадити водом и електролитима, и то је веома захтјевно и за пацијента и за медицински тим”, објашњава Грујичић.
Три кћерке
Мира Вуксан је мајка и 23-годишње Тање, која је једнојајчана близанка са Сањом, и 26-годишње Драгане. Све три кћерке су, како нам она говори, медицинске сестре.
“Читава породица била је подршка. Супруг Радомир је такође желио бити донор, али због његовог процеса губитка килограма, трансплантација мог бубрега могла је прије да буде обављена”, објашњава Мира.