Препорука Бакиру: Обезбиједи ексхумацију прије посјете Казанима

Члан Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Милутин Мишић сматра да би предсједавајућем Предсједништва БиХ Бакиру Изетбеговићу било боље да умјесто предстојеће посјете Казанима, мјеста страдања сарајевских Срба 1993. године, обезбиједи политичку подршку и средства за завршетак ексхумације српских жртава.

субота, јун 11, 2016 / 15:28

"Бојим се да градња меморијала прије завршетка ексхумације посмртних остатака српских жртава на Казанима представља покушај `бетонирања` садашњег стања и избјегавање обавеза БиХ да пружи одговор на питање о судбини људи за које се претпоставља да су завршили у Казанима, односно спречавање процесуирања ратних злочина", рекао је Мишић Срни.

Он је навео да исту бојазан изражава и када су у питању ексхумације посмртних остатака српских жртава у сарајевским насељима Бућа Поток и Алипашино Поље, гдје опструкције врши Институт за нестала лица БиХ.

"Бојим се да је све ово покушај спречавања да се дође до истине о судбини несталих сарајевских Срба и процесуирања одговорних за злочине почињене у Сарајеву изван зоне борбених дејстава", каже Мишић.

Изетбеговић би у понедјељак, 13. јуна, требало да посјети Казане, мјесто страдања сарајевских Срба 1993. године, како би одао почаст српским жртвама, саопштено је раније из Предсједништва БиХ.

На локацији Казана на Требевићу убијени су бројни српски цивили, већином грађани Сарајева. Из јаме на Казанима након рата извађени су посмртни остаци 29 људи, а број убијених званично никада није утврђен.

Припадници такозване Армије БиХ су од 1991. до 1993. године, приликом рација, хватали Србе на сарајевским улицама и у становима и одводили их на копање ровова на Требевић, гдје се налазила пећина Казани у коју су их бацали.

За злочине на Казанима осуђено је 14 припадника такозване Армије БиХ на казне затвора од 10 мјесеци до шест година, а многи сматрају да су неке убице још на слободи.



Оставите одговор