Позиција није супротно од опозиција

Ко зна ко је, током деведесетих, први дошао на чудну идеју да позиција може значити супротност од опозиција, можда по угледу на позив и опозив. Ко год да је био, погријешио је.

За НИН пише: Иван Клајн

Све чешће ми се догађа“, пише читалац Павле Богдановић, „да ми продавац за неку ствар из радње, умјесто ‘то кошта…’ или ‘ово треба да платите…’, каже ‘за ово треба да издвојите…’ толико и толико. Исто то ‘издвајање’ заступљено је и на ТВ рекламама. Све ми то личи на неко ласкање купцу, као да он има гомилу пара, па треба из ње да издвоји један дио.“ Свакако је ласкање, али је и један од мноштва званичних, административних израза који продиру у свакодневни говор, гдје им није мјесто. Некада смо то звали „бирократизација језика“. Данас, изгледа, ни бирократизације нема без комерцијализације.

Почетком овог мјесеца, у преносу из Скупштине, стекао се утисак да предсједавајући пушта посланике СНС-а да причају колико хоће, док опозиционе говорнике сваки час прекида и опомиње: „Вријеме!“ Један посланик Нове демократске странке тада је предсједавајућем замјерио што фаворизује „позицију“ на штету опозиције. Опоменуо га је да се они неће помирити с таквим понашањем и завршио реченицом: „Ми ћемо користити све могућности да дођемо у исту позицију као позиција.“

Ко зна ко је, током деведесетих, први дошао на чудну идеју да позиција може значити супротност од опозиција, можда по угледу на позив и опозив. Ко год да је био, погријешио је.

Опозиција се тако зове јер опонира влади, а латинизам позиција, који постоји у свим европским језицима, значи искључиво „положај“, са подзначењима која су изведена из тог основног (положај војних снага, шаховских фигура, прстију на жицама инструмента итд.).

Нигдје нема оно значење које му дају наши политичари. Ако сте хтјели да кажете власт, странка на власти или владајућа коалиција, онда тако и реците. Власт је власт, неће постати боља ни европскија ако је назовете „позиција“.