Предсједница Жељка: Ако неће да разговарају, вратићемо се на стање предвиђено Дејтонским споразумом

Цвијановићева је оцијенила да ниво БиХ покушава да "искочи" из онога што јесу уставне надлежности, а када би се сви понашали у складу са Уставом постојала би апсолутна проходност да свако обавља свој дио посла, без било каквих наметања, притисака, отимања надлежности и настојања да се нешто ради на штету другог.

среда, 7 јула, 2021 / 10:24

Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је у интревјуу Срни да би БиХ могла да функционише када би се сви понашали у складу са Уставом и поштовали механизам координације.

"Да поштујемо тај концепт који је и предвиђен Уставом не бисмо имали проблема, већ би свака влада радила свој дио посла и наша, републичка, и федерална и кантоналне, а Савјет министара би радио оно што су његове надлежности и обавезе на нивоу БиХ. Међутим, у БиХ се изашло из тог концепта и настоји се много тога блокирати, одузети надлежности, нанијети економска и свака штета другом, што је за мене апсолутно несхватљиво", истакла је Цвијановићева.

НИВО БиХ ЈЕ ОПСТРУКЦИЈА, А НЕ СЕРВИС ЕНТИТЕТИМА

Предсједник Српске је нагласила да је ниво БиХ, због разних политичких трвења, постао опструкција, а не сервис ентитетима у реализацији важних економских или финансијских аранжмана.

"Да добијете сагласност за најобичнију ствар или да ратификујете неки међународни споразум, што је само техничка ствар да би ентитети могли да заврше свој посао, мора се чекати мјесецима и годинама. Умјесто да широм отворе врата за инвестиције, без обзира да ли се оне дешавају на територији Републике Српске или ФБиХ, они праве проблем и све оспоравају без разлога", истакла је Цвијановићева.

Она је навела примјер изградње Рафинерије у Броду када је ниво БиХ оспоравао зато што Хрватска ради заједно са Републиком Српском или што је Србија укључена у одређене инфраструктурне пројекте.

"Људи који су на нивоу БиХ сносе огромну одговорност за блокаду многих пројеката и чињеница је да се не обезбјеђује потребна проходност за њихову реализацију. Нама није Устав кочница, јер он тачно прецизира ко шта треба да ради и ако смо у доброј координацији и желимо да се нешто реализује ту нема никакве уставне препреке у смислу да нека институција нешто не може. То је само ствар да ли нека институција нешто неће да уради или намјерно хоће да поквари", нагласила је Цвијановићева.

Она је констатовала да то Републику Српску чини незадовољном у БиХ и додатно свјесном да тај ниво власти постаје кочница свему што је нормалан живот и развој, умјесто да покаже функционалност у складу са својим надлежностима и сервисира потребе ентитета.

"Имамо примјер из скоре прошлости, мост Братољуб. Србија је урадила свој дио посла, саградила мост што је огромна инвестиција, Република Српска свој у вези са приступним саобраћајницима и имовинско-правним односима и онда чекамо неколико година да ниво БиХ уради свој дио посла у вези са граничним прелазом. Тада почиње пребацивање лоптице – Савјет министара каже крива је Управа за индиректно опорезивање, у Управи кажу ми смо то послали Савјету министара и тако у круг.

Ми смо се три-четири године вртили око тако значајног пројекта и на крају кад смо ‘угањали’ гдје се налазе документи и ко је за шта одговоран, онда су рекли да нема довољно новца. Зашто нису планирали средства за тако значајан пројекат који је три године био на чекању", истакла је Цвијановићева.

Она је подсјетила да се на крају сачекао нови сазив Савјета министара са Зораном Тегелтијом на челу и једна од њихових првих одлука била је деблокада тог питања.

ДЕСТИМУЛАТИВНА АТМОСФЕРА У БиХ

Предсједник Српске је упитала како неко може да каже да је нормално да, ако постоје три учесника,, два ураде свој дио посла а трећег чекате три или четири године, како разумјети то понашање осим да је или кочница или немар или небрига.

Она је констатовала да зато није чудно што и други посматрају БиХ као мјесто у које не треба улагати када је однос институција на нивоу БиХ такав да све раде траљаво, аљкаво или са намјером да нешто блокирају.

"То је крајње дестимулативна атмосфера не само за нас у Републици Српској, већ и за стране инвеститоре", указала је Цвијановићева.

Она је навела и примјер увођења "роминга као код куће" за земље западног Балкана, гдје се такође морало чекати на бошњачке политичке партије с обзиром на то да су оне све вријеме штитиле интересе Телекома у Федерацији.

"Подсјетићу и на иницијативу мали Шенген. Тада смо слушали приче из Сарајева да је то ‘велики пројекат Србије’, ‘неки српски свијет’ и ‘настојање Србије да контролише цијелу регију’… Мени је невјероватно да они у Сарајеву неће да виде бенефите од нечега што је тако једноставно, већ проблематизују то питање двије године. И тек када им странци након три години објасне да нема смисла више да својим политичким изјавама које су бесмислене блокирају тај процес, онда почињу да говоре – добар је то пројекат, он ће помоћи нашој привреди, бољој комуникацији, кретању робе без разних оптерећења и слично", нагласила је предсједник Српске.

Она је упитала колико добрих ствари мора да прође кроз ту политичку ситку и да свако у политичком Сарајеву излијечи своје комплексе преко веома добрих пројеката и идеја, па да се посао приведе крају?

"То је толико бесмислено губљење времена за шта нико у БиХ, а посебно грађани немају времена", констатовала је предсједник Српске, наводећи да су неки проглашавали великим успјехом да су након 12 година одржани избори у Мостару.

То јесте добра вијест, каже Цвијановићева, али шта значи то ако се сваким питањем у БиХ треба бавити 12 година.

БУДУЋНОСТ БиХ КЛИМАВА, НЕМА ДИЈАЛОГА, ПАРТНЕРСТВА, ФУНКЦИОНАЛНОСТИ…

На питање каква је будућност БиХ и да ли је уопште има, Цвијановићева је одговорила да је будућност веома климава. У административном смислу, рекла је она, будућност постоји, али у суштинском је не види, јер нема проходности, функционалности, партнерства и дијалога.

"Ми морамо имати људе окупљене око неког циља, пројекта, да видимо на који начин можемо побољшати наше показатеље, а то значи да стварни живот изгледа другачије и боље него данас. Циљ је да причамо о бољој инфраструктурној повезаности, како унаприједити регионалну сарадњу да имамо истински добросусједске односе у цијелој регији, а не да живот својих институција везујемо за човјека, да ли је тамо изабран овај или онај политичар", појаснила је Цвијановићева.

Она је оцијенила да је контекст у којем се налази БиХ бесмислен и да што прије треба прећи у онај који је смислен и видјети шта се може урадити да би живот био бољи.

"Рјешења морају бити резултат договора, а не наметања. Бошњачке политичке партије очекују да ће неко са стране да нам намеће рјешења, да ће доћи неки странац и рећи ‘ово смијете, ово не смијете, ово треба да радите а ово не треба’. За мене је то бесмислено и показује да је будућност БиХ климава, а била би стабилна када би сјели и разговарали, утврдили приоритете, свако да ради свој посао и да нико никоме не смета у реализацији пројеката и планирању одређених ствари", појаснила је Цвијановићева.

При томе, каже она, треба водити рачуна и о томе како превазићи нешто што реално јесу ране прошлости и то би био неки практичан приступ, али тога, нажалост, нема.

"У Републици Српској често имате реакцију на акцију из ФБиХ, али нико од странаца неће то да види, већ сви причају о реакцији коју третирају као акцију. Ствари у БиХ морају да се избалансирају ако хоћемо да функционишемо као нормална земља", указала је Цвијановићева, наводећи да у БиХ нису ријешена базична питања.

НЕСКЛАД И НЕРАЗУМИЈЕВАЊЕ О БАЗИЧНИМ ПИТАЊИМА У БиХ

Када је ријеч о изборном законодавству у оквиру БиХ, предсједник Српске је рекла да је ситуација тренутно таква да се то не може ријешити иако је и то једно од базичних питања.

"Хрвати имају своје виђење како треба то ријешити и оно што они траже веома је компатибилно са оним што је Дејтон и рекао – да имамо легитимно представљање свих конститутивних народа. Али, ми долазимо до тога да данас причамо са неким људима из европских земаља који кажу Европа признаје само систем грађана и грађанства, а не систем етницитета или етничких група и конститутивних народа.

Ми губимо вријеме објашњавајући да ова земља функционише на принципу етницитета, равноправности и конститутивности, да није битна бројност већ равноправност и да сви имају иста права у оквиру заједничке земље. БиХ није конципирана на начин да имате етничку групу која је доминантна, а друге двије или три, колико год да их има, које нису доминантне, да су аутоматски мањина. Ово није та држава", истакла је Цвијановићева.

Констатујући да у БиХ постоји несклад и неразумијевање о базичним стварима, Цвијановићева је рекла да бошњачке политичке партије хоће централизовану БиХ, српске политичке партије и српски народ не желе да изгубе Републику Српску и желе децентрализациију БиХ за коју сматрају да није никаква сметња, а хрватске заговарају децентрализовану земљу са појачаним нагласком на легитимно политичко представљање зато што сматрају да су ускраћени за то.

"Ми се још вртимо на темама од прије 20 и више година. Ако желимо да БиХ опстане, треба да покажемо да може да постоји баланс између етницитета и појединачног интереса сваког грађанина. Умјесто да нам у томе помогну са стране, нама се одмаже, и дођемо у ситуацију да нам се у 2021. години прича о новом високом представнику, а са друге стране о европском путу. Европљани нам истовремено кажу да високи представник јесте сметња за европски пут, али да није дошло вријеме да он оде", рекла је Цвијановићева, упитавши кад је то вријеме да се БиХ истински креће према Европи.

БиХ СЕ НАЛАЗИ У БЕЗВАЗДУШНОМ ПРОСТОРУ

Говорећи о високом представнику у БиХ, предсједник Републике је оцијенила да он не треба да постоји и да самим својим постојањем умањује демократски капацитет институција.

"Разумијем да је високи представник нешто што је препознато Дејтоном, али одлично знам и да су се високи представници понашали мимо мандата који су добили у Дејтону и да ми данас имамо ову шараду и експерименталну државу у којој су и даље отворени сви фронтови – ми данас бранимо децентрализацију, објашњавамо да она може да буде функционална, а они нам упорно сервирају матрицу да је Република Српска крива за све лоше на нивоу БиХ. Није крива, ми само остварујемо свој уставни капацитет онако како је прописан и желимо партнерство да се крећемо даље и да не тапкамо у мјесту", истакла је предсједник Републике.

Она је подсјетила да је Република Српска нудила разговор и формирала свој тим, али да политичке партије из Сарајева то не желе јер мисле да ће увијек имати странце који ће бити на њиховој страни и да ће они БиХ довести до нечега што они желе, али неће, јер без разговора нема државе.

"Ако неће да разговарају, вратићемо се на оно што је Дејтон предвидио и није проблем. Проблем је што се сада налазимо у неком безваздушном простору. Дејтон и Устав су рекли једно, а наша институционална, административна, па и политичка реалност је нешто сасвим друго. Како ми намјеравамо ићи у будућност кад нам је једна нога у уставној сфери, а друга у вануставној. Ми се као негдје крећемо, а у Сарајеву оспоравају сваку одлуку, инвестицију, сваки покушај да се обезбиједи стабилност. Политичком Сарајеву одговара једино ако им климамо главом на све њихове циљеве и говоримо све је у реду. Ништа није у реду и никада се нећемо сложити о било чему што је усмјерено против Републике Српске и српског народа", поручила је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, разговор је кључ свега и да се прије много година разговарало данас би сви проблеми били много мањи, а БиХ би се кретала неком предвидивом динамиком у будућност и не би све било неизвјесно и непознаница.

НЕ МОЖЕ ПОЛИТИЧКО САРАЈЕВО ОДЛУЧИВАТИ О СРПСКОЈ

Упитана да прокоментарише стално ослањање бошњачких политичких партија на странце, да они дођу и рјешавају проблеме у БиХ, односно испуњавају њихове жеље и санкционишу политичаре из Републике Српске који њима не одговарају, Цвијановићева је рекла да то говори о томе каква је БиХ већ годинама.

"Све је то бесмислено. Не желите да разговарате, а желите да неко буде санкционисан, причате о европској будућности, а позивате високог представника или некога другог да санкционише људе. То је ненормална држава, која нам не нуди ништа осим стални притисак да неко у Сарајеву одлучује у наше име. Не може, јер по Уставу одлучујемо ми и наше институције", нагласила је Цвијановићева.

Она је оцијенила да у БиХ влада прилично нездрава атмосфера и да некада стиче утисак да у оквиру сарајевских политичких партија нема стварног капацитета да се разговара о конкретним стварима и да се стално намећу теме из прошлости.

"Нисам из Сарајева чула ниједну причу о будућности, да радимо нешто заједно да би грађанима било добро. Мислим да би били у стању да жртвују и плату сваког грађанина, социјалну помоћ, било какво издвајање само да истјерају свој политички циљ – да нема Републике Српске", рекла је Цвијановићева.

Говорећи о иступу министра иностраних послова у Савјету министара Бисере Турковић на сједници Савјета безбједности, као и њеним једностраним потезима све вријеме мандата на овој дужности, Цвијановићева је рекла да она иступа као самостални стријелац који представља само себе, свој етницитет и своју политичку партију, те да то нема везе са институцијама.

"То је велика бламажа, срамота и скандал који у визури свијета само умањује потенцијал и шансе БиХ. Отићи на сједницу Савјета безбједности и понашати се као неко ко има право да нешто излаже, саопштити ставове за које није добила јединствен став од Предсједништва БиХ као инстутуције која је по Уставу надлежна за спољну политику и при томе је тотално неспособна, равно је скандалу. Турковићева је дошла из вишенационалне земље, а не једнонационалне и у Савјету безбједности говори у име једних, то је апсолутно неприхватљиво и типична злоупотреба институција и позиције на којој се налази.

На тај начин само нас још више отуђује једне од других и продубљује неповјерење. Ко да има повјерење према било којем представнику који долази из тако неке политичке партије да ће заступати став свих у БиХ? Ја немам, јер све оно што видим храни моје неповјерење и не могу да им вјерујем. Ту је много вануставног понашања које не само да заслужује сваку осуду него показује неспособност да се овдје граде мостови, напротив, они се само урушавају", истакла је Цвијановићева.

На питање како реагују амбасадори у БиХ када им укажу на понашање бошњачких политичких партија, немогућност било каквог разговара и рјешавања проблема, Цвијановићева је рекла да они обично ћуте, док у приватним разговорима углавном кажу да су званичници из Републике Српске у праву.

"То највише воле да кажу на истеку мандата, а док су овдје жмуре на једно или оба ока у зависности од ситуације и праве се да тако нешто не постоји. Међутим, када причате на реалним основама рећи ће да су то све девијације, а не знам ни како би уопште неко могао да каже да је нешто функционално ако имате такво понашање Турковићеве и још низ сличних примјера. Ми се не можемо ослонити на оно што ради међународни фактор, јер странац који ради овдје и комуницира са људима пише извјештаје својим владама или организацијама које су их овдје послале, затвори око и прави се да није видио нешто што јесте. То је страшна превара", рекла је она.

Коментаришући сталне нападе на предсједавајућег Савјета министара Зорана Тегелтију и захтјеве за његовом оставком иако се све вријеме мандата држи Устава и надлежности које он предвиђа за институцију на чијем је челу, Цвијановићева је рекла да је управо то и разлог због којег га оптужују.

"Прозивају га из Сарајева зато што они неће да се Зоран Тегелтија понаша у складу са Уставом, већ у складу са оним што је њихово политичко опредјељење или визија, али ми смо људи Устава и понашамо се у складу са оним што је Устав рекао. Постоје и неки други који траже оставку, они долазе из опозиције, јер су фрустрирани чињеницом што нису у Савјету министара. Они причају своју причу из својих разлога, али кад захтјеви за оставком долазе из бошњачког политичког корпуса онда је основни разлог понашање у складу са Уставом јер они не воле Устав већ само своје политичке циљев", нагласила је Цвијановићева, додавши да подржава Тегелтију и свакога ко ради у складу са Уставом и својим надлежностима.

Она је нагласила да бошњачки политички корпус жали што је Савјет министара помоћно тијело Предсједништва БиХ, а не нека капацитирана влада која би доносила одлуке за све.

"У том случају биле би неважеће или веома мало важне све одлуке ентитетских и кантоналних влада. То је њихова политичка амбиција, али то не може проћи и не могу да замислим да би било ко у Српској желио и пристао да испразни капацитет Републике па да Сарајево одређује све о нашим приоритетима, инфраструктури, финансијама… То буквално значи да не постоји ништа што се зове Република Српска, ниједна одлука институције или органа у Српској и тада би они могли да одређују и гдје ће који поштар или жељезничар да ради, хоћемо ли имати неки спортски клуб. То је њихова визура БиХ, да Република Српска нема никакве надлежности, а да они у Сарајеву сједе и одлучују шта је важно за Бањалуку, Бијељину, Шамац, Нови Град…", указала је Цвијановићева.

Она је нагласила да је сигурна да то нико из Српске не би дозволио.

"Ми хоћемо да радимо по Уставу и остварујемо оно што пише. То је реално и не представља сметњу ни нашем постојању нити европском путу. Имамо и механизам координације који из Сарајева упорно покушавају да опструишу да би показали да је нефункционалан, као и Устав. Ми мислимо сасвим супротно – све може да функционише само ако се држимо Устава", закључила је предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић у интервјуу Срни.