dysko
Повратници на сцену: Драгољуб Давидовић
Све је почело у Чесми, гдје се тада заједно са точилицом за пиво и мезетлуком појавио Слободан Гаврановић. Био је Видовдан 2012. године, Чесма је добила амбуланту, а СНСД новог кандидата за градоначелника. Иако незванично. Два мјесеца касније, међу масу окупљену на тзв. колосеуму побједника на Тргу Крајине улетио је предсједник Милорад Додик, грлећи Слободана […]
Све је почело у Чесми, гдје се тада заједно са точилицом за пиво и мезетлуком појавио Слободан Гаврановић.
Био је Видовдан 2012. године, Чесма је добила амбуланту, а СНСД новог кандидата за градоначелника. Иако незванично.
Два мјесеца касније, међу масу окупљену на тзв. колосеуму побједника на Тргу Крајине улетио је предсједник Милорад Додик, грлећи Слободана Гаврановића, тада већ озваниченог кандидата за градоначелника Бање Луке.
Негдје иза њих, са препознатљивим црвенилом на лицу, без осмијеха, озбиљан и замишљен, тек на понекој фотографији био је уочен и тадашњи званични градоначелник, Драгољуб Давидовић.
Недјељама прије тога, на свим оним догађајима који на РТРС нису предизборна кампања, а сви знамо да јесу, грађанин Давидовић је бивао занемарен од својих. Кажу да су током отварања неког културног ивента примијетили да је некултурно да градоначелник сједи негдје у задњим редовима, а тадашњи предсједник Скупштине Града у првим, па су га позвали напријед.
Трпио је у себи суровост рођене странке, тврду и хладну као бетон и безобзирну као грађевински инвеститори.
Давидовића је након оног колесеума прекрила тишина као Бању Луку недељом ујутро и двије године нико се није питао гдје је. Чудно, јер странке своје кадрове обично шалтају са једне на другу, од око 6.000 формалних политичких функција на свим нивоима власти, или 20.000 управљачких и руководећих функција унутар јавне управе и јавног сектора, како је израчунао ЦЦИ.
Oн је споменут само у кривичној пријави за штетне уговоре са фирмом ЕЕГ.
Тада на тргу, замишљено гледајући, стиснуо је зубе и видио судбину која је ове године коначно шчепала још једног углађеног господина СНСД-а – Милована Тополовића из Лакташа.
Велом мистерије, која издалека и изблиза смрди на паре, обавијени су одласци два начелника наших невеликих градова. Какве ли се тек закулисне игре одвијају када се бирају начелници Њујорка, Москве или Истанбула? Испричала би ријека Хадсон или дно Босфора, али ћуте, као што ћути асфалт транзита или мермер пасареле.
Давидовић је завјештао: Бања Лука европски град; од- зла -та ја-бу-ка; ноте Моцарта са новогодишњим ватрометом, расвјета у селима, милиони расути по улицама у центру као вода из цистерне перача улица, милиони исцурили кроз шахтове. Иако он није од оних бахатих хвалисаваца.
Запамтићемо да се појавио на Форуму грађана и директно одговарао на њихова питања, заједно са својим сарадницима. То је било прије Пициног парка.
Град је сав међу новим зградама, о чијем изгледу и реду, уклапању у амбијент и околину нико није водио и не води много рачуна, па је однедкуд (од доконих изборних апстинената?) праснуо и надимак Зградољуб.
Оног веселог Гаврановића који се грлио с Додиком, сачекали су дугови и дотрајали топловоди градске Топлане, жене које перу веш испред управе јер у Чесми нема воде, ребаланс као једина опција за буџет и као да то није било довољно, незапамћене поплаве и бујице протутњале су кроз предграђа и периферије, носећи мостове. Био је принуђен да прави монтажне кружне токове.
Бања Лука је сада жена нашминканог лица чија је хаљина мокра до груди.
Можда увидјевши да није тако лоше што му нису дозволили да буде градоначелник још једном, Давидовић, чије су име некада повезивали и са министарском фотељом (енергетика и индустрија), нашао се на Радојичићевој листи за Народну скупштину, реформисаног градског одбора СНСД-а.
Сада је народни посланик.
СРНА је, пратећи изјаве са предизборних скупова, његову доносила у посљедњим параграфима, ако би је уопште било. Ко се у вруће страначко млијеко опек’о, мудро ћути или не жели ништа да каже.
На 10 слика трибина испод шатора, Давидовић се смије на једној или ниједној, а поглед му је и даље замишљен.