Предсједништво риме: Обраћање српског члана и предсједника Ердогана

Већ смо писали о томе да бојкот српских чланова узрокује у пракси једино видљиво азбукоубиство, тј. да Предсједништво од тог тренутка не пише ништа ћирилицом. Занимљиво, без обзира што је Комшић ту у лажном својству "хрватског члана предсједништва", нема верзије ни на "хрватском" језику.

Језик саопштења се искљчиво именује као "босански" и достављају се саопштења ексклузивно латиницом.

Ово је преглед онога што су рекли у згради тзв. Предсједништва БиХ.

Ердо-ган

Уважени предсједавајући господине Комшићу, уважени чланови господине Џаферовићу и господине Додик, поштовани министри, цијењени новинари и припадници медија.

Желим изразити велико задовољство што сам након двије године дошао у Сарајево. Осјећам се као код своје куће на овом изузетном мјесту. Босна и Херцеговина је у нашим срцима, захваљујем на топлом пријему.

Желим, такођер, захвалити предсједавајућем и цијењеним члановима Предсједништва БиХ на гостопримству које су нам указали.

Ове године, 16. марта, у Анкари је одржан заједнички састанак, гдје сам ја био домаћин. Касније смо се поводом Суммита о Процесу југоисточне сарадње нашли у Анталији, 17-20. јуна, и ова посјета представља наш трећи састанак ове године. Ова учесталост наших контаката конкретан је показатељ вриједности коју придајемо нашим односима и блиском дијалогу. Босна и Херцеговина има посебно мјесто у срцима наших људи.

Поруке солидарности из БиХ, због пожара и поплава с којима смо се суочили протеклих недјеља, показатељ су да та љубав наших народа није неузвраћена. Овом приликом желим изразити велику захвалност нашој босанскохерцеговачкој браћи и сестрама, као и предсједавајућем и члановима на порукама солидарности које су нам упутили.

Поштовани представници медија, на састанку који смо управо обавили са члановима Предсједништва фокусирали смо се на послове које можемо учинити у наредном периоду. Говорили смо и о билатералним односима, као и о односима у регији и на свјетском плану. Говорили смо на пољу политичких и економских веза које постоје међу нашим народима. Сложили смо се да бисмо требали убрзати проведбу овог мировног пројекта.

Ажурирали смо Споразум о слободној трговини који смо потписали током службене посјете Предсједништва БиХ у Анкари, у мају 2019. године и који је ступио на снагу 1. аугуста 2021. године. Дакле, овај развој ће допринијети повећању наше трговине и инвестиција у БиХ. Али, желимо да развијамо и сарадњу на пољу индустрије, туризма, образовања, пољопривреде и сточарства. Наравно, придајемо важност и јачању наших чврстих веза на културном и осталим пољима.

Поштовани представници медија, током нашег састанка размијенили смо и мишљења о актуелним дешавањима на Балкану и слажемо се да требамо подузети кораке за повећање економског развоја, те, наравно, благостања у нашој регији, за добробит свих наших народа.

И наш циљ од милијарду еура у обиму трговине је битан и велике вриједности. Желим да кажем да смо потврдили подршку интеграцији БиХ у евроатлантске интеграције. Територијални интегритет, политичко јединство и, наравно, суверенитет БиХ кључеви су регионалног мира. Наставит ћемо заједно радити на очувању регионалне стабилности.

Наравно, овом приликом желим да кажем да смо на састанцима које смо одржали, говорили данас и о Афганистану. Желим да кажем да смо у врло кратком временском периоду заједно са Афганистаном. Свијет је кренуо ка једној другој ситуацији, ка једном другом стању, тако да је 170 људи већ страдало у Афганистану, у посљедњем периоду. Све ово показује да развијене земље морају бити јако пажљиве када напуштају неко подручје, међутим, то није био случај у Афганистану. Нажалост, терористичке организације су преузеле ову државу. Друге државе су напустиле Афганистан и предале га терористима. То ће бити велики терет.. ИСИЛ је преузео одговорност за овај чин, али ко се највише бори против ИСИЛ-а? Турска се највише борила против ИСИЛ-а. Турска то не ради само на ријечима. Шта требамо радити? Треба радити конкретно на рјешавању ових проблема, на глобалном нивоу.

Сада говорим о талибанима. Ови данашњи талибани нису они стари, пријашњи талибани. Дакле, није важно ко шта прича, него ко шта ради. Данас су талибани у Афганистану. Шта они раде, то је важно. Шта ће у будућности радити, то је важно, а не шта су прије чинили. Ми као Турска, тренутно смо фокусирани на то да пребацимо своје цивиле у Турску. Остало је наших око 50 људи, техничког особља. Мимо тога, ми смо све повукли, све смо пребацили у своју земљу и надамо се да ће се мир успоставити на том подручју. Ми ћемо дати подршку изградњи инфраструктуре, као што смо до сада то чинили, а то и настављамо чинити у Афганистану. Будући развој догађаја ће опредијелити наше ставове према том подручју. Ја још једанпут желим исказати своје најдубље поштовање овоме народу и овој држави.

Хвала вам.

Милорад До-дик

Обраћање српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика на пресс-конференцији поводом званичне посјете предсједника Републике Турске Рецепа Таyyипа Ердоğана

Наравно, увијек је велика ствар када овако велики државник, велики политичар, велики вођа као што је предсједник Ердоğан борави овдје међу нама. Представник једне моћне и јаке земље, наравно. И мени је драго што је ово у континуитету. Већ дуже вријеме разговарамо о важним питањима. И увијек осјећам благонаклоност која се показује у погледу помоћи за економски развој, за развој инфраструктуре и свега онога о чему у континуитету разговарамо, па је то било наравно и данас, вечерас, овдје. Ја само желим да потврдим ово што је и сам предсједник рекао.

Надам се да ћемо брзо ући у детаље око ових финеса везано за изградњу аутопута. Детаљи су увијек проблем и вјерујем, и рекао сам предсједнику, да БиХ може издржати, наша економија може издржати услове који су необичајени у овом комерцијалном смислу, али рачунамо на став пријатеља у том погледу. Дакле, оно што ми треба да учинимо јесте да отпочнемо разговор о тим детаљима, о комерцијалном уговору како сам разумио, да то прецизирамо и да знамо на који начин се крећемо. То јесте велики хисторијски, инфраструктурни пројекат и он је резултат воље и жеље предсједника Ердоğана да подржи управо развој и повезивање на Балкану на овај начин.

Разговарали смо, наравно, и о неким другим важним политичким питањима. Ја сам упознао предсједника Ердоğана са чињеницама везанима за политичко стање и унутрашње стање овдје у БиХ. Афганистан најбоље показује да странци могу да уведе ред у земљу и да то одрже и ми вјерујемо само у унутрашњи договор који је неопходан увијек и по сваком питању, јер је то најбоље. И рекао сам овдје, желим јавно да потврдим свој став да ми у сарадњу са предсједником Ердоğаном вјерујемо више него са неким другим пропалим настојањима овдје у БиХ, да се наметну нека рјешења. Ја сам увјерен дакле да је Турска више била укључена у причу око тзв. рекламерства везаног за високог представника, да се оваква лакрдија не би десила и да у том погледу, апсолутно је јасно да високи представник овдје не постоји. Постоји нека личност која ту покушава да се представи као таква. Ја сам о томе говорио. То је мој став, ја га вечерас овдје износим, потпуно увјерен у чињеницу да предсједник Ердоğан то сасвим добро разумије и показао се као човјек који слуша све нас. Наравно, он има своје ставове.

Дакле, у том погледу, апсолутно за БиХ није добро да се овдје појављује било какав неизабрани странац који се још показује и представља се лажно као високи представник, да би овдје он нама наметао законе. То није цивилизацијско достигнуће, давна времена то памте и у том погледу ми не можемо да прихватимо да неизабрани странац овдје нама доноси законе. И опет се враћам на то да најбоље ми овдје у БиХ, и са пријатељем какав је Ердоğан, предсједник Ердоğан, то можемо да урадимо. Ја сам спреман за тај дијалог и спреман сам да добре услуге предсједника Ердоğана у том погледу и прихватимо. И то није спорно. Исто тако сам на састанку говорио о томе да ми не можемо да прихватимо да дође овдје неко кога је изабрало неко Вијеће за имплементацију мира који је самоизабрани орган, који није дио Даyтонског споразума и да преузима одлучивање у име нас. Ја нисам за то изабран. Мене се људи изабрали, и мој народ изабрао да их заступам и то сигурно није правилно да ја прихватим да било какав странац који нема мандат међународном фактору. прије свега Вијећа сигурности овдје може било шта да ради, а нити онај претходни било који да може да намеће законе зато што се он сам сјетио да то треба да уради.

Дакле, позивам на договор, позивам на разговоре и позивам пријатеље да нам помогну у креирању тога. Позивам људе из Сарајева, да имају разумијевања и да схвате озбиљност ове ситуације, то је оно о чему сам овдје разговарао. И оно што јесте важно, то је да ми очувамо овдје мир, и без обзира на развој политичких односа, проблема, криза или рјешења, овдје је мир неприкосновен и мора бити одржан. Како ће се ствари развијати у БиХ, то зависи само од нас овдје у БиХ. И немојте да нам искуства Афганистана овдје у БиХ, када напусте странци ову земљу, испадну као једна опомена о којој ми нисмо водили рачуна. Дакле, дајте договор, ја хоћу договор. Предсједниче Ердоğан, ја сам спреман да с Вама, с осталима у БиХ разговарамо о свим могућим питањима. И ја мислим да све треба да буде на дневном реду. Ја сам за то да се одржи територијални интегритет БиХ, а политички аранжман мора да буде унутра, оно што се ми договоримо. Даyтонски споразум готово и не постоји, јер је он уништен од стране интервенција међународне заједнице и у том погледу, мислим, ми морамо доћи до једног новог договора који може стабилизовати Босну у неколико наредних деценија. Уколико то не успијемо, очувати опет мир, али исто тако, и то сам говорио овдје без обзира што некима пара уши, да свака одлука која буде и рјешење које буде, оно мора бити мирно, па таман било и дисолуција у БиХ. Али прије тога учинимо све да до тога не дође. Ево ја се залажем за дијалог без престанака, наравно и уз асистенцију наших пријатеља.

Хвала предсједнику што има живаца да слуша наше проблеме, а то само могу пријатељи. И хвала за исказаност, спремност за помоћ на економском плану и жао ми је што наша економска сарадња и наша размјена није далеко већа него што јесте у овом тренутку.

Хвала лијепо.

Муслимански члан Комшић

Господине предсједниче, уважени чланови Предсједништва, даме и господо, представници медија.

У име Предсједништва БиХ и своје лично име, наравно, желим да изразим још једном задовољство што имамо прилику разговарати са предсједником Републике Турске, господином Ердоганом,човјеком који се, сигурно доказао, и он и његова администрација и народ Републике Турске, као велики пријатељ БиХ. Имали смо врло корисне и врло искрене разговоре, што тете-а-тете, што на састанцима делегација.

Теме су, наравно, оне које се тичу билатералних односа, али и ширих регионалних односа, с обзиром на актуелну политичку ситацију. Наравно да смо се дотакли и неких тема које су у овом тренутку глобалне теме.

Укратко, неке ствари бих потенцирао. Договор је да се сљедећи трилатерални састанак, мисли се на трилатералу Босна и Херцеговина-Република Турска- Република Србија одржи у Босни и Херцеговини.Прецизан термин ће бити дефинисан. То је наставак једног цијелог циклуса такве врсте састанака који се по општој оцјени показали врло корисним, прије свега корисни су у смислу стабилизације, и политичке ситуације у односима наших земаља и стабилизације цијеле ситације у регији, посебно што су везани за неке конкретне пројекте.Ту прије свега мислим на велики инфраструктурални пројекат, изградњу аутопута Сарајево-Београд-Сарајево који иде својим темпом, можда не тако брзо као што смо очекивали, али ипак се ствари одвијају на начин да се види неки помак.

Разговарали смо такођер и о потреби и могућности и о шанси, прије свега за Босну и Херцеговину да трговинска размјена између наше двије земље напокон достигне ту чаробну цифру од 1 милијарде еура. Добро, долара, еура, то је ту негдје по курсу.

Ми имамо успјешну економску сарадњу, али простора заиста има пуно за развијање и даље унапређење економских односа. Наравно, од стране предсједника Ердогана смо упознати са том ситуацијом која се тиче стања инвестиција, прије свега турских партнера у БиХ, проблема на које наилази нпр. Туркисх Зираат банка која жели да повећа свој капитал, а што није могуће реализовати јер у Федерацији БиХ још није завршен процес именовања Комисије за вриједносне папире.

Разговарали смо о неким конкретним пројектима када је ријеч о потреби да се турски инвеститори, односно компаније које послују у БиХ доведу у равноправан положај са домаћим фирмама. Вјероватно вам је познато да мисли се на "Натрон” у Маглају и бившу фабрику соде у Лукавцу, односно снадбијевањем угља те исте фабрике.

Такођер, разговарали смо и о намјери и потреби да наше двије земље потпишу писмо намјере за сарадњу у области енергетике, што цијенимо да је од виталног значаја с обзиром на стање у енергетском сектору и изазове које нас очекују у наредним годинама.

Кажем, било је, ја претпостављам да ће то медије, поготово из БиХ посебно интересовати, разговора о унутрашњој и политичкој ситуцији у БиХ, тренутном стању у БиХ. Ја не бих ту да препричавам ко је шта рекао, поготово што су сви учесници разговара ту. Па вас молим ако вас то интересује, а претпостављам да ће вас интересовати, да сваког појединачно питате шта мисли о томе, наравно када буде вријеме за ваша питања.Ето, толико од мене на почетку. Стојимо на располагању да одговоримо питањима медија, наравно у обиму које то дозвољава и вријеме и простор.

Хвала вам.

Муслимански члан Џаферовић

Поштовани предсједниче Републике Турске господине Ердоган, поштоване колеге, предсједавајући Предсједништва БиХ господине Комшићу и члану Предсједништва господине Додик, даме и господо, новинари, поштовани пријатељи, све вас поздрављам.

Одмах на почетку да кажем све ово што су у својим уводним излагањима изнијели и предсједавајући Предсједништва БиХ господин Комшић и предсједник Републике Турске господин Ердоган је оно што смо данас разговарали на састанцима. Ја томе не би имао скоро ништа посебно да додам. Слажем се са свим што је казано, али, ето, ред је да се и ми, чланови Предсједништва БиХ обраћамо на овим пресс-конференцијама.

Ако оцјењујем односе између Републике Турске и Босне и Херцеговине, могу да кажем да су то, као што је то свима познато, пријатељски и братски односи.Република Турска је велики пријатељ БиХ, предсједник Ердоган је велики пријатељ БиХ. Република Турска практично од БиХ ништа не тражи, нуди само спремност да помогне БиХ. Ми смо захвални једном таквом пријатељу каква је Република Турска, и предсједник Ердоган, и то цијелој БиХ, свим народима, свим грађанима у БиХ. Ако бисмо сумирали наше билатералне односе и сусрете на највишем нивоу и оно што се дешавало у протекле три године откако је ово Предсједништво у функцији и састанке од 2. маја 2019. у Анкари, па 16. марта ове године у Анкари, па јула ове године у Анталији, па онда састанак 08. јула 2019. године овдје у Сарајеву, у Предсједништву БиХ, када смо имали СЕЕЦЕП, све су то сусрети на највишем нивоу.
Онда бисмо могли казати сљедеће. Прво, Република Турска и предсједник Ердоган су битан фактор стабилности Западног Балкана и то је врло важна чињеница. И ми молимо и предсједника Ердогана и Републику Турску да наставе с том политиком, стабилизирајућом политиком на Западном Балкану. Република Турска у том контексту има иницијативе, дио је тога, и БиХ је дио тога. То су трилатерални састанци: Турска-Србија-БиХ и Турска-Хрватска-БиХ. Јако је важно да се оживе те трилатерале и ми планирамо ове године, уколико нас пандемијски увјети буду имало довели у ту позицију, да одржимо трилатерални састанак: Република Турска-Република Србија-БиХ, овдје у Босни и Херцеговини.

Босна и Херцеговина је на свом европском путу, она је на свом НАТО путу, али у оквиру тога јако је битна и јако важна сарадња са Републиком Турском и нашим пријатељима каква је Република Турска. И Република Турска има свој европски пут, чланица је НАТО савеза, и као што смо могли да чујемо из излагања предсједника Ердогана, Република Турска подржава евроатлантску оријентацију и кретање БиХ.

Друга ствар коју бих посебно овдје истакао су неискориштене могућности економске сарадње.
У овом сазиву Предсједништва БиХ, ми смо 2. маја 2019. године у Анкари потписали Меморандум, а 16. марта ове године у Анкари Споразум о сарадњи у области инфраструктуре.
Тај споразум је најбитнија тачка у изградњи аутопута Сарајево – Београд, он је дозвола држава да се крене у тај пројекат, који је такођер врло важан и политички пројекат, осим што је економски и инфраструктурни, он је и политички рестабилизирајући пројекат на подручју Западног Балкана. Остало је да Парламент Турске ратифицира тај споразум и да се онда крене убрзано са конкретним активностима на изградњи аутопута. Ја сам за то да се тај аутопут почне градити на што је могуће више мјеста у БиХ и када је у питању сјеверна конекција и када је у питању јужна конекција. Постоје интереси да то буде тако. Ми очекујемо и нисам уопће у дилеми да ће Република Турска БиХ, када је то у питању, понудити услове који су врло примамљиви.

Друга ствар је Уговор о слободној трговини. Ми смо потписали Споразум о слободној трговини маја 2019. године у Анкари. Он је ратифициран у оба парламента и стоје неискориштене могућности.

Турска је Босни и Херцеговини дала најбоље погодности у односу на све државе свијета када је у питању слободна трговина и хвала Републици Турској, предсједнику Ердогану. Ми то не користимо. Морамо се организовати да то искористимо. То је велика компаративна предност када је у питању БиХ.

И на крају, постоје фирме из Републике Турске које послују у БиХ, велике компаније као што су Сисајам, Хаyат, Зираат банка, које имају проблеме у свом пословању. На нама је, предсједниче Ердогане, у БиХ, да помогнемо тим компанијама, јер помажући тим компанијама, помажемо прије свега себи.

Хвала вам још једанпут на овој посјети, желим да се угодно осјећате у БиХ и наравно, наставит ћемо и интензивирати ову нашу сарадњу.

Рекао сам на крају, не волим кад кажем на крају, а онда ми опет дође нешто важно што нисам казао, али заиста је сад на крају. БиХ је потребан мир, потребна стабилност, потребно функционисање институција, потребно је једно стабилно окружење. То је у интересу свих нас у овој земљи, како бисмо снажно ишли напријед.

Хвала вам на пажњи.