Повратак долара из мртвих?

Крајем ове седмице јединственом европском валутом трговано је по најнижој вриједности у посљедњих девет мјесеци у односу на јапански јен, односно шест у односу на амерички долар. Пад евра и даље подржава несређена финансијска ситуација у Грчкој. Успјешно обављена емисија обвезница од стране ове земље дала је како се чини само тренутни подстицај, јер ће […]

недеља, јануар 31, 2010 / 08:54

Крајем ове седмице јединственом европском валутом трговано је по најнижој вриједности у посљедњих девет мјесеци у односу на јапански јен, односно шест у односу на амерички долар.

Пад евра и даље подржава несређена финансијска ситуација у Грчкој. Успјешно обављена емисија обвезница од стране ове земље дала је како се чини само тренутни подстицај, јер ће фискални проблеми и неких других земаља Уније бити у центру пажње у нередним мјесецима. Проблеми у које је запала ова земља све значајније нарушавају углед Европске монетарне уније и појачавају забринутост и за Португал, Ирску, Шпанију и дјелимично Италију, за које се сматра да би могле бити сљедеће чланице које ће ући у озбиљније проблеме.

Подстицај јачању долара дали су и амерички подаци о бруто друштвеном производу, који је значајно премашио очекивања. Према званичним објавама, економија ове земље достигла је раст од 5,7% током четвртог квартала 2009. године, посматрано на годишњем нивоу. Податак показује значајан напредак економије у односу на трећи квартал 2009. године, када је раст износио само 2,2%. Ово је набржи раст у посљедњих 6 година.

Обама ограничава банкарски сектор

У току протекле седмице пажњу учесника свјетских тржишта заокупила је изјава америчког предсједника Барака Обаме о могућем ограничавању банкарског сектора у смислу промјене закона којима би се банкама ограничило ризично трговање акцијама и другим вриједносним папирима за властити рачун. Своју изајву Обама је објаснио чињеницама да су прегломазне банкарске групације утицале на настајање кризе и да би инвестициони дијелови требали да буду издвојени од дијелова за редовно пословање банке. Тржиште акција на ову изјаву одреаговало је великим бројем продајних налога услијед губитка повјерења.

У седмици која је иза нас чекало се на објаву још једне вијести, ради се о одлуци америчког Сента да продужи мандат тренутном предсједнику ФЕД-а (Федералних Резерви) Бену Бернакеу на још 4 године. Федералне Резерве (Federal Reserve) су централна банка Сједињених Америчких Држава. Око ове одлуке доста се спорило, јер су Бернанкеу, који је на позицији предсједника ФЕД-а од 2006. године, многи политичари и економисти пребацивали неуспјех око спречавања кризе, док са друге стране они који су сматрали да још треба да се задржи на тренутној позицији, увјеравају да је он на најбољи начин успио да заузда свеприсутну фианансијску кризу смањењем референтне каматне стопе на најнижи ниво у историји.

С друге стране, Бијела кућа је била увјерена да ће Сенат, којег контролишу демократе, изгласати повјерење Бернанкеу за други мандат, иако је било доста заступника и у редовима републиканаца и у редовима демократа, који су били врло критични према његовим потезима за вријеме финансијске кризе. Бену Бернанкеу је продужен мандат до 2014. године.

Ауреус тим за Фронтал.РС



Оставите одговор