Прича о запошљавању: Немамо ни за завјесе
Младена Тадић са Пала, једна је од многих који након завршеног студија траже посао. Пише нам о томе како иде у тој накани. Осјећам да напола живим, као пливач који се брчка у плићаку док ме море мами својом дубином. Свјесна сам да многи још ни море нису видјели, а као да и ја имам […]
Младена Тадић са Пала, једна је од многих који након завршеног студија траже посао. Пише нам о томе како иде у тој накани.
Осјећам да напола живим, као пливач који се брчка у плићаку док ме море мами својом дубином. Свјесна сам да многи још ни море нису видјели, а као да и ја имам нешто од њега. Толике године школовања, жртвовања, стресова, поништавања оцјена, испита… због чега…
Знам само да опет, по ко зна који пут, сједим у том истом плићаку, и гледам дубине бескрајног пространства. Још једна тешка година је прошла, а друга, тежа ми на врата дошла…
Сједим под старом липом и размишљам. Отац незапослен, борац прве категорије, брат незапослен, мајка умрла, ја незапослена. Три душе, три живота… И баш онда кад помислиш да је једна огромна количина храбрости у теби, паднеш и не устајеш дуго.
Али ипак устанеш. Увијек пронађеш неку залуталу наду. Неостварен сан је постао садржај мог живота – бити друштвено користан, своје знање проширити и подијелити, оцу и брату осмијех донијети. Али како?! Гдје год покуцаш, вратима те ошамаре. Све твоје оцјене, твоје муке, страдања и надања се распрше у часу.
Нико те и не гледа. Можда ако си нашла неки добар пар чарапа, или ти је блуза мало више раскопчана, можда те и приме на минут-два. У том случају срећа па сам женско. Али и у исту руку несрећа, јер то исто женско сутра ће да рађа и буде мајка, а самим тим и непожељна за посао. Базични услов при запошљавању.
Идеш тако данима од послодавца до послодавца, пратиш све могуће Интернет портале, читаш све новине и коначно наиђеш на један оглас који би одговарао твојим квалификацијама. И шта се деси… Неко већ примљен. Назовеш да се распиташ, а та иста секретарица ти каже:
,,Шта ја знам бога м’, ова радница једна ХВали, отишла на боловање, а кад ће доћи и ко ће доћи не’ам ти појма."
Ал’ добро, идем ја даље, нећу довијека бити приправник, мислим у себи. Можда и као чистачица, или ће ми и ту рећи да немам искуства. А како да га стекнем?! За 750 дана, 750 врата у образ! Још једна година дође. Још једна промашена шанса за приправнички… још једна година без посла… још једно слушање:
,,Све зависи од моје добре воље; немамо ми ни за завјесе, а камоли да тебе примимо; не треба нам нови кадар; знате већ су примљене двије особе из Дембелије; а шта хоћеш ти, пожури морам на ручак; немате радно искуство, тако да немате шта овдје да тражите; радно мјесто је толико, па ви видите можете ли подићи какав кредит или слично; далеко живите, не исплати се нама плаћати карту; жао нам је, имали сте само 32 бода, од могућих 33; а чија си ти, а ето прати конкурсе, биће ваљда; ето да сте јуче дошли, можда би се нешто нашло за вас; чујте, ми тренутно имамо пречих; знате наши сарадници раде на факултету и у школи, ви сте нам млади и неискусни; ваша документација је непотпуна јер немате положено за ПИЛОТА!"…
…још једно понижавање пред онима који имају слуха само за оно колико сте спремни да платите, још један непотизам, још једна чињеница да сте некад били најбољи студент, а данас сједите кући и бришете прашину са дипломе у којој су године труда и рада.
"Људи су у великој већини јадна створења. Своју срећу граде на варкама, а злим очима гледају око себе", није ни чудо што обожавам Андрића. Ријечи су му дуга вијека и увијек нађу одјека у мени и ко зна у колико још истих као ја. Не смијем ни да изговорим, као да је нека болест па да се не прочује – 20 677, нас..истих, сличних…незапослених. Понекад се нађе неки усамљени случај, па одржим који приватни час, преведем какав текст. Неки ни то немају.
Са безнадним губицима човјек се најлакше помири. Ипак, доћи ће и моје вријеме, и вријеме свих нас двадесет хиљада младих. Идем полако и стиснутих зуба. У крви ми гори будућност као грозница. Лице ми је очеличено. Могу да лупају у њега колико хоће. Купићу ја своме оцу кафу. Макар је зарадила и осмијехом.
Сигурна сам да мој текст неће наћи одјека у ушима оних који би требало да слушају, као ни вапаје хиљаде нас који смо у сличним или горим ситуацијама. Живот је кула са које стотине прозора пружају стотине видика. Само треба гледати право, очи нису створене на потиљку.
Захваљујем се редакцији Фронтал-а која је одвојила пар минута скупоцјеног времена читајући живот једне ординарне дјевојке. Ко зна, можда се опет сретнемо негдје, ако ништа, онда у мислима – да постоји један живот који као јасика дрхти и онда кад друга стабла не осјећају вјетра.
Хвала Вам!
Какав дирљив текст, због вас младих ја сам огорчен на ове протуве из власти из политике, не да их више не волим него их стварно почињем да мрзим.
Убијају вашу будућност, ако смо ми своју будућност сахранили у рату, то смо свјесно радили да би вама било боље, а зашто није? Зато што јајаре, букаџије, крвопије, клошари и људски шљам сједи на свим кључним позицијама ове наказе од државе!
Ја доживљавам ваше безнађе преко своје рођене дјеце, испит ће поскупити читавих 100% јер влада „осјећа рецесију“..па маму им мамину, како и ко треба школовати младе људе? А касније шта буде са њима, овако како пише Младена, мучно и јадно до понижења!?
Исто осјећам као и у рату, кад смо били у заштитном пуку, па ту „млада војска“ дјеца, а ја стара кост, научио да цијелу ноћ зурим у таму и да кроз ту таму видим непријатеља и видим шта смјера, да ми зима одговара да не заспим стојећи, док млади људи, безазлених мисли, спавају анђеоским сном, њихова младост не може да замисли ужасе рата..зато их искуством штитим, не дам да их гурају напријед испред оних што би требали бити пред њима!
Исто се грозим и сада кад видим како џукеле сатиру ову јадну младост, како им узимају живот, снове, наду и будућност!
Жао ми је ове данашње омладине,што су је моји пионири довели у безнађе и депресију.У моје вријеме је сваког омладинца и распупалу омладинку чекао посао након завршене средње школе.Имали сте социјализам коме данас теже најразвијеније земље свијета,са бесплатним школовањем и здравством, без бриге о запослењу.Неко вас је слагао да је то лоше и насјели сте да вам уведу дивљи капитализам.Сад вам дјеца испаштају.Вријеме је да устанем из гроба.
ZA SVOJ NAROD zločinačkobanditskofašističkogenocidna vlast, pa to ti je.
Dobar borac- mrtav borac.
dobra omladina-narkomani i alkoholičari koji se opijaju i fiksaju cijelu noć, po danu spavaju i ne traže posao.
Moja generacija je imala hrabrosti 68. godine da stane pred tita i kaže: hoćemo posao!
Mladi, školovani, nezaposleni, žao mi je što vas je zapalo da živite u zlo vrijeme, na zlom mjestu ,da trpite tiraniju , samovolju, sadizam ugnjetavačke vlasti. Ovako ne može dugo.Stanite pred gospodara života i smrti u RS, i recite mu: OVAKO VIŠE NE MOŽE !
За овакво стање су криви:
Милорад Додик, Александар Џомбић, Зоран Тегелтија, Никола Шпирић, Игор Радојчић, Слободан Станковић (Интеграл), Чичић (Калдера), Младен Босић, Младен Иванић, Драган Чавић и било ко ко је последњих 20 година био у власти или блиѕу ње.
МОЛИМ ВАС НЕМОЈТЕ ВИШЕ ГЛАСАТИ ЗА ЊИХ, без обзира колико „поштено и наивно“ изгледали.
vidim „Prijedor“ spominje 68 pa da se malo osvrnemo…
http://www.youtube.com/watch?v=aorHbNWhLE4
Baš jučer razgovaram sa nekim Šveđaninom. Fin gospodin, u kasnim 50tim godinama – čovjek se bavi preduzetništvom. Ima pravu malu privatnu razvojnu agenciju. Nekakva mješavina računovodstvenog servisa, sekretarice, finansijera, konsaltinga, rentijera poslovnog prostora… ima vlasnički udio u 5 ili 6 malih biznisa a pomaže u vođenju još toliko tuđih firmi. Od unikatnih bikinija, preko uvoza portugalskih vina u Švedsku, do reciklaže i trgovine otpadom, do turizma…
Ne znam baš nikog ko bi ljudima sa nelošom preduzetničkom idejom pružio ovaj tip usluga u Srpskoj.
Što ga nisi odveo šefu u banditisimo expozituru da se tamo dogovore u četri oka, po običaju. Sve trojica biste se omastili, da ne grickaš više tu slaninicu.
Ali, veliš, fin gospodin, nema on posla sa banditosima.
njima odgovaraju kiparski „milioneri“
Veoma dirljivo i potresno.Koliko ovakvih sudbina?Koliko onih čija su nadanja iznevjerena?Koliko onih koji su prevareni,poniženi,opljačkani?Šta još treba da se desi pa da oni koji izboriše ovo sranje od entiteta,podignu svoje glave,pokažu svoje nezadovoljstvo,izbore se za svoje pravo da žive kao ljudi?Da im djeca imaju osnovne uslove za život.Da se vole,planiraju svoje živote,rađaju djecu.A život je lijep.A oni ne traže mnogo.Mnogo manje od onoga što druga djeca imaju.Pa i djeca onih koji nas dovedoše do ovog ambisa.
Zato moja puna podrška ovoj djevojci i ohrabrenje da izdrži.Vidim da ne gubi nadu i to je ohrabrujuće.Nisi sama djevojko.Doći će bolji dani,ali se za njih moramo izboriti.
Срећа да су људи мање интелигентни од мене, па имам стално запослење на Војаџеру…а иначе могу вам рећи и код нас није шала за посао, танки смо са енергентима па се на запосленима штеди…мени су дали двије три одоре а иначе као што знате људи се и не пресвлаче 😉
Не дај се Младена, неће бити боље!!!
Не губим ја наду. Она је ту и кад очи склопим. Само се понекад запитам колико ћу још психички издржати, јер ме сваки дан шибају вјетрови са свим страна. Таман кад мислиш да је боље, ошамари те да се увјериш да бољег нема.Ал’ устанем ја, окренем и друго лице, па нек шамара колико хоће. Ја пасти и одустати нећу! Довољно је да се угледам на оца и све очеве и мајке ове јадне земље, и да кажем да ће све доћи, и проћи, и да само треба издржати док траје. И то савјетујем свим незапосленим, било младим било старим, школованим или не; болесним, сиромашним…избиће негдје неки видик са куле од стотину прозора.
Само се надам да неће бити касно!
hajde rajkane, izvršni sekretaru neu F stranke , pošto ti ovo redovno čitaš, i ti i tvoji pomoćnici i njihovih pomoćnika pomoćnici, pokažite da ste barem nekada u tragovima imali čojstva, pomozite djetetu borca koji se borio za RS, od koje vi napravište drpodnaroda svoga mašinu.
Mladena pogledaj listu najcitanijih tema pa ce ti biti jasno koliko vrijedi tvoja diploma-manje od sposobnosti lokalnih huligana da prekinu utakmicu trecerazrednih timova, manje od idiotizma onih koji „kopiraju“ Karadjordja itd. sto prije to shvatis bolje po tebe i nemoj se zavaravati da to nije tako ili da ce biti bolje.da bi bilo bolje treba promjeniti neke stvari a kod nas nema ko, izgleda da smo mi koji se okupljamo na ovom portalu najjaca opozicija u ovoj drzavi a vlast je jos gora.ako ja, priblizno dvostruko stariji, razmisljam o odlasku razmisli i ti, i ako ces mene pitati gledaj da se naselis u ulucu u kojoj niko ne govori „juznoslovensku grupu jezika“.pozdrav i moja podrska.
Mladena ne daj se, poradi na mobilnosti. Ako imas love idi u drugi grad, Rs, Srbija, Hrvatska. Cak i to nikakvo iskustvo u trazenju posla ce ti znaciti jednog dana.!
Прочитао сам прије неколико дана ову исповјест младе интелектуалке и наравно да суосјећам.
Госпођица има двије могућности:
1. напустити Републику Српску, трбухом за хљебом, и
2. активно се укључити у промјену ситуације у Републици Српској
Нажалост, људи који су завршили друштвене факултете (економија, право) тешко могу добити запослење изван БиХ, па им преостаје само ова друга опција. Не знам да ли сте читали тему „Задужисмо се“, али јасно је да је толики број младих, вриједних људи с образовањем који нису добили шансу у овом друштву, да би само они чинили велику снагу у политичком животу Републике Српске.
Како се они држе по страни, летаргични, друштво нам воде они који нису још изашли из комунистичког шињела, и полтрони.
„Хљеба без мотике“ – то је основни мотив уласка у политику. Бити активиста, ићи на семинаре, лијепити плакате, завршити факултет по политичко-непотистичкој линији и добити посао по аутоматизму. Зто и јесмо трули, јер влада незнање. Посебан је проблем хиперпродукције високообразованих. Све чекови без покрића. Неко вече смо у АТВ „Амлитуди“ могли чути да смо за свега неколико година на приватним високошколским установама одштанцали око 200 магистара и доктора наука. Масмедиологија на Балкану, трећи дио!
Да, заборавио сам трећу опцију: удати се за политичара или сина неког тајкуна. Рјешићете проблем!
Поздрав!
Ima i četvrta opcija: biti željka d.
Треба да се СВИ, посебно млади који не могу да дођу до посла, удруже и бар почну да причају. Срела сам данас лика, који није био неки студент…, каже мени данас како добија посао у понедељак, није рекао гдје, паметан потез, и ОТВОРЕНО, без имало устручавања и са ПОДСМИЈЕХОМ, НАМИЈЕРНО… наглашава да је конкурс био „чисто форме ради“, али да се већ зна да је он тај, ИЗАБРАНИ. Ајде, знам ја како то функционише, али сљедећа реченица коју ћу да цитирам је: „умро сам од смијеха када сам видио конкуренте како се боре, а не знају да сам ја унапријед примљен“!!! Сада су већ почели да провоцирају и „лампица“ мора да се упали. Ипак, можда је много паметније, умјесто од врата до врата, отићи до неке странке, приступити истој и надати се нечему. Ако сам до сада била неко ко је био поносан на то што нисам у партији, данас јавно кажем да се кајем. Да сам била паметнија и на вријеме мислила… била бих неки фактор тамо, то бар није тешко. Овако… остаје нам да се нервирамо и трпимо због неправде. Младена , немој да губиш вријеме. Ако ниси „партијски тип“ настави школовање, знам да кошта, али чекање кошта више. Твој профил није занимљив политичарима и синовима тајкуна…, а и не треба ти та банда и удаја за исте. Одлазак одавде НЕ СМИЈЕ да буде опција! Значи, буди упорна, неко гледа са „правог мјеста“ (награђује упорност, буду сигурна у то) и усавршавај се успут! Срећно!
anja banja luka, 02.10.2011. 00:53:51
„Треба да се СВИ, посебно млади који не могу да дођу до посла, удруже и бар почну да причају.“
Гдје си Ти ових дана? Коментатори закухавају да формирају грађански покрет, а без Тебе то не би имало смисла. Не бисмо имали неког ко ће похапсити све тајкуне и криминалце и конфисковати им имовину. Први посао ће Ти бити министрица правде. Задовољна? B-)
‘Ајде јави ми се на мејл да попијемо кафу и можда прикључимо још неког с Фронтала. Знам да Марко има жељу да Те упозна.:P Па ћемо да причамо. Не сумњам да си Ти међу топ 10 жена у граду кад је у питање познавање политичких прилика у региону, а и шире.
[email protected]
anja banja luka, 02.10.2011. 00:53:51
„Значи, буди упорна, неко гледа са „правог мјеста“ (награђује упорност, буду сигурна у то) и усавршавај се успут!“
Моји родитељи би рекли овако нешто 🙂
А сад стварно..је л` ти „заправе“ вјерујеш у ово? Мене већ полако вјера у то напушта..четврта година како сам на евиденцији Завода, ни приправнички нисам одрадила, а чини ми се да нећу ни ове године..Школујем се и даље, а посла ни на видику. Ни мени није опција да одем одавде. Имам дуг према оцу који је био на првој линији од почетка до краја, према мајци која је радила свакојаке послове да би нам приуштила основне ствари, за вријеме школовања никог нисам повукла за рукав да ми помогне..Опција ми, такође, није ни улазак у партију (било коју) јер не бих могла да се погледам у огледало…
Ево, баш скоро је био конкурс за приправнике у ЦИСО центру у БЛ. Контам, испуњавам услове, пријавим се, одем на разговор. Кажу да ће бити и други круг те ја чекам, чекам, чекам..кад оно-већ примили дјевојку која је завршила економију, мама јој ради у неком министарству, а други круг разговора нико и не помиње..Испаднем овца! Имам боље квалификације од ње, али нисам члан странке, мама ми не ради у министарству, мој отац нема лове…Уложим приговор Управном одбору и шта? Чекам да ми одговоре..још увијек:)
Хоћу да кажем, можеш да се школујеш,улажеш у себе, имаш добар просјек, да будеш поштен, вриједан, стрпљив, али не видим да то ико гледа и узима у обзир…или, можда и види, ал` се смије к`о блесав и конта какве смо будале:)
podijelili banditi preduzeća: ovo markova škola, ovo milina, ovdje primaju markove, ovdje miline.
Djeci ostaje samo da ubrzo imaju svoju 1968.
Podiže se kuka i motika.
Дикси, вјерујем! Видјећеш да ће све то брзо да се исплати! Знам како то функционише, знам и да се се подсмехују, од јуче знам да то раде и јавно. Мој савјет Младени се односио на то да не треба да чека јер чекање је генерално највећи проблем. Наставак школовања је једна од корисних опција.
Добићеш посао ускоро, навијам за тебе!
drazen78bl, 02.10.2011. 03:10:25
Само ме зезаш! 😀 Значи, сада су постао и његов савјетник. Ја сам мислила да савјетујеш само мене. 😀
Прочитала сам шта сте писали о покрету… Новац је потребан за све, а ми га немамо. Зачудило ме да су неки озбиљни коментатори практично умањивали његов значај па чак и предлагали спонзоре и хашшење истих, касније… Када би то све тако функционисало…, али не функционише! За неки озбиљан покрет нам треба новац, прије свега. Већ сам на једној теми написала да људи данас не могу да оду до града и да се врате без, од јуче, 3, 20 КМ. Други битан услов је међусобно познавање људи, а права истина је да се ми овде међусобно не познајемо тако да се иза можда симпатичних људи на порталу крију различити профили људи. Трећи битан услов јесте да то буду људи који томе могу да се потпуно посвете. Свако успутно посвећивање… не може да донесе неке озбиљне резултате. Ја за то немам времена, мислим на потпуно посвећивање. Имам још доста ствари које су ми најбитније. Људи који су се остварили као родитељи, који су позавршавали то што су имали да заврше… треба да буду на челу. Ми можемо да помогнемо!
anja banja luka, 02.10.2011. 16:42:09
Чији сам ја савјетник?
„а права истина је да се ми овде међусобно не познајемо тако да се иза можда симпатичних људи на порталу крију различити профили људи.“
Ја мислим да се овдје окупљају само психопате. Не може нормалан човјек трошити вријеме да нешто докаже тамо неком иреалном нику. Свако треба отићи до психијатра и потражити помоћ. :D:D:D
„Ми можемо да помогнемо!“
Па нећеш Ти бити вођа покрета, али ћеш морати преузети правосуђе, протјерати већину корумпираних судија и тужилаца и похапсити све лопове и национализовати њихову имовину. То је тек дио приче.
Ја ћу бити министар без портфеља, ја не знам ништа конкретно радити. Само паметујем. Стручњак за све. B-)
Па мој си савјетник Дражене, знаш да не могу да функционишем без твојих савјета! 😀
Мислим да је ипак највећи проблем што ми нисте понудили да будем вођа. Ја сам увијек била вођа. Била сам предсједник разреда, предсједник свега и свачега и то су ми понудили људи, ја се никада нисам кандидовала. Значи, премијерска фотеља ме само занима, ништа мање од тога! 😀
Немој о национализацији, то ми је слаба тачка! B-)
Без шале, може ту доста тога да се уради! Вјероватно је ово прави тренутак за то. Локални избори 2012. ће да буду карактеристични по томе да ће излазност да буде најмања, икад забиљежена, јер људи немају за кога да гласају. Са друге стране… нема више ни пара за подмићивања… То је вјероватно шанса. Скренути пажњу неопредјељених, који су огромна већина. Ко буде знао, могао, имао довољно средстава, озбиљно се позабави овим… може позитивно да се изненади!
Позз
Eво, Тебе ћемо поставити за предсједника „Свега и свачега“. Прихваташ ли? 😛
С обзиром да немаш времена, да имаш битинијих ствари у животу, а без Тебе се не може, прича пропада. Опет одрађујеш посао за Броја 1. B-)
Evo žena danas lijepo izašla u Glasu Srpske, pa je zaposlili kao honorarnog saradnika, kao eto oni tolko mogu…
A ona nam se guši u patetici, jedva izdržah da ne povratim ili da se kao što autorka teksta ne ugušim bazenu ništavila…možda i griješim, znam spominje neki bazen tuge, a nema šanse da čitam ponovo.
Pa eto esej poslala svim medijima, šmrc, šmrc…ajde možda i ovima sa Frontala treba saradnik sa Pala, zovite.
Poznajem dosta ljudi sa velikim problemima, djecu bez roditelja, fakultet završili čekajući da im neko pruži 20KM, dobri studenti bili, danas ne zaposleni i niko ih ne pita za junačko zdravlje.
Ono što ovim nastupom se može dobiti jeste sažaljenje, pa zar Vam to treba: reče mi jedan uman čovjek, inženjer mašinstva, otac dvoje djece, vrijedan i čestit, ostao je bez posla nedavno – radije ću da pasem travu, neću da molim za mrvice, glava gore…nijedan posao ispod časti nije-
Ovo je tako plačip…sto da mi je muka.
Pošalji de i Milencetu pismo, on je velikodušan da nam je i dušu iscjedio!!!
Ja bi radije na vječna lovišta nego ovako!!!
P.S. ne radim, završen fakultet imam, prijava za posao iza sebe pozamašan broj!!! Ne govorim ovo iz komfora svoje fotelje, naprotiv…ali da patetišem po javnim glasilima, ne!!!
Добро, људи имају различите методе борбе за опстанак. Ово што јој нуде из Гласа Српске, и више од тога, би јој могао понудити и Симић, да је имао и дио помоћи коју је Глас добио од Владе РС у више наврата.
Експресно се све одрадило. Вјероватно је Ања ургирала у Централи. 😀
Нека је она жива и здрава и све најбоље! Нека јој ово буде одскочна даска!
Елена, Паљани су поносни на тебе.
Надам се да ће и остали млади људи слиједити твој примјер и да ће дићи свој глас. Једино на тај начин можемо нешто промијенити. Све док ћутимо и чекамо да неко други уради нешто за нас, нема напретка. Свима је већ одавно јасно како ствари функционишу у овој нашој државици…
Драго ми је што је твој есеј изазвао оволику пажњу и што видим толико позитивних коментара.
Наравно, свако има право да изнесе своје мишљење и свој став. Не можемо сви да се слажемо и да размишљамо на исти начин.Мада, не би било лоше да поједини, факултетски образовани, људи пораде мало на своме правопису. Већ кад имају развијено мишљење о нечему, шета да га не напишу и не изнесу на прави начин :)))
Корачај храбро напријед, а ми ћемо да слиједимо твој примјер… Не посустај и бори се за себе и своја права, јер неће то нико други уради за тебе.
Суграђанко драга, надам се да отварају нека ноова врата за тебе… врата у бољи свијет!
Елена, Паљани су поносни на тебе.
Надам се да ће и остали млади људи слиједити твој примјер и да ће дићи свој глас. Једино на тај начин можемо нешто промијенити. Све док ћутимо и чекамо да неко други уради нешто за нас, нема напретка. Свима је већ одавно јасно како ствари функционишу у овој нашој државици…
Драго ми је што је твој есеј изазвао оволику пажњу и што видим толико позитивних коментара.
Наравно, свако има право да изнесе своје мишљење и свој став. Не можемо сви да се слажемо и да размишљамо на исти начин.Мада, не би било лоше да поједини, факултетски образовани, људи пораде мало на своме правопису. Већ кад имају развијено мишљење о нечему, шета да га не напишу и не изнесу на прави начин :)))
Корачај храбро напријед, а ми ћемо да слиједимо твој примјер… Не посустај и бори се за себе и своја права, јер неће то нико други уради за тебе.
Суграђанко драга, надам се да отварају нека ноова врата за тебе… врата у бољи свијет!
pakeza drkenda, 04.10.2011. 16:08:24
Разумијем шта си хтио да кажеш, али… понекад нема другог избора! Када нешто закуца на врата не само да љубав излази кроз прозор, већ и понос. Због тога је ја подржавам, између осталог!