Препуштање Дрине странцима равно националној издаји

Градња хидроелектрана на Дрини, са већинским учешћем у власничкој и управљачкој структури страног капитала, била би равна националној издаји.

То је истакнуто на стручном скупу у Бијељини који је, под називом "Водни потенцијал слива ријеке Дрине и интегрални развој регије", организовала Еурорегија Дрина у сарадњи са италијанским организацијама Оxфам И Калиополис.

Јавност мора бити информисана о свим аспектима градње и сви корисници ријеке Дрине морају бити укључени у процес одлучивања- један је од закључака скупа. Упућен је позив надлежним институцијама РС да усвоје закон о природним ресурсима који би послужио као основ за закључивање концесионих уговора.

Још једном је истакнуто да су природна богатства услов биолошког опстанка народа и посљедња линија одбране од пада у колонијално ропство. С обзиром да је власничко право, код нас уједно и управљачко, давање ријеке Дрине у концесију, са учешћем од 60 одсто страног капитала у градњи хидроелектрана, води управо ка колонијалном ропству.

– Новац од продаје струје запошљаваће неке друге људе, а ми ћемо и даље бити сиромашни. На једну уложену марку у термоелектрану у Угљевику, или у хидроелектране на Дрини, добије се 20 марака нето добити. На свијету нема технологије која може да обезбиједити толику добит. Због тога су се ратови водили, управо због природних богатстава, а не због технологија. Нажалост, ми имамо власт која не зна да од својих природних богатстава, са својим народом, прави материјално богатство. Оно што је услов биолошког опстанка овог народа, они поклањају другима и причају како је то добро. Након што је уништила привреду, власт сада прави завршне кораке у уништавању народа, тако што му концесионо одузима природно богатство и предаје странцима- упозорио је економски стручњак Алекса Милојевић.

Предсједник Еуроергије Дрина, Здравко Крсмановић истакао је да јавност заслужује да буде информисана о свим аспектима градње хидроелектрана. – Ријека Дрина је највећи енергетски неискоришћени потенцијал у Европи. Давати концесију странцима, а да се при томе не чује мишљење грађана и стручне јавности, давати то у четири ока, то је само примјерено тоталитарним режимима и онима са високим степеном корупције- истакао је Крсмановић.

У Еурорегији Дрина сматрају да РС треба да гради хидроелектрану Бук Бијела својим средствима:

– Бук Бијелу треба почети одмах. То је објекат који има завршену експропријацију, има техничку документацију, стамбено насеље, градилиште, сепарације, бетонаре, питку воду. Има све услове да то буде национални развојни пројекат. То сама Електропривреда РС може исфинансирати. Ако је у прошлој години имала добит од 30 милиона марака, онда се Бук Бијела може урадити у периоду од шест година. Опрема би се свакако плаћала од продаје електричне енергије- каже Крсмановић.

Подршка Еурорегији Дрина стигла је и од градоначелника Бијељине, Мића Мићића.

– Не смије се допустити стихијско управљање Дрином и управо због тога је велики значај постојања једне овакве организације- рекао је Мићић. На стручном скупу у Бијељини говорили су стручњаци из области просторног планирања, хидроенергетике, економије и права са научних института из Србије, БиХ и Црне Горе, а у дискусији су учествовали представници општина из слива ријеке Дрине. Како је речено, скуп је полазна тачка за доношење стратегије интегралног управљања Дрином, којом ће бити обухваћени сви сегменти искоришћавања те ријеке и њене заштите. Еурорегија Дрина је организација која окупља 17 општина/градова из четири државе дринског слива, те Босанско – подрињски кантон.

Утицај на екологију

О утицају хидроелектрана на животну средину, говорио је др Златко Булић, савјетник у државној Агенцији за заштиту животне средине Црне Горе. – Ми еколози преферирамо стратегију да хидроелектране уопште не треба градити. Оне су вид угрожавања. Нормално, такав став је у сукобу са онима који мисле да их треба градити, па у свему томе треба наћи рационалну мјеру. Не знам колико су и постојеће електране донијеле свима добра. Опасност од њих увијек постоји. Видите само колико се становништва, тамо гдје постоје хидроелектране, раселило и више се никад није вратило на те просторе. Прије било какве намјене, тај простор морамо да истражимо у највећој мјери. Додатна истраживања могу да помогну да се донесу праве одлуке. Било би крајње некоректно и непрофесионално, а генерације које долазе иза нас нам не би опростиле, да један простор уништимо, а да не знамо шта се на том простору налази- рекао је Булић.