Предраг Бојиновић: ВЕЛИКИ РЕСЕТ – о Златној милијарди

Многе психопате су покушавале да униште човјечанство током историје. И то у временима када је људи на планети било много мање, па нису успијевали. Многе болести, пандемијске пошасти су походиле нашу планету, и опет нису успијевале да униште човјечанство. Истина, болести и којекакве психопате су успијевали знантно редуковати становништво, али никада нису успјели да униште све.

среда, 12 октобра, 2022 / 14:45

Мора се рећи да чак и ове психопате у људском обличју нису жељеле у потпуности да униште човјечанство него су више из спорта и личног задовољства убијали, уништавали. Болести су се најчешће јављале људском кривицом, помањкањем хигијене и уљуђеног понашања и односа према природи. И није се дешавало да неко, па чак ни блесави Калигула или Нерон, ту своју идеју запише и прокламује као циљ, него више онако успут да се мало забави и оствари своје циљеве да побије добар дио популације, чисто спорта ради.

Прва идеја о регулисању бројности популације се родила, којим чудом, са зачетком индустријске револуције и рађањем нове научне гране, економије. Прва три класична економска мислиоца су били Жан Батист Сеј, Џон Стјуарт Мил и Роберт Малтус. Е, овај потоњи, Малтус је био опаки мрачњак, иако је наравно имао добре намјере, али као што се каже, пут до пакла поплочан је добрим намјерама.

На самом почетку прве индустријске револуције, у времену у којем су живјели и радили ова три мислиоца, дошло је до наглог повећања популације у градовима. Просто, нове технологије које су изњедриле нове фабрике и послове, привукли су сеоско становништво у градове, у мјеста гдје посла има и гдје се лакше живи. Бар тако су мислили да јесте. Благо побољшање животних услова је довело и до повећања бројности становништва, наравно највише у градовима. Ово је пропошном Малтусу било довољно да му се упале све алармне лампице у глави, а успут и да осмисли неку теорију, да не остане потпуно непознати мислилац-паћеник. Његова теорија се бавила пренасељеношћу, повећањем броја становника који ће да доведу до појаве глади и болести, јер једноставно није могуће прехранити тако велики број становника. Наравно да је он потпуно превидио да истовременом индустријском револуцијом, која је довела до повећања броја становника, дошло је и до великог унапређења средстава за прераду и обраду, па и на селима гдје су се убрзано појављивале све боље и савршеније машине за обраду земље, што је наравно доводило до повећавања производње хране. Ипак, да он не остане потпуно непознат, неке мудрице су његову теорију претвориле у науку о демографији, а он је остао ипак упамћен, и поред лоше и погрешне теорије.

Иако је његова теорија била потпуно одбачена као погрешна, иако су је слиједиле многе напредније и општеприхваћене економске теорије, Малтус ипак никада није у потпуности заборављен. С времена на вријеме неки нови мрачњаци су се враћали његовој теорији, појашњавајући како је заиста потребно смањити бројност људске популације. Поред психопата који су изазвали два свјетска рата, чини се да су много опаснији били весели дјечаци из Римског клуба, током шездестих година XX вијека, који су објеручке прихватили Малтусову теорију која за њих не само да није била превазиђена него је била веома прихватљива и модерна. И тако до данас. Веселе дјечаке из Римског клуба су смијенили неки други још веселији дјечаци и дјевојчице из Давоса и ко зна још којих тајних и полутајних организација, који су све чешће и све гласније шапутали о Златној милијарди.

Чак се појавила и нека оспкурна организација тог имена, за коју нико није знао ко су и шта су, али су њихови споменици и монументи почели да изничу уоколо са кратким и језгровитим уставом уобличеним у десет кратких и јасних правила и стремљења ове организације. Ова правила или списак жеља су:

1. Одржавај човјечанство испод 500.000.000 у сталној равнотежи с природом.”

2. Уједини човјечанство у новом језику.

3. Мудро контролиши продужење врсте – ради повећања способности и разноврсности.

4. Овладај страшћу – вјером – традицијом и свим стварима благом разумношћу.

5. Заштити човјека и нације праведним законима и праведним судовима.

6. Нека нације саме рјешавају унутрашње послове, а свјетски суд међународне спорове.

7. Избјегавај ситничарске законе и непотребне чиновнике.

8. Успостави равнотежу између личних права и друштвених дужности.

9. Поштуј истину – љепоту – љубав – у потрази за складом и бесконачним.

10. Не буди тумор на овој Земљи – остави природи простора – остави природи простора.

Монумент Златне милијарде на којем су уклесана правила ове организације, Извор: mycity-military.com

На први поглед ова правила или списак лијепих жеља и не изгледа тако лоше. Све то личи на позитивне еколошке и просоцијалне и друштвене активности које би водиле ка бољем и праведнијем друштву благостања. Проблем је прво правило, а одмах потом и друго.

Тежња ка смањењу становништва планете Земље на испод петсто милиона звучи заиста забрињавајуће и злокобно, а одмах потом и уједињење у новом језику, што и не би било тако тешко ако би заиста људска популација спала на тако мали број. Поставља се једноставно питање, а ко су тих петсто милиона? И наравно додатно, ништа мање битно, а како ће доћи до тог смањења броја становништва? Ратом? Епидемијама? Еугеником?

Није само Малтус писао на ову тему. Занимљиво је да су сви писани урадци на ову тему долазили са запада, и то понаособ из Велике Британије. Олдоус Хаксли, сваког поштовања достојан филозоф и писац је у свом дјелу "Острво" управо описао утопијску цивилизацију која заснована на веома сличним или чак потпуно истим правилима као што су на монументу Златне милијарде. Истина, Хаксли се потпуно ослонио на дјело свога земљака Томаса Мора, "Утопија", и да, вјерованто се може рећи да је Хаксли имао племените намјере, јер и сам његов роман говори о нечему другоме, о сили и присили, жељи за уништењем нечег племенитог. Али, ипак остаје чињеница да је он описао у роману из тридесетих година XX вијека оно што неки данас желе да изврше.

Постоји наравно и друго тумачење израза Златна милијарда. У питању је нумерички мало прецизнија дефиниција која се заиста односи на милијарду становника, а не на петсто милиона, и она је много много злокобнија. Према овој идеји на планети треба да остане та златна милијарда становника, а они би били слободни да користе све богомдане ресурсе планете, без ограничења државних граница, без нација, без слободе избора. И овдје се поставља исто питање, како? Ратом? Епидемијама? Еугеником?

И кључно питање: А ко ће бити ти припадници златне милијарде?

Судећи према правцима одакле се појављују ове идеје, већина повлаштених припадника златне милијарде би била смјештена негдје на западу, или тачније отуда би дошли, а гдје би потом живјели, ехххх широко пространство им остаје.

Не можемо се отети утиску да и поред свих спискова лијепих жеља умотаних у обланде екологије, зелене енергије, дириговане демократије итд., ипак све стаје под шешир борбе за ресурсе, за доминацију, ма како то називали данас.

Вријеме је ВЕЛИКОГ РЕСЕТА… и шта ћемо сад???