Представништво Српске у Србији издаје латиничне књиге о БиХ

Да буџетска установа Српске спонзорише латиничну књигу (и то у Србији) то више и није вијест. Вјероватно се зато у саопштењу Српска помиње само у имену представништва, док у остатку доминира БиХ.

понедељак, април 15, 2019 / 10:13

Имали смо ми већ сличних примјера државно спонзорисаног културног геноцида. Дакле не без обзира на, већ управо због самог садржаја књиге, мјеста издавања и издавача, треба водити рачуна да ли је печатирана српским писмом. Ето, кућног васпитања ради.

Ово је још један у низу азбукоубиствених доказа (пише на позивници, ћирилицом, како је књига на латиници) да смо највише сами себи криви.

Српска – Босна 2:6

У понедељак 15. априла у 13 сати у Задужбини Вука Караџића (Краља Милана 2) одржаће се промоција књиге „Босанске магле“ Бранислава Сладојевића, у издању ИК Прометеј и Представништва Републике Српске у Србији.

О књизи говоре Млађен Цицовић, шеф Представништва Републике Српске у Србији, Зоран Колунџија, уредник ИК Прометеј, академик Никола Б. Поповић и аутор.

Књига „Босанске магле“ кроз праћење породице Сладојевић, описује догађања у централном делу Босне, на подручју Зенице и Сарајева, пред почетак и током рата у Босни и Херцеговини.

Кроз генезу феномена трансформације добрих познаника и колега, који у кратком року од пријатељства, преко индиферентног односа, постају потпуни странци, Сладојевић приказује друштвене промјене које су се догађале у његовом окружењу, тражећи разлоге несрећа које су задесиле Босну и Херцеговину.

Бранислав Сладојевић је рођен је у индустријском граду Зеници и завршио је Факултет за природне и технолошке науке у Љубљани. Докторирао је на Универзитету Сарајеву гдје је до почетка рата у БиХ радио као редован професор.



11 КОМЕНТАРА

  1. Проблем је, првенствено, у Србији. Устав Србије (Члан 10) јасно истиче обавезу писања српског језика ћириличким писмом. Али, авај, то у Србији игноришу српски лингвисти који су плаћени за сачињавање језичко-правописне норме, па и даље, као у време српсскохрваатског језика и планске фавориазције латиничког писма у замени српске ћирилице, допуштају да се само српски народ и даље черечи на два писма, уз задржћавање туђег писма које је у Србију и међу свее Србе први пут наметнуто у окупацији Срба у Првом светском рату 1914. године. Посебна фаворизација туђег писма у језику Срба извршена је у време комуниста, а то се и данас спроводи преко задржавање окупаторског писма из тог вреемена данас као алтернативног писма. Тако српско писмо нема своју прирродну сувереност у језику Срба и тако се, практично, не само наставља окупација Срба туђим (латиничким) писмом него се директно крши уставна обавеза из Устава Србије у реченом 10. члану. На тај начин у неуставној анархији у вези са српским писмом у Србији спроводи се, по угледу на Србију, и међу Србима у Републици Српској.
    Излаз за то је једини у томе да се најпре у Србији хитно примени и спроведе уставна обавеза у вези са српским писмом у српском језику, да се хитно изврши правописна реформа у којој ће е применити једноазбучје какво влада у свим другим језицима Европе и света. Зашто то српске институције државе и лингвистике неће да спроведу, није никоме нормалном човеку јасно. Вероватно и оне, као сви лаици мисле да „не можемо у Европу саа својом ћирилицом у српском језику. Зато Србија и сви Срби изван Србије налазе се у колонијалном стастусу што се српсског језика и његовог писма тиче. А биће да није само у томе колонијаални статус Срба, Србије и Српске.

  2. Само власт у Србији и Републици Српској (шта значи кад одбациш ћирилицу и изгубиш свој индентитет види се на примјеру Црне Горе) може и мора учинити све да институције, органи, предузећа и итд., наравно и сав српски народ, искључиво пишу ћирилицом. Највећи број оних који чине власт, углавном, не пишу ћирилицом, само се један дио њих, и тиме се хвале као да је то нешто за хваљење, потписује ћирилицом. Тужно, али је тако. Ако сваком нормалном Србину није јасно да је ћирилично писмо кључни стуб српског идентитета, који треба сачувати по сваку цијену, онда нека иде све до врага, као што је и кренуло.

  3. Шта се хтјело постићи са овом књигом на латиници?

    Зашто Сладојевићу „Србине“, зашто професоре, зашто дозволи да те штампају на латиници, зашто ТИ дозволи професоре-књижевниче да ти у вријеме убијања српског индентитета на сваком кораку на латиници штампају књигу, заштоооооо!

    – да књигу прочитају у Србији и Српској, морала је бити штампана на ћирилица професоре

    – да књигу читају у Федерацији и евентуално Хрватској, могло је једно тристо комада бити одштампано на латиници, мада колико њих то интересује, ниси требао имати ни педесет издања на латиници

    Зато те још једном питам, зашто на латиници, професоре Србине, зашто Србијо, зашто Вукова задужбино, зашто наши из Српске, заштоооооооооо?

    П.С. Није мени за ове пријератне српске билмезе-билмезкиње, оне који и данас пишу латиницом,они се бар ништа не питају, а и помријеће ускоро.

    Мени је за ове данашње квази интелектуалце, писце, професоре,те дипломиране Србе и курве у свим послератним властима, већина поменутих пише латиницом, због њих ће нам дјеца писати латиницом, умјесто да пишу ћирилицом, а да латиницу знају.

    КОЈИ НАРОД НЕ ЦИЈЕНИ И БАШТИНИ СВОЈЕ, ТАЈ НЕ МОЖЕ БИТИ ЧОВЈЕК И ПОШТОВАТИ ДРУГЕ НАРОДЕ, ТАКВИ СУ ЗЛО ЗА СВЕ НАС ЗАЈЕДНО.

    Псалам по Николи 15.03. велика зелена књига.

  4. КЉУЧНО ЈЕ ЗНАТИ ДА КРИВИЦА ШТО ПИШЕ СВОЈ ЈЕЗИК ТУЂИМ ПИСМОМ НИЈЕ У СРПСКОМ НАРОДУ, НЕГО У ОНУИМ ПЛАЋЕНИМ НОРМАТИВИССТИМА, ПРАВОПИСЦИМА И ПРОФЕСОРИМА КОЈИ ПОГРЕШНО УЧЕ У ШКОЛИ СРПСКЕ ЂАКЕ

    ВИДИМ ПОТРЕБУ ДА ЈОШ ЈЕДНОМ НАГЛАСИМ. Не треба кривити оне Србе који из незнања и неупућености о плансклом фордирном затирању ћирилице за све време комунистичке Југославије. Није кривац српски народ што је деценијама о свом језику и, посебно, писму погрешно учио у школи из уџбеника и приручника да је „свеједно којим писмом пишемо“ и да су „оба писма наша“. Криви су они интелектуалци и професори сербокроатисти који су то такво „знање“ преносили српским ђацима и испитривали њихово знање о српском језику и ћирилици. Седам деценија је из језичких институција и у школи погрешно учен српски народ да је „богатство имати два писма“ да би се преко те обмане Срби коначно, после хиљаду година полатиничили.
    Да би се обмана и незнање раширено у српском народу исправили, то не може да учини „народ“, јер народ није научна институција о језику која доноси уџбенике и правопис. за те послове плаћене су и задужене српскее језилчке институције. Док те институције не исправе то шта и како погрешно раде 70-ак година, српски народ не може сам да победи седамдесетогодишњу обману у вези са учењем о „српскохрватском језику“ и два писма коај су наметана саамо Србима. Дакле, на српским лингвистима је да исправе своеј вишедеценијске грешке и погрешмо учење у школама. Дакле, само су лингвисти српски дужни јер су за то школовани и плаћени да донесу норму књижевног српског језика и правописна правила на начин како то у принцишпу раде свее друге лингвистичке институциеј у другим државама и њњиховим народима. Све док и српски правопис не врати, попут свих других језика, једноазбучје у језику и Срба, немаа никакве сврхее за то погрешно знање из школа српских кривити народ и појединце у народу.
    Дакле, треба знати оно што сви други народи знају јер су правилно учени: да је будућност и живот српског језика, као и враћање у живот српске окупиране ћирилице у српским језичким институцијамаа које треба да донесу одговарајућу језичку норму и правописно решење питања писма српског језика у једноазбучју, како је то у свим другим језицима. И да и Срби, као и сви други свој језик пишу само својим писмом, а да хрватско гајичко писмо знају зато да би могли изворно читати хрватске и бошњаачке књиге зато што је реч о лингвистички истом језику, па није потребан преводилац. И да то знање хрватске абецеде не буде, као сада, употребљено за замењивање ћирилице кад Срби пишу свој језик.
    Ако не знамо где ссе крије проблем с језиком и српским писмом, џабе ћемо погрешно окривљивати народ који се погрешно учи од плаћених стручњака. А међу стручњацима за језик код Срба и данас имамо много оних који спроводе незнање, па чак и чисте лажи да је хрватска гајица — „српска латиница“. Таква обмана је велика антисрпска и антићириличка лааж коју и данас шире многи српски лингвисти, а та флоскула лепо звучи, али је тешка лаж која успева зато што је „лепо чути“ како Хрвати немају ни свој језик ни своје писмо, него је то „српско писмо“. А истина је да Хрвати имају своју нормирану варијанту језика из вуковскго српског језика, али имају и своје национално писмо (хрватску латиницу, тзв. гајицу) која није сачињавана за све Србе, него за Хрвате и она је данас у свету исправно регистрована као хрватска латиница. Наше и данашње наметнуто нам „грабљење“ за ту латиницу смишљено је да се то писмо „оприсвоји“ и омили Србима само зато да би они све ређе писали свој језик својом ћирилицом да би тако лакше били полатиничени и, потом, олакшано асимиловано, као што је то учињено са Србима католицима. Дакле, и Србима православцима је највише од комуниста наметано то незнање да би Срби, преко латиничења, губили свој културни, национални идентитет. Враг је за 70 година однео шалу, па су зато Срби данас у јавности и у Србији и изван Србије плански полатиничерни већ 90 одсто. Зато су прилично реални они који процењују да за следеће три деценије ћирилица ће и у Србији и изван Србије, ако се и даље буде овако нормирао српски језик и српски правопис, постојати у веома ретким траговима у језику Срба и ћирилица ће се налазити само у музејима и на српским надгробним споменицима..

  5. Збиљићу,

    да, добар дио кривице што доста младих пишу латиницом сносе власти и професори, али ту исту одговорност сносе и родитељи.

    Ја не бих мудровао, радије бих то на практични дио пребацио,значи, неодговорни, безобразни и сујетни су старији, сво они који данас пишу латиницом а осјећају се , неки и курче како су велики Срби.

    Значи, не ваљају родитељи који пишу латиницом, то су обичне сујетне курве, неће да се врате на ћирилицу, неће да признају да писали латиницом зато што су им родитељи изварани од стране ватиканских шпијуна амброза и кардеља.

    Изварани од латинских курви, џукела које су преко неписмених српских комунистичких издајника за пар деценија превеслали и превели српски народ на латиницу?

    Овдје једноставно треба свакодневна пропаганда и притисак на родитеље,посебно на борце, оне који су носили пушку борећи се да заштите српску нејач и српски индентитет, а и данас пишу латиницом.

    Зато мислим да треба повући радикалан потез, треба на све начине присилити старије да се врате ћирилици, дјеца ће свакако то наставити.

    Ево, међеди се вратили крсној слави, Божићу, Васкрсу, посте, Богу се моле, а још увијек латиницом пишу, просто невјероватно који је то безобразлук и сујета.

    Кад тако неког питам, зашто пише још увијек латиницом?
    Каже, навика.
    Сваком исту реченицу кажем: „како си се навикао да почнеш поново славити славу и ићи у Цркву после педесет година од како се твој отац славе одрекао,тако ћеш се за три мјесеца навићи да пишеш ћирилицу, само почни од данас“.

    Од мене тим који су се као „навикли“ у најбољој намјери једна сочна порука:

    „Пишите ћирилицом јебо вас отац, ако ништа, због своје дјеце и унучади“,, тачка.

  6. Врло поштовани Апострофе. Нема тог народа у свету који је одлучивао, као маса, о томе којим ће писмом писати свој језик. Срби су, као народ, примили ћирилицу од најобразовани8јих људи тога доба, а то је било свештенство. Српско писмо (ћирилуичко) народ је примио у давнини (наукаа каже крајем 9. и почетком 10. века. И ћирилица је свето писмо јер су то писмо српском народу донели будући свеци (сматра се у науци да је творац ћирилице један од ученика Ћирила и Метофија по имену Климент. Зато неки то писмо зову климентиац. А име му је Климент дао из захвалности према свом учитељу Ћирилу.
    После тога је вековима Србима наметана латиница, али су се Срби са свештенством на челу супротстављали наметању туђег писма латинице све до Вука Караџића. У Вуково време, а да би Хрвати оприхватили књижевни језик вуковског типа, морало је бити сачињено за Хрвате посебно писмо, јер није долазило у обзир да Хрвати, као католици, пишу свој језик ћириличким у основи православним писмом. И Србима је та латиница почеела насилно да се намјеће у свим окупацијама Срба. Тако су, преко латиничења, Срби католици напустили ћирилицу и потом је извршена њихова асимилација. Када су стигли комунисти на власт (1945) они су у Југославији на пердфидан начин спровели наметање латинице Србима политичким и другим притисцима. Најпре су погазили православље, ћирилици су одузели православно одређење, увели су два, тобож равноправна писма по форми, а у пракси је после 1954. године посебно почело форсирање ћирилице уместо латинице. То су учинили преваром у зајеедници с лингвистима: говорили су да су писма „равноправна“, па није било равноправно ако би се латиница замењивала ћирилицом, а замењивање ћирилице латиницом објашњавано је да је то „равноправност писама“, па је свеједно којим ће Срби писмом писати свој језик. То је појачано још специјалним изумом само за Србе под називом „богатство двоазбучја“, па је објаашњавано да су Срби „најбогатији народд на свету јер има два писма“. А била су само два да би се ћирилица могла заменити латиницом. „Богатство двоазбучја“ лепо звучи, али је донело планско касапљење ћирилице и њено замењивање.
    Уз то треба додато смишљене лажи српских лингвиста и филолога у последње време како је и то латиничко писмо „српскаа латиница“, што је чиста лаж и добро осмишљена манипулација да се Србима омили то туђе писмо.
    И Вама је, Апостроф, тај човек добро казао да „пише латиницом из навике“. А навика на туђе, латиничко писмо Србима је наметнута. А с обзиром на то да се шире лажи да је „и то српско писмо“, обманути људи не мења туђе писмо својим јер у школи учи из уџбеника и правописа лаж да је „и то српско писмо“.
    Ви сте у праву када кажете да су „криви“ родитељи што не уче деци које је њихово писмо и да треба да пишу ћирилицом. А опет нисте у праву да су криви родитељи, јер су и они погрешно научени у школи и данас се учи у школи да је то „свеједно“. А свеједно је тако што се гура да то будее свуда латиница у јавности.
    Дакле, морам поновити, све док се истина о наметању латинице на изнесе у уџбеницима као истина и док се не сачини српски правопис, попут свих других правописа, да Срби имају своје изворно писмо ћирилицу, а да му је стотинама година, а посебно, у Југославији, латиница смишљено наметана, Срби (народ) неће имати где да сазна научну истину да је његово писмо само ћирилица и да српски језик треба даа пише само српским писмом. Српски народ нико није детаљнио обавестио о томе да је српски језик данас регистрован у свету само с његовом ћирилицом и да се у УНЕСКО-у све што Срби објаве данас на латиници књижи као хрватска културна баштина. То српски лингвисти и српске валсти не саопштавају народу, то не пише у српским уџбеницима и у српском правопису, правопис и даље има два писма, а ни власт ни лингвисти нее хају за то што у Уставу Србије у Члану 10. јасно пише да су у службеној употреби само српски језик и ћириличко писмо. Да српске власти и лингвисти имају одговорност и добру вољу, одмах би уџбенике из српског језика и српски правопис усагласили уставну обавезу о ћирилици у српском језику, лингвисти, правописци сачинили би српски правопис с једним, српским писмом јер се српском народу сада не може друкчије вратити у писању свога језика српско писмо док му се то с највишег места не објасни и док то не уђе у уџбвенике и правопис. Без тога сасвим је бескорисно кривити и народ и појхединцфе јер они су научени погрешно од стручњака.
    Према томе, треба схватити да српски народ коме је смишљено наметнута навика на туђе писмо и који се у школи учи погрешно да је то „српска латиница“, па ни родитељи српске деце не могу исправљати сами стручњаке и радити супротно ономе што пише у књигама и у правопису. Све док власт и лингвисти у пракси не примене обавезу из Устава Србије, по коме је писмо језика Срба само ћирилица, ћирилица мора све брже нестајати. Јер, народ се „гура“ да се у јавности опредељује за латиницу, јер нема код Срба, на пример, ниједне банке и(ли) продаавнице у којој ће бити у употреби ћириличко писмо. А народ се мора опредељивати и стрицати и даље навику на оно писмо које му се стално намеће у јавности.
    Сваки се народ, као српски, може обманути и наметати му туђе писмо, али то не раде ниједне власти и лингвиссти у другим државама и народима, па зато данас у Европи и свету ни један једини други народ нема проблем са својим писмом. Имају га само Срби јер се само Србима намећу два писма да би се онда у јавности фаворизовала само ћирилица. Преам томе, нема кривице у народу, него је кривица до оних који су пклаћени да спроводе уставне обавезе и оне који су од лингвиста плаћени да праве исправне уџбенике и правопис. Кад би двоазбучје било богатство, увели би га у писање свог језика не само Хрвати него и сви дрруги народи. А то нико не ради данас тако па ни хрватске власти и хрватски лингвисти. Ту обману спроводе данас само српске власти и српски плаћени лингвисти као стручњаци за то питање.

    1. „И ћирилица је свето писмо јер су то писмо српском народу донели будући свеци“…
      I tebe takvog „nadahnutog“ i duhom svetim ispunjenog treba kanonizivati, doslovno. Kakvo naklapnje, kakve jezive gluposti.
      Da je do doo spc mi bi svi jos uvek bili nepismeni. Na zalost vecina stada jos uvek jeste.

      1. Никад не бих, као Zeiss потцењивао ни српски ни било чији народ ни свеце. Зна се штра су свеци и зашто су свеци.

  7. ПС

    Још само ово илузија је, утопија је очекивати да народ сам врати своје писмо или било шта добро да учини без својих политичких здравих и без научних здравих институција кохји ће доносити најбоље прописе и то примењивати доследно у пракси, па макар у применом кажњавања. И казна је за људе, поготово ако му је то на корист. Ако власти и стручњаци манипулишу, обмањују и раде супротно ономе како се у науци и у политици ради у најпрестижнијим земљама, гледајући само како ће сачувати власт и плату за титуле, народу не може бити добро. Ако ИСТИНА, ЗНАЊЕ и добра пракса немају првенство, народ се, као маса, не може у било чему, па и у ћирилици, поправити сасм од себе. да би се превазишла обмана о писању српског језика туђим писмом мора да се саопшти с највиђшег државног и научног места и да се та истини предочава у школи и јавности. Само тако може напредовати сваки народ, па и српски. И само тако може српски народ поново научити које је његово писмо, зашто му је туђе писмо наметано, ко је то радио и с каквим циљем.

  8. Збиљићу, збиља одлична анализа, немам ја ту шта додати, напротив.

    Ја сам само прагматичан човјек, са једне стране институције морају да раде на томе што си ти написао, са друге, опет институције треба да раде на ономе што сам ја написао.

    Е ово моје, са друге стране, односи се на хитно дјеловање на ОБРАЗ сваког Србина-Српкиње, од младог, до старих, сто начина има да се „натјерају“ да буду Срби и по ћирилици, као што су постали Срби који иду у Цркву, моле се Богу, славе славу, Божић, Васкрс……………………..

    Ја одговорно тврдим да ће сваки Србин-Српкиња, све кроз поштовање свог индентитета постати бољи човјек, толерантнији, поштенији, те да ћемо само такви моћи поштовати друге и добити пуно поштовање од других.

    Са овим апсолутно не искључујем припаднике српског народа који су тзв.атеисти, агностици…………, ништа ја њих не одвајам од нас који смо вјерници, напротив.

    Не морате ви вјеровати ни у шта, али би био ред да пишете српским писмом-ћирилицом и поносите се што припадате слободарском српском народу,све са свим нашим манама,односно, да се поносите што припадате народу који је изњедрио толико свјетских великана и толико допринио слободи других народа у 20 вијеку.

    1. Дајем Вам за право, поштовани апострофе, када лепо кажете шта је дужан да чини сваки Србин да бисмо сви били паметнији, сложнији, образованији. Сваки појединац јесте дужан да трага и сам за истином..

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *