Правда у Приједору: У лажи су бијеле траке
Више од осам година је требало да у Приједору, једном од седам мјеста која у Српској носе статус града, дође до било какве реакције на изазивање вјерске и националне мржње лажима. И то са неколико плаката.
Апсолутно је оповргнуто више пута и на више мјеста, да је било ко у Српској, па најпослије и у Приједору, наређивао другим нацијама да буду визуелно сегрегиране у јавном простору.
То је просто лаж!
Толика, да се часном човјеку од ње повраћа. Како је могуће онда да домаћа колаборационистичка аристократија, тзв. Невладинићи, и отворено ревизионистички и проусташки оријентисани "активисти" и организације из Ефбиха, поново организују тај игроказ лажи?
Видимо се и у Добровољачкој, те на Брчанској малти?
Како је могуће да их држава Српска ни на који начин не санкционише, док на Брчанској малти у Тузли или у Добровољачкој улици у Сарајеву, није могуће организовати сличне скупове?
С том разликом да је "Дан бијелих трака" у потпуности заснован на лажима, те да њихово провоцирање нарушава какав-такав међуетнички мир и толеранцију, а братствојединствена издаја војничке ријечи се заиста десила у Тузли и Сарајеву.
То да ли је то било херојство, или чин јадних кукавица, ствар је интерпретације. Бијеле траке за "несрбе" у Приједору су тотална лаж!
Под хитно би државне установе требале заштити свој уставни поредак, јер ово је удар на Устав Републике Српске и сваке друге европске државе која не врши рехабилитацију и промоцију геноцидних тоталитарних режима, какав је био режим Независне Државе Хрватске и њеног цвијећа.
Селотејп вам се позлатио!
Момцима (а што не и дјевојкама) који су преузели, па наштампали и полијепили једну од Фронталових фотографија на тему "Малих бијелих лажи" у Приједору и шире, поручујемо да су се требали јавити, да им фотографију дамо у већој резолуцији него што је 900х600.
Баш зато што су "мирољубиви активисти" врло брзо све окачене плакате покидали, погужвали и исцјелали, Фронтал.РС ће се као институција укључити у свако наредно покушавање ширења вјерске и националне мржње засноване на лажима. У Приједору, као и другдје.
Није ред да супротна страна има сву могућу артиљеријску подршку и масне паре, док нативни Приједорчани иду на ниво спонтане самоорганизације. Невладинићи су опет, за плаћене дневнице и хонораре довукли из региона, заједно са ефбиховским тв-екипама међу којима у кажњивости лагања предњачи БХТ, разне сумњиве ликове. Крајње вријеме да пробају сопствени лијек.
Догодине у вишој резолуцији!!!
Ne reče nam bosanski Kurdu jesu li svi Prijedorski Kurdi izginuli u logorima ( posto su u bijelim trakama dopeljani vozim u iste ) ili samo 50 000 ?!
Ajd kad se dogovorite pa da objavite …
Тема су бијеле траке, а не сукоб у Зецовима. Ту има још пуно приче поред овога, ал није тема. Ко је почео, шта је све тачно и када било, ко је био, ко је чоек, ко је јајара. Ал није тема.
Тема је да нико није наредио бијеле траке.
Нико. Нема ниједног јединог доказа. Ниједног. Нара, ништа, нула, шупље.0
То је факат.
Поготово „несрбима“ – док чујеш измишљени рогобатни појам „несрби“ знај да је у питању лаж и конструкција. Ми тај појам не користимо, никада.
Молим да неко из Приједора објави податке пописа становништва Приједорског среза, са подкозарјем, из 1931 године и првог пслијератног пописа становништва, гдје се јасно може видјети удио Српског и муслиманског народа. Велика већина муслимана је радо прихватила нацистичку Хрватску државу. До монструма поглавника Анте Павелића била су два доглавника муслимана: Џафер Куленовић из Бихаћа и Адемага Мешић из Тешња. Муслимани су проглашени „хрватским цвијећем“. Муслимани су заједно са Хрватима у скоро двотрећинској већини (64%) одлучили да се руши држава Југославија 1992, што се тешко могло остварити без рата. Алија Изетбеговић је има двије прилике за мирно рјешење државне кризе, али се свјесно одлучио за рат. Сви окривњени у Приједору, Тузли, Коњицу, Горажду, Сарајеву (7000 Српских цивила убијено у многим логорима) и др., чија се кривица докаже, требају бити законски осуђени. Међутим, проблем је што за 7000 побијених сарајевских Срба, оптужница већ годинама тапка у мјесту. Такође, злочин у Добровољачкој улици, Брчанској Малти, итд. Браћо муслимани, нисте хтјели заједно са Србима, требамо настојати да као људи нормално живимо бар као добри сусједи. Стравични ожиљци из периода 1941-1945, као и они из 1992-1995, нажалост не могу лако нестати.
Недавно сам у књижари у Брчком купио књигу аутора Миливоја Иванишевића о страдању око 7000 Срба у Сарајеву за вријеме рата 92-95. Као становници тог града, комплетне породице и појединци, одведени су из својих кућа и станова у разне логоре, гдје су звјерски мучени и поубијани. За свакога од тих 7000 трагично страдалих грађана Сарајева, само зато што су Срби, наведени су детаљни подаци: име, презиме, година рођења, адреса, итд. Било је неколико покушаја да се лоцирају масовне гробнице, али је то остало без резултата, пошто су посмтрни остаци у највећој тајности превожени на друге локације. Родбина се се још увијек нада…
Halo komentatori, ne znam tačan procenat muslimana u ustašama, ali sam u jedno siguran, od 93 generala NDH, 13 su bili Srbi! Slobodno provjerite. Još jedna jako bitna stvar za zadnji rat, gdje god se do sada kopalo, a nađeni su posmrtni ostaci likvidiranih (nerijetko ruke vezane žicom), u preko 90% slučajeva dnk analiza utvrdi da se radilo o nesrbima. Ako već po običaju licitirate srpskim žrtvama, jel moguće da su ustaše i balije tako vješto kopale da im se i danas za trag ne zna. i onda se čudite kad na sudovima vaša argumentacija tipa naslova u informeru nije validna?!
Da su Njemci kao vi, uhvatili bi se za jednu granatu od milione ispaljenih na Staljingrad te bi tvrdili da su je ispalili crvenoarmejci. A to što od grada nije ostao kamen na kamenu, koga to briga.
Inače poznate su suicidalne sklonosti srpskih dušmana, ustaše se same zagrnule u Ovčari ko balije u Tomašici.
Истина је да су 1941. године Хрвати и муслимани били наоружани а Срби разоружани, док су 1992. сва три народа били наоружани. Недавно је Бакир да ову изјаву: док је мој рахмели Алија организовао скупове и држао говоре, ја сам наоружавао народ. Истина је да су Хрвати католици за само 3 мјесеца 1941.побили у Јадовну 40.000 људи, од чега више од 38.000 Срба. Док их Италијани нису одатле отјерали, па су онда организовали Јасеновац. Истина је да је на Шушњару код Санског моста побијено више од 5.500 Српског цивилног становништва, уз обилато учешће муслимана. Истина је да су Хрвати и муслимани побили 14.000 Срба на Гаравицама код Бихаћа. Истина је да је Црна Легија Јуре Францетића уз обилату помоћ муслиманске милиције побила више од 6.000 незаштићених Срба код Старог Брода на Дрини. Навео сам сам неколико других истина поред истине о Приједору, Козари и поткозарју. Овом приликом нећемо о Јасеновцу и Градини.
Ево опет од нашег представника полуписмених србомрзаца информација да је на званичним медијима објављивано да је „dr Mirsad Mujadžić srpskim ženama ubrizgavao injekcije tako da samo rađaju žensku djecu, kako bi se smanjio natalitet među Srbima u tom dijelu Bosne i Hercegovine!“.
Ал да се вратим на тему – опет ништа о бијелим тракама.
Само још шупљих лажи на лаж.
За остали народ:
Приједорски ратници ислама, са базом у Козарцу и Хамбаринама, сљедбеници СС Ханџар дивизије и муслиманске усташке Црне легије су кренули у симултану оружану офанзиву са Бихаћким и Цазинским исламистима како би довршили крвави посао започет коју деценију раније – опколили Србе са двије стране, поклали народ и спојили окупиране исламистичке територије.
План им се способношћу и спремношћу српских војника и официра срећом није остварио. Претрпили су масовне губитке у људству и техници.
Било је ту још свега. Ипак ништа ни близу ономе што су ти исти исламисти фашисти урадили коју деценију раније, или баш тада у то вријеме у Цазину, у и око Бихаћа, нпр. у Гаравицама.
Толико о ситуацији у Приједору и бијелим тракама.
О осталим темама које сте покренули у стотинама, када дођу на ред.
Када је велики Иво Андрић описивао мржњу у БиХ, написао је и следеће: Љубави су далеко (Истамбул, Рим-Ватикан, Москва), а мржња је одмах ту преко авлије. Нема народа на овој планети да је толико близак и сличан, без обзира на вјероисповијест, а да се толико мрзи. Срећом да млади све три вјере масовно напуштају БиХ , тражећи егзистенцју тамо гдје нормалан свијет живи и ради.
Опет „istina“
То што ти или остале полуписмене усташе типа Зајеца не знају не значи ништа – апсолутно ништа.
То је као људи који окрену леђа сунцу и тврде да не постоји зато што га они не виде.
A sta mozemo mi obicni smrtnici pored vas ‘odabranih’. Mozda da pratimo sunce, pa po potrebi, nekad na celu zazrcali titovka a nekad kokarda.
„istina“
Кад је ријеч о борби против фашиста свих боја и облика, једина разлика између кокарде и звјездице је партијско опредјељење.
Кокарда нема партију него само патриотизам, а звјездице су знак КП.
У сваком случају на овим нашим вјетрометинама обоје са српским предзнаком.
Upravo to je jugoslaviju i kostalo, ta hinjavost, cim je olabavila partijska stega isplivao je taj pravi ‘patriotizam’. Pocelo se ponositi imenima koljaca, a oruzja bilo za senlucit do mile volje. Za zivota su ti ‘partizani’ kameleoni bjezali od Segrta da ih ne bi prepoznao. Vlado pokojni, prost covjek, stvarno ih je prezirao. Jer u odnosu na te bande imao je m.uda.
Зајец и Истина се боје Српског патриотизма, да им Америчких бомби и генерала није било писали би ово из Беча… е јаде и чемеру!
Topuze, da nije bilo jna ne biste vi smjeli ni petardi bacit. Konačno, što brate sad ne zaratite, ako ništa distribucija boli i patnje hoće daleko pravilnika. Super je bilo dok sleperi povlače granate koje smo svi plaćali, sad bi pošteno bilo, pa nek se roka do iznemoglosti.
Нећу и не могу да говорим за Приједор (пошто не знам и нисам био присутан), али за Сарајево могу и хоћу (пошто сам био присутан и знам. Наиме, познато је (а коме није, ево прилике да сазна) да је у Сарајеву постојала листа угледних Срба за ликвидацију. За сваког Србина са те листе постојао је задужен џелат, ликвидатор, који га је пратио и у погодном моменту ликвидарао. Најчешће снајпером, и најчешће уз образложење да је то дјело „четника са брда“. Неки су одвођени на копање ровова и тамо ликвидарани пуцањем у леђа, уз образложење (опет) да су то урадили они брадати са брда, неки одвођени у логор, итакодаље. Перфидно, нечујно, људи су нестајали један по један, а пошто није било комуникација (телефони нису радили, људи су мало комуницирали…) за већину тих случајева сазнало се тек послије рата. Знам неколико људи који су тако страдали (професор Танацковић, Доктор Старовић, директор Шолаја…..) једног по једног. И сам сам био на тој листи, и то сам сазнао сасвим случајно од једног познаника. Кума мог најбољег пријатеља. Од тог момента био сам принуђен да се кријем на разне начине по граду. Право је чудо да ме није погодио један од снајперских метака који су на мене испаљивани, и који никако нису могли доћи са брда (угао, положај, итакодаље). Другим ријечима, био сам ходајућа мета, а то што нисам убијен, могу да захвалим, или лошем стријелцу џелату, или чињеници да ме (можда) џелат познавао, и знао колико сам добрих дијела у Сарајеву учинио, не гледајући при томе (као што не гледам ни сада) ко је које вјере и нације. У неким разговорима и истраживања које сам сам водио послије рата, а везано за моје стављање на листу за одстријел, начуо сам да је изгледа мој џелат био мој радни колега и који је знао колико сам добрих и хуманих дијела учинио прије рата. Па и њему самоме. Могуће је да ме је то спасило јер, ако је то тачно, није било шансе да ме промаши, пошто се касније у рату прославио управо као снајпериста. Друга ситуација је везана за „масакр“ у Васе Мискина. Стицајем околности био сам на стотинак метара од мјеста екслозије. Тада сам још имао радну обавезу. Прије експлозије примјетио сам неко чудно кретање репортерских кола разних ТВ, укљулујући прије свега стране, али и кола хитне помоћи. Понављам прије екплозије. Познато је да је у моменту екплозије на лицу мјесте било неколико телевизиских камера, и све снимали. Скоро па уживо. Како је то било могуће. Такође, није тачно да су људи (око 30) изгинули у реду за хљеб, него је пред тржницу том приликом изнесен фрижидер са сладоледом. Познавао сам човјека (Србина) који је ту погинуо чекајући да купи сладолед за унука и кћерку који су га недалеко од мјеста експлозије чекали, и сасвим случајно остали живи. Заштитио их је неки зид иза којег су стајали. То ми је испричала кћерка тог човјека коју сам такође познавао. Пошто сам ишао у правцу експлозије, и био на стотинак метара (код вјечне ватре), одмах након експлозије, скоро истовремено, чуло се неколико амбулантних кола. Значи, већ су била ту у близини. Исто као и ТВ екипе које су све снимиле и послале у свијет. то је било 27 маја 1992 године. 30 маја 1992 године, знамо, Србији су уведене снакције. Не знам да ли је у вези с тим (увођење санкција Србији) везан и догађај паљења џамије Магрибија на Маријин Двору, који се догодио 29 маја исте године. Пријатељ (озбиљан и поштен човјек) који је становао испод Црног Врха (ул. Задругина) причао ми је да је тог дана на брду изнад његовог стана у улици примјетио чудно кретање униформисаних лица, који су тјерали људе у куће и станове и пријетили да ће убити свакога ко се појави на улици. Недуго затим чуо је неколико „одлазећих“ минобацачких граната калибра 120 (баш ми је тако објаснио, јер се у то разумије), а одмах након тога е експлозије („долазеће“ гранате) недалеко од свог стана. Џамија Магрибија је од његовог стана удањена неколико стотина метара ваздушном линијом. На ТВ се навече могло видјети како џамија гори и како је срушена. Наравно и то је приписано „четничкој артиљерији с брда“. Изјаву о овим сазнањима, као и многим другим у граду, дао сам „надлежнима“, који ме никада након тога нису позвали. Када сам се интересовао, увијек су ми говорили да је „постуак у току“, и то траје и дан данас.
За догађај на пијаци Маркале не знам јер нисам био присутан и немам поуздана ни директна ни индиректна сазнања.
Према томе, када говоримо о „туђим“ злочинима (којих је свакако било), треба да будемо објективнији и причамо (прије свега) о злочинима „наших“, којих је исто тако било. У БиХ гдје је ко био јачи, правио је више злочина. Без тога нема ни помирења, ако нам је до помирења стало. Примјера ради, зар је могуће да се геноцидом прогласе догађаји у Сребреници, а да се минимизирају и не називају догађаји у Јасеновцу и Олуји. Зашто се минимизирају и не називају правим именом (непосредних узроци рата у БиХ) догађаји везани за референдум за самосталност БиХ (гдје два конститутивна народа прегласавају трећи, такође конститутивни народ), и Лисабонски споразум кој је, иако потписан, Изетбеговић након састанка са Цимерманом крајем марта повукао. По мени, да се то није десило, не бисмо имали рат и имали бисмо самосталну БиХ уређену на бази договора три конститутивна народа.
sedmog maja kada su u gluho doba noći u BL srušene Ferhadija i Arnaudija, tadašnji muftija banjalučki Ibrahim Halilović je rekao: Gore od ovoga bilo bi samo da smo to mi njima uradili.
U 1993. godini ili godini “rušenja džamija u Banjoj Luci”, srpska policija privela je Ibrahim-ef. na saslušanje, gdje je nekoliko sati bio izložen verbalnom maltretiranju i islijeđivanju, nakon čega je pušten. Iste te godine je pokušan atentat na njega u njegovom stanu. Naime, nakon rušenja džamija muftija je sa suprugom Eminom i nekoliko komšija redovno obavljao, uglavnom, noćne namaze u svojoj kući, gdje bi poslije popili kahvu i družili se. Te noći su u sobi, gdje su inače klanjali, upalili svjetlo, ali su na prijedlog Ibrahim ef. otišli u dnevnu sobu da prvo kahvenišu. Poslije nekoliko momenata čula se pucnjava i vidjela prašina kako izlazi iz te sobe. U trenutku kada su ušli u sobu, neko je pucao s ulice rafalom iz automatskog oružja.
„Истина“, мени је искрено жао за све лоше што се догађало Бошњацима, било гдје у БиХ, па и Бања Луци. Поготову ако су то чинили лоши људи и изроди из мог народа. Међутим, на грађански рат у БиХ не можемо гледати једнсотрано и за то оптуживати и окривљивати само једну страну. Као што то чини већина Бошњака. Ако бисмо набрајали све злочине и друге ружне догађаје у БиХ, могли бисмо отићи у недоглед. Почевши од Сијековца (још прије званичног отпочињања рата), Градину, Коњиц, итакодаље.
Чињеница је да су у претходном рату највише настрадали Бошњаци, али је исто тако чињеница да исти ти Бошњаци никада нису осудили своју страну (свог националног лидера Изетбеговића) за непромишљене потезе које је чинио прије рата, а које сам (само неке од њих) навео у свом претходном коментару. Додаћу да су Бошњаци били први који су се национално престројили (оснивање СДА, Патриотске лиге, Зелених беретки) и везали заставе. Ја сам присталица теорије да су неке велике силе организовале и потпомогле распад Југославије, и да су за те своје планове ангажовали домаће националне лидере. Сасвим случајно сви без изузетка припадници једне међународно познате секте и, сасвим случајно, сви без изузетка, ликвидирани када су обавили задатак. Двојица да не би свједочили, а трећи кад на суду није хтио да говори оно што је њима одговарало. Провјерено и доказано.
А што се тебе тиче, довољно је цитирати твоју реченицу из претходног коментара, гдје кажеш :
„(…) što brate sad ne zaratite, ako ništa distribucija boli i patnje hoće daleko pravilnika. Super je bilo dok sleperi povlače granate koje smo svi plaćali, sad bi pošteno bilo, pa nek se roka do iznemoglosti“.
Слично ономе што је говорио и бошњачки лидер прије рата на упозорења да се рјешење нађе мирним путем, иначе ће доћи до рата у коме ће највише настрадати управо Бошњаци. Организовањем референдума о отцјепљењу (противно виљи једног конститутивног народа, који је чинио 1/3 БиХ) и непоштивање потписа на мировни споразм који је сам ставио, знало се да је рат у БиХ неминован. Знао је Изетбеговић и тада да ће Срби остати боље наоружани, па се ипак опредјелио за ратну опцију.
Све остало је историја
Drug, to sam napisao iz prostog razloga da je rat moguć uvijek tamo gdje ima debalans naoružanja zaraćenih strana. Neće Rusi amere napasti i obratno, jer cijena je velika. Bez dileme Vučić bi bio kao Sloba da su mu ostale sve one silne rezerve velike savezne države, vojne, ekonomske, diplomatske itd. Konačno i topčiderska štancara novca da dijeli plate rezervistima. Ovako, ne pada mu napamet da srlja jer će ga koštati.
A prije Sijekovca, molim te prosurfaj malo da vidiš desetine neriješenih ubistava već od druge polovine 91. Molim te samo procjeni nacionalnost ubijenih.
Malo sam sit one poštapalice „svi su radili zloćine“. Pa nema rata bez zločina, i prezren je svaki onaj taman šamar zarobljeniku udario. Ali cifre su bitne, one uvijek ukazuju gdje je zločin bio sistematski.
Нпр. систематски злочин на подручју које покрива ексНДХ чињен систематски у више наврата методама класичног геноцида, масакра, насилног покатоличавања, протјеривања, етничког чишћења, србосјеком, Степинцем, сјекиром, маљем, на крају бљеском и олујом са опјеваним покличем ‘за дом спремни’, те ханџаром и Ханџар дивизијама, који су заједно довели до практичног биолошког истребљења свега српског на том подручју осим малог дијела који обухвата Република Српска.
Хоћете да нас доведете на тај ниво? Не знам да ли је ико на свијету на том нивоу, сем демона у паклу, на челу са све Степинцем.
Бијеле тракице?!
Već ti napisanih, kroz mjesec/2 neko će se prisjetiti istinskog HEROJA Stipetića (prije svega onih 6000 ljudi iz jordanskog korpusa), a drugi će plivati kvalitetniji koji ovih dana u Hagu žali na bolnički njegu.
Svjedoce, sve bi dao da neko iz arhive rtrs-a, tadasnje moze li biti srne(?!), izvuce intervju s pokojnim generalom Lisicom, u studiju godinu dvije nakon rata. I sad se sjecam, veli Lisica: Pocetkom rata u TO imao sam otprilike skoro pola muslimana. Ali vi ste (obraca se novinaru misleci na preovladavajuce raspolozenje naroda) vec i ranije dobili oruzje od SDSa, prvom prilikom promjenili obiljezja, razoruzali te ljude i pozatvarali ih. Svi su samo pitali – Kad cemo na turke. Kad podjelite oruzje, nema vise vracanja.
Ta armija o kojoj pricate, da je imala vizionare prvo bi priveli Milosevica, kasnije nikakvog otpora ne bi bilo da privedu Kucana, Tudjmana, Izetbegovica.
Tu pricu da je ta armija devedesetih imala iste ideale kao ranije okacite macku o rep.
XY Nemojte molim vas s tom pricom ‘neko sa strane’. Uvijek ima neko sa strane, ali djaba mu mašice ako nema žara za raspiriti pozar. Nije niko sa strane rekao Milanu Lukicu da pali ljude na lomaci. Slavko Lisica je tacno detektirao rapolozenje jos pred rat kad su ga s nestrpljenjem pitali „kad cemo na turke“. Mada mi je vrlo jasan, istovremeno bizaran taj dogmatski pristup srpske nevinosti, ovako anonimno s vama bih porazgovarao. Bili ste u Sarajevu, vjerujem nije vam bilo lako. Samo mi recite imate li ikakvo misljenje kako je izgledao prosjecan srpski artiljerac na brdu, castan, discipliniran, odgovoran… Buduci da su meni tokom rata skolske kolege s druge strane znale putem veze da se pohvale „kako su se umorili rokajuci ali su uspjeli pun sleper 120ki potrositi“. ‘Srbomrzac’ Andre Nikolaidis potpuno je upravu: Svaka granata ispaljena na Sarajevo bila je Markale u pokusaju!
Da su Njemci kojim slucajem Srbi, vjerovatno bi pricu opsade Staljingrada fokusirali na par granata optuzujuci crvenoarmejce da su sami ubijali svoj narod, a za milione drugih granata i to sto je grad pretvoren u prah i pepeo koga to briga. Cak me cudi da do sada srpska propaganda nije izmislila posebnu muslimansku jedinicu koja je rusila muslimanske bogomolje i za to optuzivala Srbe. Npr. ta jedinica se sa ruxacima punim exploziva provukla u B.Luku gdje nije bilo ratnih dejstava i srusila Ferhadiju. Naravno vas racio to ne bi prihvatio, ali onaj dogmaticni dio svijesti o srpskoj nevinosti bi reflexno reagirao – E to je TO, nikako drugacije. Konacno, procitajte Dnevnik sarajevskog prote, nije lako naci tu knjigu jer odudara od nacionalne matrice ali ima je u beogradskim knjizarama. Spominje prota i bande paravojne, maltretiranja, ali nema dileme kao vi kakvi ljudi s brda ravnaju grad.
Х У
Ти си један обичан Сарајлија.
U cemu je problem ako je neko Sarajlija. Bregovic je propran svim vodama, ali posteno veli, gdjegod da odem ja sam Sarajlija.
Postoji i istorija Potkozarja od ’41.-’45. a ona je najkrvavija ikada, uglavnom srpska krv. Ima ih međutim što neće da istražuju ni za živu glavu jer bi se vidjelo ko su bili fašisti, sluge NDH i zločinci koji su iza sebe ostavili brojna stratišta. Komunisti zbog bratstva i jedinstva nisu dali da se o tome mnogo priča pa su se mnogi zlikovci izvukli od bilo kakvog suda a životinje su recimo na Zajednicama kod Omarske i Baltama iznad Kamičana koristili samo noževe i maljeve. NIje tada bilo Suda BiH da zove svakog seljaka koji je imao uniformu na ispitivanje nego su neki čak poslije bili i ugledni građani.
Ovim ne želim da omalovažim bilo čije žrtve ali ispiranjem mozga samo sa jednim dijelićem istorije zaista postaje bezobrazluk. I da, nije bilo bijelih traka u Prijedoru 90tih, nikada niko ih vidio nije! Bilo je zločina i za njih neki ljudi odgovaraju, isto kao što nisu nakon 40tih…