Преко Дрине: Блуз другог круга

Најновије истраживање НСПМ о предстојећим изборима за председника Србије, отприлике потврђују моју ранију претпоставку да другог круга неће ни бити, односно да ће Вучић добити више од 50% већ 2. априла.

Пише Милан Миленковић

Истраживање које је, такође, веома интересантно и показује расположење старије популације, која врло дисциплиновано излази на изборе, иде у прилог томе да на Васкрс неће бити гласања. Но, бар осам, од једанаест председничких кандидата ће лично бити богатиje за 200.000 евра и у томе треба тражити разлог за оволики ентузијазам у обарању Вучића. Свакоме од њих је јасно да нема шансу, али упорно трче трку, на чијем се крају налази ћуп са много, много јура.

Негде већ написах, него Срби не воле оловку и папир, већ имају расположења: Вучић има око 2 милиона сигурних гласова. Преко милиона ће му доћи од пензионера, пола милиона од страначких активиста и њихових породица, које чекају да се активиста коначно запосли, а део ће доћи и од коалиционих партнера.

Мучени кандидати би морали, дакле, да на изборе изведу око 4.100.000 људи, да би се примакли другом кругу. То би била завидна излазност, од око 61%, у односу на пренадувани бирачки списак од 6.700.000 лица.

Србија, према попису из 2011. има 7.200.000 становника. За шест година, из земље се иселило око 180.000, а морталитет је надвисио наталитет за још толико, тако да, у стварности, немамо више од 6.900.000 становника. У стварности, бирача има бар милион мање, него у списку, дакле не више од неких 5.700.000. Дијаспору ту треба занемарити, јер из ње стиже безначајан број гласова.

Дакле, у односу на ефективно бирачко тело, оно које може да се истера на изборе, оних речених 4.100.000 чини 72% излазности, што је на ивици научне фантастике. При том, треба узети у обзир да неки људи не излазе на изборе и да неки (између 5 и 10%) нису тог дана у месту где гласају. Дакле, ефективно бирачко тело можемо слободно да смањимо за још бар 300.000 људи и да излазност, која омогућује други круг, проценим на 76%.

Ја, иначе, не спадам у оне који верују да половина Срба не гласа, јер знам каква је страст у нама кад се приближе избори. Друго је нешто у питању: Срби не гласају више од 53-55% јер их нема 6.700.000 у списковима. Волимо ми гласање као штакор сланину.

Е, сад, да се деси чудо, да изађе 76% ефективног бирачког тела (што и не би било немогуће да је бар један Вучићев противкандидат харизматичан), Вучићу и даље остаје депо од милион гласачких листића, са којима може (а и хоће, ако устреба) да попуни све рупе у бирачким кутијама.

Рецимо да се деси чудо: изађе 76%, Вучић не убаци додатне листиће и шта сад? Он, наравно, у 20:30, 2. априла, проглашава победу. Опозиција кука из гласа и иде у РИК да прегледа материјал. Али, авај, тамо где је материјал, нема прво материјала (неки стижу после месец дана), затим нема сликања и нема фотокопирања. Жалба суду је немогућа без доказа, а доказе из РИК-а не можете да изнесете.

Могући сценарио је овај: да опозиција поново закука страним амбасадорима и затражи њихову интервенцију. Мислим да овог пута то неће проћи из најмање два разлога: прво, Вучић је завалио српску имовину на Косову и друго – гледаће да направи такву разлику у процентима да обесмисли протесте и кукњаву. Ако буде, рецимо, 55%:45%, врло је тешко после тога убедити јавно мњење да су гласови крадени, поготову што се, од почетка изборног процеса, опозиција мири, уз ситно крекетање, са неравноправним изборним условима. Ни једног тренутка опозициони кандидати нису запретили било чиме, рецимо одустајањем од избора, уколико не добију равноправне услове у кампањи. Све им је било таман – по минут дневно на телевизији и једно представљање од 45 минута на Другом каналу РТС.

Коначно, сам улазак у други круг, тешко би, ако не и фатално, нарушио Вучићеву структуру моћи и показао пукотине у картелу. Вучић не сме да дозволи други круг, јер ће пацови почети да напуштају брод и неће бирати средства да се све заврши 2. априла. У то не треба сумњати.

Једино што може да поремети ову рачуницу су, као и ономад, страни амбасадори, јер имају незгодан обичај да оно што су јуче добили (имовину на Косову) забораве и да притискају новим захтевима. То је једина Вучићева брига.