Слика стика 6: Правда за Ирену и Лану (и зашто не)

Правда за Давида је одавно политичко-религиозни друштвени хибрид, финансиран из иноземства, а нипошто грађански покрет против корупције у полицији и правосуђу. Најмање је то жеља да се пронађе одговор на питање "ко је убио Давида?".

Фронтал.РС је већ писао о неполитизацији случаја Ирене Предојевић из Козарске Дубице, али очигледно да ни када полиција сама сумња на то да је убица бивши припадник исте те полиције, то није довољно интересантно да се "истраживачки" новинари посвете овом случају.

Поготово да се укључују међународни истражни тимови, раде нове обдукције, сазива ванредна сједница НСРС, а још мање се развија поданичко-слугањерски менталитет у ишчекивању некаквог блесавог чиновника који се зове Штефан Прибе. За којег, као и за влашћу Државне заједнице Српске и Ефбиха у Сарајеву, никог (сем фотељаша) није брига.

А полицијска злоупотреба случаја Предојевић у предизборне сврхе?

Тим више је бездушно ћутање медија који промовишу Правду за Давида, јер је помпезно најављивано и на телевизији приказивано хапшење осумњиченог за Иренино убиство на крају резултирало – пуштањем из притвора на слободу.

И то би се властима могло замјерити као могућа злоупотреба полицијског апарата у предизборне сврхе, али они не желе стварну критику и дијалог са институцијама, већ производњу црнохронично-политичког мита. Исти медији шуте и о случају "Зоља", гдје је осумњичени да је извршио испаљење из једнократног ручног ракетног бацача на пословну зграду у Бањој Луци, исто тако спектакуларно ухапшен – такође пуштен на слободу.

Због чега се којекакви западни политичари, бивши или небивши, јавности не обраћају демократски изабраним представницима власти са захтјевом за притиском на полицију и тужилаштво у неким другим случајевима? Зашто се њима не даје толики медијски простор?

Због тога што родбина оштећених не оснива фондације у иностранству и политичке странке код куће? И то фондације које се управо не баве случајем Ирене Предојевић, јер она ваљда не спада "сву дјецу БиХ"?

Нема избора, нема ријалитизације убистава?

Одговор је јасан – избори су тек наредне године, а спонзорима овог циркуса, који се налазе у земљама НАТО, није претјерано битно ко је на власти у Ефбиху, будући да тамо постоји широки консензус око тога да се приступи овој алијанси, што у Српској није случај.

Од халабуке полуистина и личних ставова који су довели до реда судских тужби за клевету против Давора Драгичевића, у медијима ништа подробније нисмо чули о статистикама ријешености убистава у Српској. Макар само то.

О опремљености њихових лабораторија и степену обучености и образовања полицијског кадра? Ето, макар да их се прорешета око неких неријешених случајева који су изашли у јавност, па са њиховим правдањима изађе пред јавност и отвори општедруштвена полемика. У овом случају, како је Фронтал правилно истицао раније и трпио критике и проклињања, ради се искључиво о кориштењу посмртне патетике у политичке сврхе.

Ружа из Љубушког

Тачно у вријеме изборне шутње годину дана раније, 06.10. ове 2019. године, убијена је деветнаестогодишња Лана Биједић. Имамо, дакле, опет тијело које је извађено из воде, што је важно нагласити у поређењу са случајем "Давид Драгичевић".

Такви случајеви одбацивања тијела у воду су чести, управо због прикривања доказа, те уколико нема трагова који указују на насилну смрт гушењем у води, они се могу завести или као несрећан случај или самоубиство. Неријешена смрт свакако.

Такви случајеви се дешавају се свакодневно широм свијета, па и у ЕУ на нивоу пола сата. Но, готово никад се у њих не укључују политички представници међународног нивоа.

Ко је убио Лану Биједић? (и зашто нису осумњичене власти Ефбиха)

Овај случај је знатно другачији јер је одмах по увиђају и не чекајући обдукцију, Јосип Аничић, кантонални тужилац, закључио да се ради о насилној смрти. Касније и да прелиминарни резултати обдукције доказују да се ради о убиству: "Дјевојка је на глави имала неколико рана од удараца, а на врату трагове који настају код гушења".

Како ће завршити истрага овог убиства је неизвјесно у свим случајевима, осим у оном да се неће употријебити у политичке сврхе на локалним изборима у сједишту жупаније. Просто јер у Мостару нема избора још од 2008. године.

Јако је зато занимљиво пратити како се развија ова истрага, јер се одвија у истински сличним друштвенополитичким околностима, степену развоја друштва и техничкој опремљености полиције. Као и сви нормални људи, ишчекујемо откривање починиоца или починилаца, при чему би искуства могла бити пренесена на случај Драгичевић.

Нема избора, има професионализма?

Поготово око тога да у јавност није процурила ни једна информација о томе да ли је силована, да ли је конзумирала алкохол или дрогу прије тога. Нисмо чули име патолога који је извршио обдукцију, нити је она понављана. Нема свједока. Нема очевидаца.

Нема оца који тврди да има снимак, али га не објављује јавности, нити помаже органима гоњења…

Зато је тужилац обио да даје више изјаве за медије, јер је установио да су објављиване информације из неформалних разговора. И у овом случају има свашта занимљиво. Жртву су опојали православни појци, мајка се преселила у Београд и кремирала тијело, а имали смо и натписе о видовњаку који је "видио и описао убицу".

Но, нема политике, као ни откривања починиоца. И шта ћемо ако се ни у овом, као и у случају Ирене Предојевић, не открије починилац? Да ли то значи да је у све укључена власт Ефбиха, или само полиција и тужилаштво?

Уколико неко сматра да је цјелокупан државни врх Српске лично укључен у убиство двадесетједногодишњег младића, у ту сврху има Посебно одјељење републичког тужилаштва, које се бави истрагама око организованог криминала.

Стога, не постоји никакав проблем да се објави саопштење поводом 600 дана, које шаље сада већ политичка партија морбидне основе. Њихова саопштења не објављујемо јер су беспредметна, навијачка, често нетачна и за јавност не доносе ништа ново.

Сва ова саопштења су чисто естрадна, и у сврху промоције кандидата за локалне изборе, али ми га ипак објављујемо, дакако пресловљено на српско писмо:

600 дана "Правде за Давида”: Превише питања и премало одговора

Прије тачно 600 дана грађани Бањалуке окупили су се на Тргу Крајине са само једним питањем – Ко је убио Давида? Данас су том питању додата још два – Ко заташкава случај? Зашто се од случаја Давид направио случај Давидових родитеља и случај људи из групе?

Поводом 600. дана постојања групе "Правда за Давида” данас је одржана конференција за медије испред Окружног јавног тужилаштва (ОЈТ) Бањалука.

"Данас, када се обиљежава неславна цифра од 600 дана окупили смо се код ‘институције’ коју сматрамо најодговорнијом за стање у којем се налазимо. Ми од ОЈТБЛ ништа више не очекујемо. Касно је за било шта. Очекујемо да предмет предају Тужиластву БиХ на преглед, а затим и њихову одговорност и њихово процесуирање”, казали су чланови групе.

Они такође питају какви тужиоци овдје раде.

"Саша Лаботић (подизање оптужнице против Давида шест дана након проналска беживотног тијела) је због притиска јавности избачен из Тужилаштва. Награђен је пријемом у адвокатску комору. Против поступајућег тужиоца Далибора Вреће води се дисциплински поступак – такође због притиска јавности. Адвокатица Зора је прије годину дана рекла да се повлачи, јер докле год је ту поступајући тужилац Далибор Врећо никаквог напретка у предмету нема. Ми данас смо управо свједоци тога. Тужилац Лепир је пред неколико цланова групе у јулу мјесецу рекао да ће након годишњих одмора ухапсити власника наводно опљачкане куће, јер ‘он зна све; он је кључ свега’ и ништа”, подсјећају они на дешавања унутар ОЈТ.

Такође су нагласили да их ужасава чињеница да некоме може да смета срце код Црквене. Наиме, чланови групе формирали су од земље и цвијећа срце на мјесту гдје је пронађено тијело Давида Драгичевића, али то срце сваког дана бива уништено. Сматрају да је све то на срамоту комуналне полиције и градоначелника који мудро ћути.

"Ко трпи посљедице данас? Само родитељи и људи око њих. Да ли је нормално да се против нас води неколико судских поступака. За 26. новембар заказано је суђење групи од 24 особе. За 28. новембар групи од 16 људи. Трећег децембра групи од 27 лица. Затим, 26. децембра групи од четири особе. И на све то – суди се Давидовој мајци. Има ли ово игдје? Такође, због наводног напада на полицајца од 25. децембра тужилац позива осумњичене и нуди нагодбе. Дакле, суђења нас тек чекају и спремамо се за њих. Да ли је то та ПРАВДА? Једноставно питање свима – ко је овдје луд?”, питају они.

Са друге стране, поставља се питање шта се дешава са суђењем двојици крим техничара који су бацилли Давидов доњи веш? Како то да се против грађана покреће оволико поступака, а суђење техничарима је на чекању? Шта је са полицајцима који су шутали људе који су оборени на земљу? Шта је са инспектором који је пријетио новинару у полицијској станици? Озрен Пердув је лично поднио четири притужбе МУП-у у фебруару ове године, али одговор на њих није добио.

Он као посебан проблем истиче и извјештавање јавног сервиса о случају убиства младог Бањалучанина.

"У овој години смо имали више од 10 конференција за медије, РТРС се ниједном није појавио иако је увијек био позван. Драго нам је да их је РАК казнио због срамног прилога од 5. октобра прошле године. Више од 20 грађана је уложило притужбе управо на тај прилог. Нажалост, РТРС ћути о томе. Нажалост, ту казну ће поново да плате грађани. Питамо јавно – гдје је одговорност уредника тог прилога. Нека они из својих џепова плаћају своје лажи и монтаже”, предлаже Пердув.

Он такође истиче да је члановима групе наду дала вијест да се колеге из Завода за судску медицине ограђују од др Карана због дубоког неповјерења и сумње у његову објективност.

"Надамо се да је ово знак да клупко почиње да се одмотава. Нажалост, ‘инстутиција’ ОЈТБЛ ћути о томе. Имамо огромна очекивања од извјештаја независног експерта ЕУ за правосђе г. Прибеа. Његов извјештај чекамо мјесецима и коначно стиже. Ми смо као група позвани да учествујемо на јавној расправи ‘Право на правду!’ 20. новембра у Сарајеву на којој ће г. Прибе да представи свој извјештај. Изузетно смо захвални на том позиву и свакако ћемо се одазвати. Надамо се да извјештај доноси промјене како у правосуђу, тако и у друштву. Гдин Инцко је поново пред СБУН-а поменуо Давида Драгичевића. Господин Хан је поручио госпођи Цвијановић да институције ријеше случај Давида. Драго нам је што постоји и та врста притиска”, казао је Пердув у име групе "Правда за Давида”.

Чланови групе искористили су прилику и да подсјете на обећања Милорада Додика, члана Предсједништва БиХ, који је у децембру прошле године казао да ће позвати грађане да заједно са њим избаце тужиоце из канцеларија. То обећање је поновио прије неколико дана.

"Ми смо му упутили званичан допис прије седам дана да дође данас и испоштује обећање. Додика нема, нити нам је одговорено на допис. Толико о њему. Међутим, постављамо сљедеће питање. Зашто ОЈТБЛ не изда наредбу за привођењем Додика због јавног позивања и подстрекавања других да насилно упадну у Тужилаштво и угрозе сигурност тужилаца? Давор никога није позивао да уђе у РТРС, па се због тога кривично гони. Додик отворено позива да се упадне у ОЈТБЛ и никоме ништа. Да ли је то владавина права? Да ли је то Правда?”, јавно пита Озрен Пердув.

Данас, на 600. дан групе "Правда за Давида”, ови грађани се такође солидаришу са породицом Мемић из Сарајева, које воде битку са институцијама више од три године.

"Данас се презентује нови налаз вјештачења наводне саобраћајне несреће у којој је наводно страдао Џенан Мемић. Породица Мемић се нада да ће нови налаз показати оно што говоре све вријеме – никакве саобраћајене несреће није било. Понављамо по ко зна који пут – не боримо се против наших институција, боримо се против појединаца из тих институција који озбиљно нарушавају углед тим институцијама. На крају, порука свима нама. Данас је тачно 10 година од смрти патријарха Павла. Желим да цитирам једну његову реченицу коју треба да имамо увијек на уму – Не дозволимо никада да зло око нас, пробуди зло у нама”, казао је Пердув на крају обраћања медијима.